Mi ne tražimo odlazak UNMIK-ovog suda sa severa Kosova, već da na osnovu Rezolucije 12 44 u toj ustanovi funksioniše i srpsko pravosuđe, izjavio je za RSE Nebojša Jović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severne Mitrovice.
Jović ističe kako je UNMIK-ov sud legalan, ali kada se pojavio sud nezavisnog Kosova zahteva se da i srpski sud radi.
“Mi tražimo da kada se pojavila nelegalna institucija, da poštujući Rezoluciju i naš sud može da radi po srpskim zakonima, ali nijednog trenutka ne isključujući, niti potiskujući sa severa Kosova rad UNMIK-ovog suda. To bi čak bilo otvoreno za sve Srbe koji žele da rade u UNMIK-ovom sudu. Tako da nije tačno da jedan sud isključuje drugi.”
Nekoliko desetina radnika pravosudnih organa srpske nacionalnosti redovno protestuje trazeći da se vrate u zgradu suda. Jović, koji je član srpskog pregovaračkog pravosudnog tima, ističe da to što srpski radnici traže da se vrate na svoja radna mesta i rade prema zakonima Srbije, ne znači borbu protiv drugog pravosudnog sistema.
U zgradi u severnoj Mitrovici je smešteno UNMIK i kosovsko pravosuđe. Radnici Okružnog i Opštinskog suda i tužilaštva u severnoj Mitrovici rade u okviru pravosudnog sistema Srbije.
U tom pogledu, poznavaoci prilika ocenjuju da na Kosovu ne mogu postojati dva pravosudna sistema. Politički analitičar Ramuš Tahiri kaže za naš radio da upravo prema Rezoluciji SBUN, srpsko pravosuđe ne može da postoji na Kosovu i da izvornu vlast ima kosovska vlada.
“Zbog toga sada UNMIK to ne tretira to kao pravno pitanje i kao legalno pitanje jer traži da se sudije srpske nacionalnosti obrate organima Kosova i da sa njima isposluuju razgovor uz poštovanje zakonodavnog sistema Kosova.”
Srpski radnici pravosuđa očekuju da im se posle više od mesec dana okupljanja obrati neko od nadležnih iz UNMIK-ovog pravosuđa kako bi se rešio problem. Trenutno sud kontrolišu UNMIK i vojnici Kfora.
Portparol UNMIK-a Aleksandar Ivanko kaže da će biti potrebno vreme za ponovno funkcionisanje suda.
“Sud trenutno ne radi i biće potrebno izvesno vreme da ponovo počne njegovo funkcionisanje, za sada je pod kontrolom UNMIK-a”, kaže Ivanko.
Prema oceni Jovića, pitanje daljeg rada suda nije veliki problem pa je zato neophodno da što pre počnu razgovori sa UNMIK-om i da dogovor bude zasnovan na Rezoluciji 1244.
“Po nama ovaj problem nije veliki samo je potrebno malo dobre volje od strane UNMIK-a da se sedne i pregovara. Ovako ne valja to za srpsku zajednicu, ne valja to za albansku zajednicu, znači paralizovan je život u jednom od najznačajnijih segmenata a to je pravosuđe. I mislim da se mora krenuti u dogovor.”
Ali kako je UNMIK misija u tranziciji, analitičari smatraju da ona nema mandat da razgovara o pravosuđu. Tahiri ističe kako je posle nezavisnosti stvorena nova realnost.
“Misija UNMIK-a je u tranzciji i odlasku i nema mandat da razgovara o pravnom sistemu Kosova. Na Kosovu ne postoji koncesualna demokratija između dva entiteta albanskog i srpskog, nego se Kosovo izgrađuje na građanskim principima gde se uvažava i nacionalna pripadnost.”
Od kada je došlo do nemira, nikakvog napretka nema u razrešenju ovog pitanja. Do sukoba Srba i pripadnika UNMIK policije i Kfora došlo je posle hapšenja radnika pravosudnih institucija srpske nacionalnosti 17. marta. Nekoliko dana pre toga, radnici su probili policijski kordon i upali u zgradu suda. Nakon toga, UNMIK je naredio da se sud mora vratiti pod nadležnost UN.
Jović je odbacio kao neistinite izveštaje da su Srbi nasilno ušli, demolirali i okupirali zgradu suda.
“Podsećam da nijedna kancelarija, nijedan papir nije iznet iz dokumentacije albanskog suda. Nijedna kancelarija nije obijena, nijedan papir ne fali, nijedan kompjuter ne fali. Znači istog trenutka, sudije su se organizovale i zaštitile od upada građana. Jedan je uzeo zastavu kao neku vrstu suvenira, a mi koji smo u pregovaračkom timu odmah smo među nama našli novac i našli drugu zastavu.”
Prema rečima Tahirija, rešenje ovog pitanja je u Ahtisarijevom planu. Njime se predviđa da Srbi većinski budu zastupljeni u isntitucijama u njihovim sredinama, ali na osnovu kosovskih zakona.
“Po Ahtisarijevom planu oni imaju široka prava i u pravosuđu, policiji. I mogu delovati u tim opštinskim sudovima, gde će sudije i svi ljudi koji tamo rade održavati nacionalnu strukturu terena ili opštine, što će reći da će biti srpske nacionalnosti.”
