Uskraćivanje pristupa delovima arhive BIA i Vojske, kao problem u saradnji sa Srbijom, navodi i glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc i postavlja se pitanje zbog čega je veliki deo ovih dokumentata još uvek obavijen velom tajne. Iva Martinović:
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc podneće početkom Savetu bezbednosti juna izveštaj o saradnji Srbije sa tim sudom, a predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić najavljuje kontraizveštaj Srbije i odbacuje Bramercovu ocenu da je postignut "ograničen napredak", te da je saradnja u vezi sa hapšenjem četvorice haških begunaca i dalje nezadovoljavajuća:
“Mi smatramo da Bramercov izveštaj nije izbalansiran na način na koji bi trebalo da bude, na osnovu dosadašnjeg nivoa naše saradnje sa Tribunalom, i to smo posvedočili čitavim nizom konkretnih podataka. Od 46 optuženih - 42 su izručena. Imamo još četiri za koje smo svesni da je naša obaveza i naš interes da se nađu u Hagu, i ukoliko bude formirana demokratska Vlada to će biti jedno od prioritetnih pitanja. Ali takođe smo i samom tužiocu predočili da vreme izborne kampanje, sada vreme formiranja Vlade naprosto ne stvaraju dobar ambijent i klimu da se te aktivnosti intenziviraju.”
Glavne Bramercove zamerke Beogradu nisu samo izostanak pozitivnih rezultata u pronalaženju i hapšenju četvorice optuženih za ratne zločine, već i uskraćivanje pristupa traženim delovima arhive BIA i Vojske i nedostavljanje specijalno traženih dokumenta. Rasim Ljajić:
“Od ukupno 1.671 zahteva, mi imamo još 18 koji su u postupku rešavanja, na sve ostale je u potpunosti odgovoreno prema tome apsolutno ne stoji ta ocena da nema saradnje u tom pogledu. Što se tiče dostupnosti arhiva do sada su istražitelji Tribunala imali u 20 slučajeva uvid u arhive Bezbednosne agencije, MUP-a i drugih državnih ograna.”
Međutim, najveći deo zapisnika sa sednica srpskog Vrhovnog saveta odbrane iz perioda od 1992. do 1995. godine nalazi se pod zaštitnim merama. Neredigovana verzija ovih dokumenata, koja je već godinama nedostupna javnosti mogla bi, prema mišljenju mnogih, da pruži
mnogo jasniju sliku o direktnoj umešanosti Srbije u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Hrvatska je od Međunarodnog suda pravde, gde traje rasprava u sporu po tužbi protiv Srbije za genocid, tražila pristup transkriptima iz državne i vojne arhive Srbije, ali je sud ovaj zahtev odbio uz obrazloženje da je "veoma zakasnio", ali i da nije relevantan za tu fazu postupka. Predsednica Fonda za humanitrano pravo Nataša Kandić:
“To je isto bilo i kada je bila bosanska tužba, sud uopšte u to ne ulazi, niti će se on tim pitanjima baviti, tako da je to jednostavno neko njihovo pravilo i procedura. A inače, i u tom novom izveštaju tužioca Haga se naravno navodi da se ta arhiva ne daje na uvid. Razlozi su višestruki zato što se nešto u toj arhivi ovde sa ove srpske strane ocenjuje da ne bi bilo dobro da se pojavi.”
Advokat Dragoljub Todorović smatra da ovi dokumenti sadrže brojne dokaze o direktnoj umešanosti Srbije u ratovima u bivšoj Jugoslaviji:
“A nisu dostupni iz razumljivog razloga. Boje se svoje krivice i odgovornosti, zato što su oni vodili te ratove. To je apsolutno jedini razlog i to je dokaz da to nije bio građanski nego agresorski rat. Dokumentacija je uskraćena zbog odgovornosti nekih ljudi, nekoga štite, ili neki organ, ili formaciju, ili nekakve pojedince, ili državu koja je učestvovala u pet ratova. Ja mislim da moraju biti dostupni.”
Rasim Ljajić, međutim, ističe:
“Ne postoji nijedna služba na kugli zemaljskoj koja bi omogućila tako neograničen pristup svim arhivama.”
Ipak, i Dragoljub Todorović, i Nataša Kandić saglasni su u oceni da je pitanje vremena kada će svi dokumenti biti stavljeni na uvid javnosti:
Kandić: “Ja mislim da je to pitanje političke klime u Srbiji, ali oni moraju biti dostupni zato što dokle god nisu dostupni biće izvor sumnje šta ti dokumenti sadrže. Naravno, ako zapisnici nisu falsifikovani, kao što su mnogi dokumenti policije falsifikovani i izmenjeni u međuvremenu.”
Todorović: “Nešto je uništeno, a nešto ćemo ja mislim i videti. Videli ste da se sada ovaj nacionalni blok osipa polako, prema tome doći će bolji dani.”
