Uprkos podacima i predviđanjima Svetske banke i Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), koje predviđaju da bi doznake, odnosno, iznosi novca koji se iz inostranstva šalju u matične zemlje zbog svetske ekonomske krize, mogle pasti između pet i osam procenata, statistika Narodne banke Srbije beleži obrnuti trend.
U Srbiji doznake iz inostranstva čine 11 odsto bruto društvenog proizvoda.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da je u Srbiji, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ove godine došlo do rasta mase doznaka.
“To su procene Narodne banke Srbije. Mesečni priliv je, otprilike oko 250 miliona evra. Zvaničan podatak za prvih šest meseci ove godine je milijardu i po evra, a za period od aprila do avgusta, prosek je negde oko 255 miliona evra. Dakle, čak je u julu i avgustu osetno povećan priliv doznaka u odnosu na prethodni period. U suštini u odnosu na prethodni period prošle godine, priliv je značajno veći, oko 15 do 20 odsto.”
Upitan kako se objašnjava porast mase doznaka u Srbiju u situaciji ekonomske krize, Nikolić kaže.
“Doznake su najvećim delom pokloni rođaka iz inostranstva ili devizna potrošnja naših ljudi koji dođu u zemlju. Moguća su dva objašnjenja – jedno, da zbog teške situacije rođaci više šalju svojima u zemlji. A drugo da zbog gubitka posla, ljudi češće dolaze u svoju zemlju, jer imaju više slobodnog vremena, pa samim tim i troše više novca. Verovatno da postoje još neki razlozi koje nije lako detektovati.”
Ekonomista Aleksandar Stevanović, međutim, kaže da nije logično očekivati da će rasti doznake naših ljudi u inostranstvu, ako su privrede zemalja u kojima rade u krizi.
“Logično je da će ako je, na primer, Nemačka u krizi naši gastarbajteri pre biti u mogućnosti da manje pošalju, nego više. Ili da, čak, manje dolaze u Srbiju. To mi je nekako čista ekonomska logika. Mislim da je teško očekivati da budu veće doznake kada one 90 odsto i više dolaze iz Evropske unije, SAD i Kanade.”
Naš sagovornik podseća i na to da se u vreme ekonomskog oporavka najsporije oporavlja zaposlenost.
“Na primer - berza prva reaguje kad je kriza, prva se oporavlja. Nezaposlenost je poslednja koja kreće u vreme krize, ali je zato zaposlenost koja poslednja kreće u vreme oporavka. Tako da je istina da će efekti na nezaposlenost trajati i u prvim godinama oporavka.”
Organizacija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju podseća da u globalnoj ekonomskoj krizi, zemlje iz kojih se šalju doznake, koje su zabeležile rekordan rast prošle godine, imaju veće makroekonomske probleme u odnosu na zemlje u koje se novac šalje.
Kad počne ekonomski oporavak, iduće godine, navodi ova organizacija, doznake bi mogle početi da rastu, ali stručnjaci UN-a upozoravaju da će oporavak biti spor, jer bi nezaposlenost mogla rasti čak i u slučaju da se svetska ekonomija izvuče iz krize.
U Srbiji doznake iz inostranstva čine 11 odsto bruto društvenog proizvoda.
Ekonomski analitičar Goran Nikolić kaže da je u Srbiji, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, ove godine došlo do rasta mase doznaka.
“To su procene Narodne banke Srbije. Mesečni priliv je, otprilike oko 250 miliona evra. Zvaničan podatak za prvih šest meseci ove godine je milijardu i po evra, a za period od aprila do avgusta, prosek je negde oko 255 miliona evra. Dakle, čak je u julu i avgustu osetno povećan priliv doznaka u odnosu na prethodni period. U suštini u odnosu na prethodni period prošle godine, priliv je značajno veći, oko 15 do 20 odsto.”
Upitan kako se objašnjava porast mase doznaka u Srbiju u situaciji ekonomske krize, Nikolić kaže.
“Doznake su najvećim delom pokloni rođaka iz inostranstva ili devizna potrošnja naših ljudi koji dođu u zemlju. Moguća su dva objašnjenja – jedno, da zbog teške situacije rođaci više šalju svojima u zemlji. A drugo da zbog gubitka posla, ljudi češće dolaze u svoju zemlju, jer imaju više slobodnog vremena, pa samim tim i troše više novca. Verovatno da postoje još neki razlozi koje nije lako detektovati.”
Ekonomista Aleksandar Stevanović, međutim, kaže da nije logično očekivati da će rasti doznake naših ljudi u inostranstvu, ako su privrede zemalja u kojima rade u krizi.
“Logično je da će ako je, na primer, Nemačka u krizi naši gastarbajteri pre biti u mogućnosti da manje pošalju, nego više. Ili da, čak, manje dolaze u Srbiju. To mi je nekako čista ekonomska logika. Mislim da je teško očekivati da budu veće doznake kada one 90 odsto i više dolaze iz Evropske unije, SAD i Kanade.”
Naš sagovornik podseća i na to da se u vreme ekonomskog oporavka najsporije oporavlja zaposlenost.
“Na primer - berza prva reaguje kad je kriza, prva se oporavlja. Nezaposlenost je poslednja koja kreće u vreme krize, ali je zato zaposlenost koja poslednja kreće u vreme oporavka. Tako da je istina da će efekti na nezaposlenost trajati i u prvim godinama oporavka.”
Organizacija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju podseća da u globalnoj ekonomskoj krizi, zemlje iz kojih se šalju doznake, koje su zabeležile rekordan rast prošle godine, imaju veće makroekonomske probleme u odnosu na zemlje u koje se novac šalje.
Kad počne ekonomski oporavak, iduće godine, navodi ova organizacija, doznake bi mogle početi da rastu, ali stručnjaci UN-a upozoravaju da će oporavak biti spor, jer bi nezaposlenost mogla rasti čak i u slučaju da se svetska ekonomija izvuče iz krize.
