Posle sastanka predstavnika Međudržavnog komiteta za izgradnju Panevropskog naftovoda, kojim od danas predsedava Srbija, pomoćnik ministra rudarstva i energetike Slobodan Sokolović najavio je da bi zajednička kompanija za razvoj Panevropskog naftvoda trebalo da bude osnovana za 10 dana. Njen zadatak biće da u roku od godinu dana organizuje investicionu konferenciju, posle koje će biti doneta odluka da li se ide na izgradnju naftovoda. Na sastanku je dogovoreno je da se kroz direktan kontakt sa zemljama proizvođačima nafte utvrde količine nafte koje će biti transportovane ovim naftovodom, kao i da se na međudržavnom nivou intenzivno radi na potpisivanju ugovora o realizaciji ovog projekta:
"Problem finansiranja i izgradnje ovog naftovoda ne postoji, postoje finansijske institucije koje su spremne da ga finansiraju. Ali, ključno je ko će koristiti ovaj naftovod, ko će ga puniti sa naftom i ko će na kraju te cevi trošiti tu transportovanu naftu - sam naftovod se vrlo brzo gradi kada se reše ova pitanja. Dakle, finansijska konstrukcija naftovoda nije problem, trasa nije problem. Ono što se mora, u ovom periodu i mandatu Srbije kao predsedavajuće, razrešiti potpisivanjem tih dugoročnih ugovora o korišćenju naftovoda jeste pitanje na kojem ćemo intezivno raditi. Kada to pitanje imamo pozitivno rešeno, onda imamo naftu."
Panevropski naftovod, dužine 1.400 kilometara, trebalo bi da prolazi kroz Rumuniju, Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju - do Italije. Sporazum o osnivanju zajedničke kompanije za razvoj ovog projekta u aprilu u Bukureštu potpisale su Srbija, Hrvatska i Rumunija, a za njega je zainteresovana i Italija, dok bi Slovenija tek trebalo da se izjasni:
"Pozicija zemalja preko kojih treba da prelazi ovaj naftovod je potpuno jasna i one svojim prisustvom i učešćem u radu Međudržavnog komiteta to potvrđuju – to je što se tiče Rumunije i Hrvatske. Trenutnu poziciju Slovenije valja još jednom razmotriti."
Damir Štambuk iz Uprave za energetiku Hrvatske istakao je da je ta zemlja od početka podržavala ovaj projekat i aktivno učestovala u radu Međudržavnog komiteta:
"Nama je takođe interes snabdevanje naših rafinerija, a isto tako nam je u interesu da taj naftovod završi u Italiji i spoji se na italijanski naftovod - ne želimo da se taj naftovod završi na otoku Krku i da se nafta tamo prekrcava na tankere."
U aprilu prošle godine, u Zagrebu, je potpisana ministarska deklaracija kojom države na trasi i Evropska unija pružaju političku podršku izgradnji Panevropskog naftovoda. Italija potvrđuje sve obaveze koje su preuzete ovm deklaracijom, izjavio je predstavnik te zemlje u Međudržavnom komitetu Nikolo Manđeli:
"Želeo bih da podvučem da je ovaj projekat veoma važan ne samo za našu zemlju nego i za Evropu zato što ćemo ovim gasovodom obuhvatiti celu Evropu i tako ćemo moći da pomognemo svakoj evropskoj zemlji u snabdevanju gasom. To je i razlog što Brisel od nas traži ovaj gasovod i zbog čega imamo i podršku i Vašingtona."
Na sastanku je predloženo i organizovanje predinvesticione prezentacije projekta na marginama konferencije ministara energetike u Briselu, koji bi trebalo da se održi 27. juna, a odluka o tome biće doneta za nekoliko dana. Izgradnja Panevropskog naftovoda, čiji se godišnji kapacitet procenjuje na 60 do 90 miliona tona, trebalo bi da košta oko 3,5 milijardi dolara, dok će trasa kroz Srbiju koštati oko 300 miliona dolara.