Misija Saveta bezbednosti UN će realno sagledati stanje na terenu i na osnovu toga doneti odluku o statusu, kažu predstavnici kosovskih Srba. Šef poslaničke grupe “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” u Skupštini Kosova Ranđel Nojkić ocenjuje da će predstavnici misije naići na primere neispunjenja standarda:
“Predsednik Vladimir Putin je mislio da je možda jedan primer nesprovođenja standarda, odnosno Rezolucije 12 44, kada je u pitanju povratak nešto što zaista nema nikakvih rezultata. On je zaista mislio da je to nešto što nijedan predstavnik te misije koji bude prisutan ne bi mogao da opovrgne i zbog toga je to posebno naglasio.”
Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je nadu da će misija Saveta bezbednosti proveriti kako se na Kosovu sprovodi Rezolucija 1244 UN, posebno u pogledu povratka izbeglica.
Kosovsko Ministarstvo za povratak i zajednice ocenjuje da u tom procesu ima problema, a najveći je njegova politizacija. Zamenik ministra Nazmi Fejza kaže da je najbolji primer za to selo Babuš kod Uroševca, gde je investirano 2 miliona i 660.000 evra za izgradnju kuća, ambulante, škole i druge infrastrukture. Ali povratnika nema jer su imali dodatne zaheteve koje kosovska Vlada nije prihvatila:
“U selo Babuš raseljeni se nisu vratili zbog neopravdanih političkih zahteva, kao naprimer, ko će biti pripadnik Kosovske policijske službe, ko će biti zadužen za bezbednost sela i drugo”.
Tako je, kaže Fejza, proces ispolitizovan od strane Vlade Srbije.
Međutim, Nojkić upozorava da na Kosovu još uvek nema napretka u oblasti bezbednosti, obnove kuća i povraćaja imovine. Upitan koliko smatra da ima rezultata u procesu povratka, Nojkić odgovara:
“Rezultata ima, ali su rezultati tako slabi i toliko su tanki da su praktično nevidljivi, i nema značajnog rezultata koji bi mogao da definiše pojavu povratka.”
S druge strane, prema oceni Fejze, nedostatak slobode kretanja ne utiče na povratak:
“U našem ministarstvu rade pripadnici svih zajednica, pa tako i Srbi. Oni su iz raznih krajeva Kosova i svaki dan na posao dolaze bez pratnje.”
Fejza kaže da Vlada Kosova nema dovoljno sredstava za uspešnu realizaciju povratka raseljenih. Budžet za ovu godinu iznosi više od 5 miliona evra, a prema proceni Fejze, za održiv povratak potrebno je najmanje 40 miliona evra.
Na predlog Rusije, Savet bezbednosti će do kraja meseca postati misiju na Kosovo i u Srbiju, koja treba da proceni situaciju na terenu pre donošenja odluke o statusu.
Nojkić ističe da će se predstavnici Saveta bezbednosti uveriti koji od dva različita izveštaja o stanju na Kosovu, šefa UNMIKa Joakima Rikera i premijera Srbije Vojislava Koštunice, predstavljaju istinu. On kaže da se suočavaju dve strane, Kosovo koje je prihvatilo Ahtisarijev plan i Beograd koji ga je odbacio:
“Ukoliko se konstatuje da je jedan izveštaj tačan, a jedan nije, Savet bezbednosti UN bi morao da na osnovu toga bazira svoje rešenje. Ukoliko se činjenično stanje utvrdi da ne odgovara izveštajima koji su podneseni, onda vrlo jasno govori da bi onaj ko je podneo pogrešan izveštaj morao da snosni odgovornost.”
“Predsednik Vladimir Putin je mislio da je možda jedan primer nesprovođenja standarda, odnosno Rezolucije 12 44, kada je u pitanju povratak nešto što zaista nema nikakvih rezultata. On je zaista mislio da je to nešto što nijedan predstavnik te misije koji bude prisutan ne bi mogao da opovrgne i zbog toga je to posebno naglasio.”
Predsednik Rusije Vladimir Putin izrazio je nadu da će misija Saveta bezbednosti proveriti kako se na Kosovu sprovodi Rezolucija 1244 UN, posebno u pogledu povratka izbeglica.
Kosovsko Ministarstvo za povratak i zajednice ocenjuje da u tom procesu ima problema, a najveći je njegova politizacija. Zamenik ministra Nazmi Fejza kaže da je najbolji primer za to selo Babuš kod Uroševca, gde je investirano 2 miliona i 660.000 evra za izgradnju kuća, ambulante, škole i druge infrastrukture. Ali povratnika nema jer su imali dodatne zaheteve koje kosovska Vlada nije prihvatila:
“U selo Babuš raseljeni se nisu vratili zbog neopravdanih političkih zahteva, kao naprimer, ko će biti pripadnik Kosovske policijske službe, ko će biti zadužen za bezbednost sela i drugo”.
Tako je, kaže Fejza, proces ispolitizovan od strane Vlade Srbije.
Međutim, Nojkić upozorava da na Kosovu još uvek nema napretka u oblasti bezbednosti, obnove kuća i povraćaja imovine. Upitan koliko smatra da ima rezultata u procesu povratka, Nojkić odgovara:
“Rezultata ima, ali su rezultati tako slabi i toliko su tanki da su praktično nevidljivi, i nema značajnog rezultata koji bi mogao da definiše pojavu povratka.”
S druge strane, prema oceni Fejze, nedostatak slobode kretanja ne utiče na povratak:
“U našem ministarstvu rade pripadnici svih zajednica, pa tako i Srbi. Oni su iz raznih krajeva Kosova i svaki dan na posao dolaze bez pratnje.”
Fejza kaže da Vlada Kosova nema dovoljno sredstava za uspešnu realizaciju povratka raseljenih. Budžet za ovu godinu iznosi više od 5 miliona evra, a prema proceni Fejze, za održiv povratak potrebno je najmanje 40 miliona evra.
Na predlog Rusije, Savet bezbednosti će do kraja meseca postati misiju na Kosovo i u Srbiju, koja treba da proceni situaciju na terenu pre donošenja odluke o statusu.
Nojkić ističe da će se predstavnici Saveta bezbednosti uveriti koji od dva različita izveštaja o stanju na Kosovu, šefa UNMIKa Joakima Rikera i premijera Srbije Vojislava Koštunice, predstavljaju istinu. On kaže da se suočavaju dve strane, Kosovo koje je prihvatilo Ahtisarijev plan i Beograd koji ga je odbacio:
“Ukoliko se konstatuje da je jedan izveštaj tačan, a jedan nije, Savet bezbednosti UN bi morao da na osnovu toga bazira svoje rešenje. Ukoliko se činjenično stanje utvrdi da ne odgovara izveštajima koji su podneseni, onda vrlo jasno govori da bi onaj ko je podneo pogrešan izveštaj morao da snosni odgovornost.”
