Obraćajući se grupi srpskih novinara u Hagu, glavni tužilac Haškog tribunala Serge Brammertz izjavio je da je 2006. godine namerno propuštena šansa da se uhapsi glavni gaški optuženik Ratko Mladić i da je od Beograda zatraženo da sprovede istragu o tome.
Podsetimo da je, pre nego što je o tome obavestio Brammertza prilikom njegove nedavne posete Beogradu, tu informaciju srpskoj javnosti obelodanio Vladimir Vukčević, tužilac Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Rekao je da je Rade Bulatović, šef BIA-e u mandatu vlade Vojislava Koštunice, u trenutku kad su Mladića imali u šaci, uhapsio Stanka Ristića, jataka kod koga se krio i tako dao Mladiću signal da pobegne.
Međutim, prst nije bio uperen samo u Bulatovića. Jataci kojima se sudi za pomoć u skrivanju Mladića govorili su da su to radili po naređenjima Ace Tomića, bivšeg načelnika vojne službe bezbednosti, ali je, prema službenoj belešci, sada pokojne, tužiteljke Snežane Bogdanović istraga protiv Tomića i četiri oficira Vojske za skrivanje Mladića obustavljena posle pritiska koji je na delujućeg tužioca izvršio Zoran Stojković, ministar pravde u Koštuničinoj vladi.
Sasvim očekivano, i Bulatović i Stojković i Demokratska stranka Srbije demantovali su sve navedeno, a za naš radio, povodom Brammertzove izjave, učinio je to i Nebojša Bakarec iz Demokratske stranke Srbije.
“Stav o tome je Demokratska stranka Srbije iskazala kada je komentarisala četiri godine zakasnele izjave gospodina Vukčevića. A što se tiče toga što je Brammertz rekao – on je samo ponovio Vukčevićeve reči”, kazao je Bakarec.
Gorana Petrovića, načelnika Službe državne bezbednosti u vreme vlade Zorana Đinđića, pitali smo da li su šefovi službi civilne i vojne bezbednosti Rade Bulatović ili Aco Tomić mogli da namerno ne uhapse Ratka Mladića bez zelenog svetla tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Na pitanje da li konci vode ka Koštunici, Petrović je rekao:
“Pa, naravno da vode. To je priča koja je počela još pre 5. oktobra, kada je neki centar moći sastavio Vojislavu Koštunicu, budućem predsedniku, tim saradnika u kome su bili Ljiljana Nedeljković, Gradimir Nalić, Rade Bulatović, a kasnije im se pridružio i četvrti – a to je Aco Tomić.”
Koliko je eventualna istraga koju zahteva Brammertz danas bitna u lociranju Mladića?
“Onog trenutka kada Rade Bulatović, Vojislav Koštunica, Aco Tomić ili bilo ko drugi bude pozvan na krivičnu odgovornost i kada za to krivično delo bude osuđen, možda će neko od sadašnjih jataka da se zamisli i da kaže – kad su oni dobili deset, petnaest ili dvadeset godina zatvora, pa šta će onda biti sa mnom”, kaže Petrović.
Bliži Koštunici nego Đinđiću
Vladimir Vukčević, septembar 2010Ostaje nejasno zašto tužilac Vukčević nije do sada pokrenuo istragu o slučaju Bulatovićeve opstrukcije o kojoj je govorio u medijima. Njegovog zamenika Bruna Vekarića, neposredno nakon što je Vukčevićeva izjava ugledala svetlo dana, pitali smo hoće li se istraga otvoriti.
“Ukoliko se proceni da može da se dokaže krivično delo, ukoliko tužilac misli da ima predmet, onda jeste logično da se pokrene istraga. Kao, uostalom, i u svakom drugom predmetu koji Tužilaštvo za ratne zločine pokreće. Dakle, tužilac Vukčević odlučuje o politici krivičnog gonjenja, odnosno, o tome da li će ili neće nekog procesuirati, da li misli da može ili ne može da pobedi u tom predmetu. S druge strane, ukoliko ćemo nešto i raditi, ne možemo to da najavljujemo jer to nije primereno nijednoj ozbiljnoj instituciji”, rekao je Vekarić.
Evo kako Goran Petrović odgovara na pitanje zašto do danas istraga nije pokrenuta:
“Zato što je onaj koji vlada Srbijom mentalno, duhovno, politički, mnogo bliži Koštunici nego Zoranu Đinđiću i izvornoj politici Demokratske stranke.”
Danica Drašković, koja je istraživala rad bezbednosnih službi u Miloševićevo i postmiloševićevsko vreme, tvrdi da su sadašnji šef vojne bezbednosne agencije i njegov zamenik bili u vrhu iste službe i u Miloševićevo vreme:
“Svetko Kovač je i za vreme Miloševića bio u samom vrhu službe vojne bezbednosti, a da i ne pominjem njegovog sadašnjeg zamenika Živka Terzića. On je bio načelnik službe bezbednosti u Tivtu. Bio je u to vreme u funkciji državnog terora, a državni teror je bio i atentat na Vuka, i ubistvo Ćuruvije, i zaštita Mladića. On je dobio nalog od Nebojše Pavkovića da atentatorima na Vuka Draškovića u Budvi da punu logističku podršku, što je i učinio. Omogućio im je da dođu u Budvu, a onda ih je, posle atentata, sakrio u vojnu bazu, a zatim helikopterom prebacio za Kraljevo. Dakle, reč je o punoj saradnji u izvršenju krivičnog dela, ali ne bih želela da govorim samo o našim iskustvima. Dakle, takav čovek je unapređen u generala i danas je zamenik Svetka Kovača. E, ne može biti da on danas nema pojma ni o čemu, i da je on danas druge demokratske prirode, i da on danas mrzi Ratka Mladića, i da on danas ne voli Legiju i sve one kojima je pomagao”, kaže Danica Drašković i dodaje:
“Po mom mišljenju, Brammertz je potpuno u pravu kad kaže da Mladić možda ima kontakte u vojsci i tajnim službama. Ne možda, nego sasvim sigurno ima i kontakte i zaštitu. Vojno-bezbednosna agencija je leglo svih zločina Miloševićevog vremena i to se nikada neće otvoriti niti saznati dok se ti čelni ljudi ne promene”.
Na šta onima koji su i sami bili na čelu bezbednosne službe liči ova srpska potera za Mladićem? Goran Petrović u odgovoru na ovo pitanje navodi sledeće poređenje:
“Zamislite da Srbija treba da pobedi u važnom teniskom kupu i da predsednik države za pobedu ponudi nagradu od deset miliona evra. A onda za trenera reprezentacije postave čoveka koji nikad u životu nije bio teniski trener, a taj u reprezentaciju ne pozove Jelenu Janković i Anu Ivanović nego neku 138. i 258. igračicu na ATP listi. E, to vam je ovde slučaj. Bezbednosno-informativnu agenciju (BiA) vodi čovek koji nikad u životu nije radio u službi bezbednosti i koji je od te agencije napravio nešto što ljudi danas sa podsmehom nazivaju - Policijska stanica Banjica.”
Podsetimo da je, pre nego što je o tome obavestio Brammertza prilikom njegove nedavne posete Beogradu, tu informaciju srpskoj javnosti obelodanio Vladimir Vukčević, tužilac Specijalnog tužilaštva za ratne zločine. Rekao je da je Rade Bulatović, šef BIA-e u mandatu vlade Vojislava Koštunice, u trenutku kad su Mladića imali u šaci, uhapsio Stanka Ristića, jataka kod koga se krio i tako dao Mladiću signal da pobegne.
Međutim, prst nije bio uperen samo u Bulatovića. Jataci kojima se sudi za pomoć u skrivanju Mladića govorili su da su to radili po naređenjima Ace Tomića, bivšeg načelnika vojne službe bezbednosti, ali je, prema službenoj belešci, sada pokojne, tužiteljke Snežane Bogdanović istraga protiv Tomića i četiri oficira Vojske za skrivanje Mladića obustavljena posle pritiska koji je na delujućeg tužioca izvršio Zoran Stojković, ministar pravde u Koštuničinoj vladi.
Sasvim očekivano, i Bulatović i Stojković i Demokratska stranka Srbije demantovali su sve navedeno, a za naš radio, povodom Brammertzove izjave, učinio je to i Nebojša Bakarec iz Demokratske stranke Srbije.
“Stav o tome je Demokratska stranka Srbije iskazala kada je komentarisala četiri godine zakasnele izjave gospodina Vukčevića. A što se tiče toga što je Brammertz rekao – on je samo ponovio Vukčevićeve reči”, kazao je Bakarec.
Gorana Petrovića, načelnika Službe državne bezbednosti u vreme vlade Zorana Đinđića, pitali smo da li su šefovi službi civilne i vojne bezbednosti Rade Bulatović ili Aco Tomić mogli da namerno ne uhapse Ratka Mladića bez zelenog svetla tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice. Na pitanje da li konci vode ka Koštunici, Petrović je rekao:
“Pa, naravno da vode. To je priča koja je počela još pre 5. oktobra, kada je neki centar moći sastavio Vojislavu Koštunicu, budućem predsedniku, tim saradnika u kome su bili Ljiljana Nedeljković, Gradimir Nalić, Rade Bulatović, a kasnije im se pridružio i četvrti – a to je Aco Tomić.”
Koliko je eventualna istraga koju zahteva Brammertz danas bitna u lociranju Mladića?
“Onog trenutka kada Rade Bulatović, Vojislav Koštunica, Aco Tomić ili bilo ko drugi bude pozvan na krivičnu odgovornost i kada za to krivično delo bude osuđen, možda će neko od sadašnjih jataka da se zamisli i da kaže – kad su oni dobili deset, petnaest ili dvadeset godina zatvora, pa šta će onda biti sa mnom”, kaže Petrović.
Bliži Koštunici nego Đinđiću
“Ukoliko se proceni da može da se dokaže krivično delo, ukoliko tužilac misli da ima predmet, onda jeste logično da se pokrene istraga. Kao, uostalom, i u svakom drugom predmetu koji Tužilaštvo za ratne zločine pokreće. Dakle, tužilac Vukčević odlučuje o politici krivičnog gonjenja, odnosno, o tome da li će ili neće nekog procesuirati, da li misli da može ili ne može da pobedi u tom predmetu. S druge strane, ukoliko ćemo nešto i raditi, ne možemo to da najavljujemo jer to nije primereno nijednoj ozbiljnoj instituciji”, rekao je Vekarić.
Evo kako Goran Petrović odgovara na pitanje zašto do danas istraga nije pokrenuta:
“Zato što je onaj koji vlada Srbijom mentalno, duhovno, politički, mnogo bliži Koštunici nego Zoranu Đinđiću i izvornoj politici Demokratske stranke.”
Danica Drašković, koja je istraživala rad bezbednosnih službi u Miloševićevo i postmiloševićevsko vreme, tvrdi da su sadašnji šef vojne bezbednosne agencije i njegov zamenik bili u vrhu iste službe i u Miloševićevo vreme:
Brammertz je potpuno u pravu kad kaže da Mladić možda ima kontakte u vojsci i tajnim službama, tvrdi Danica Drašković.
“Svetko Kovač je i za vreme Miloševića bio u samom vrhu službe vojne bezbednosti, a da i ne pominjem njegovog sadašnjeg zamenika Živka Terzića. On je bio načelnik službe bezbednosti u Tivtu. Bio je u to vreme u funkciji državnog terora, a državni teror je bio i atentat na Vuka, i ubistvo Ćuruvije, i zaštita Mladića. On je dobio nalog od Nebojše Pavkovića da atentatorima na Vuka Draškovića u Budvi da punu logističku podršku, što je i učinio. Omogućio im je da dođu u Budvu, a onda ih je, posle atentata, sakrio u vojnu bazu, a zatim helikopterom prebacio za Kraljevo. Dakle, reč je o punoj saradnji u izvršenju krivičnog dela, ali ne bih želela da govorim samo o našim iskustvima. Dakle, takav čovek je unapređen u generala i danas je zamenik Svetka Kovača. E, ne može biti da on danas nema pojma ni o čemu, i da je on danas druge demokratske prirode, i da on danas mrzi Ratka Mladića, i da on danas ne voli Legiju i sve one kojima je pomagao”, kaže Danica Drašković i dodaje:
“Po mom mišljenju, Brammertz je potpuno u pravu kad kaže da Mladić možda ima kontakte u vojsci i tajnim službama. Ne možda, nego sasvim sigurno ima i kontakte i zaštitu. Vojno-bezbednosna agencija je leglo svih zločina Miloševićevog vremena i to se nikada neće otvoriti niti saznati dok se ti čelni ljudi ne promene”.
Na šta onima koji su i sami bili na čelu bezbednosne službe liči ova srpska potera za Mladićem? Goran Petrović u odgovoru na ovo pitanje navodi sledeće poređenje:
“Zamislite da Srbija treba da pobedi u važnom teniskom kupu i da predsednik države za pobedu ponudi nagradu od deset miliona evra. A onda za trenera reprezentacije postave čoveka koji nikad u životu nije bio teniski trener, a taj u reprezentaciju ne pozove Jelenu Janković i Anu Ivanović nego neku 138. i 258. igračicu na ATP listi. E, to vam je ovde slučaj. Bezbednosno-informativnu agenciju (BiA) vodi čovek koji nikad u životu nije radio u službi bezbednosti i koji je od te agencije napravio nešto što ljudi danas sa podsmehom nazivaju - Policijska stanica Banjica.”
