Apelacioni sud ukinuo je presudu napadačima na Teofila Pančića, jednog od brojnih novinara u Srbiji koji su poslednjih godina izloženi pretnjama i fizičkim napadima.
Devetnaestogodišnji Danilo Žuža i osamnaestogodišnji Miloš Mladenović napali su novinara Teofila Pančića, tukli ga šipkom i udarali pesnicama. To su u julu 2010. učinili po prethodnom dogovoru oko 23 sata u autobusu beogradskog javnog prevoza na liniji 83, što su zabeležile i okolne sigurnosne kamere u Zemunu.
Na suđenju su ovi tinejdžeri dobili kazne ispod zakonskog minimuma, po tri meseca zatvora, a tu presudu sada je poništio Apelacioni sud.
Teofil Pančić izjavio je za naš program da je zadovoljan ukidanjem presude, jer je bila loša, ali da treba sačekati dalje korake pravosuđa.
"Kao što nisam pravnik, tako nisam ni prorok da bih znao
da li će ukidanje presude na kraju završiti drugom presudom koja će biti strožija ili nekako drugačija. Nadam se da je namera ovakve odluke bila da se ukaže na ono što ja ukazujem sve vreme. A to je da prvostepeni sud uopšte nije uzeo u obzir činjenicu kako i zašto sam uopšte napadnut”, rekao je Pančić.
Mirjana Piljić, koordinator za medije Apelacionog suda u Beogradu, izjavila je za RSE da taj sud, kada je odlučivao o presudi za napad na Pančića, nije procenjivao visinu kazne koja je izrečena.
"Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer se iz prvostepene presude ne može pouzdano zaključiti da li su okrivljeni znali da napadaju novinara Teofila Pančića, te da li je motiv njihovog napada na oštećenog to što je on novinar. Zbog toga se prvostepena odluka nije mogla ispitati ni u delu odluke o krivičnoj sankciji”, kaže Mirjana Piljić.
Piljić: Sada sledi ponovno suđenje i kreće se, uslovno rečeno, iz početka. Tako da tek kada ponovo stigne presuda eventualno ćemo po žalbi moći da se izjašnjavamo.
Strah sudova
Posle napada na Pančića, novinari su se pozabavili internet profilima tinejdžera-napadača sa kojih su preneli da se radi o nacionalistima i pripadnicima desničarskih grupa, koji su smatrali da Pančić govori, kako su naveli, protiv Srba.
Palata pravde u Beogradu
A nacionalisti koji su na protestu protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića napali snimatelja Boška Brankovića i slomili mu nogu dobili su kazne koje su novinari ocenili kao pravosudni poklon; Milan Savatović biće u kućnom zatvoru deset meseci, dok su Stefan Milićević i Nikola Lazić na slobodi jer su dobili uslovne kazne.
Advokat Vladimir Beljanski, koji je više puta pred sudom zastupao novinare, kaže da ovakve presude govore da pravosuđe ne štiti novinare.
"To se manifestuje kroz pogrešne ili blage kazne. Druga strana problema je strah sudova kada sude nasilnicima. Ja mogu da zaključim da je to samo zbog toga što iza takvog nasilničkog ponašanja, iza nasilnika pojedinaca, stoji još neko. Verovatno postoji neka dodatna motivacija za sve to i nečija podrška koja se ne vidi na prvi pogled”, navodi Beljanski.
Zbog kontroverznih presuda, često ispod zakonskog minimuma, Nezavisno udruženje novinara Srbije više puta je upozorilo da je napad na novinare i atak na javnu reč. Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže za naš program da sve ukazuje na to da se od vremena devedesetih odnos države prema novinarima nije mnogo promenio.
"Mislim da je sve ovo što se dešava posledica nedostatka političke volje vlasti da mediji i javno mnjenje postanu stub demokratije u Srbiji. Svojim činjenjem, odnosno nečinjenjem, stvaraju od medija poluge vlasti.“
Samo nekoliko slučajeva iz poslednjih godina govore koliko su novinari u Srbiji ugroženi; Osoba koja je u aprilu 2007. postavila ručnu bombu na prozor stana novinara Dejana Anastasijevića još nije pronađena, dok novinarka Brankica Stanković zbog pretnji fudbalskih navijača živi pod dvadesetčetvoročasovnim policijskim obezbeđenjem.
Advokat Nikola Barović, koji je i sam bio žrtva fizičkog napada, kada ga je svojevremeno telohranitelj političara Vojislava Šešelja pretukao posle jedne TV emisije, kaže da tolerantan odnos prema napadačima na novinare jasno pokazuje da država ne želi punu slobodu govora.
"Napadi na novinare se događaju očigledno zbog onoga što oni govore, misle ili pišu. A najveći problem je što takve napade sud tretira kao incidentnu situaciju, kao na primer kada u kafani naiđe neki pijanac pa se sa nekim pobije. Takvim tretmanom država apravo pruža pomoć napadačima na novinare“, kaže Barović.
Zbog teških uslova u kojima rade u Srbiji, zaključuje Vukašin Obradović, iz
NUNS-a, poslednji je čas da novinari dignu glas.
"Da ispostave jasne zahteve državi za bezbednost novinara, da insistiraju na ozbiljnim sudskim procesima za napadače i obezbedjivanju boljih uslova za rad. i naravno, beskompromisno da traže rasvetljavanje ubistava novinara od kojih neka već dvadeset godina stoje u sudskim fiokama“, navodi Obradović.
Ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića još nisu razrešena, iako je jedno od glavnih obećanja vlasti posle demokratskih promena 2000. bilo da će odmah rasvetliti te slučajeve.
Devetnaestogodišnji Danilo Žuža i osamnaestogodišnji Miloš Mladenović napali su novinara Teofila Pančića, tukli ga šipkom i udarali pesnicama. To su u julu 2010. učinili po prethodnom dogovoru oko 23 sata u autobusu beogradskog javnog prevoza na liniji 83, što su zabeležile i okolne sigurnosne kamere u Zemunu.
Na suđenju su ovi tinejdžeri dobili kazne ispod zakonskog minimuma, po tri meseca zatvora, a tu presudu sada je poništio Apelacioni sud.
Teofil Pančić izjavio je za naš program da je zadovoljan ukidanjem presude, jer je bila loša, ali da treba sačekati dalje korake pravosuđa.
"Kao što nisam pravnik, tako nisam ni prorok da bih znao
da li će ukidanje presude na kraju završiti drugom presudom koja će biti strožija ili nekako drugačija. Nadam se da je namera ovakve odluke bila da se ukaže na ono što ja ukazujem sve vreme. A to je da prvostepeni sud uopšte nije uzeo u obzir činjenicu kako i zašto sam uopšte napadnut”, rekao je Pančić.
Mirjana Piljić, koordinator za medije Apelacionog suda u Beogradu, izjavila je za RSE da taj sud, kada je odlučivao o presudi za napad na Pančića, nije procenjivao visinu kazne koja je izrečena.
"Prvostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka jer se iz prvostepene presude ne može pouzdano zaključiti da li su okrivljeni znali da napadaju novinara Teofila Pančića, te da li je motiv njihovog napada na oštećenog to što je on novinar. Zbog toga se prvostepena odluka nije mogla ispitati ni u delu odluke o krivičnoj sankciji”, kaže Mirjana Piljić.
RSE: Da li se sada može tumačiti da li će nova kazna biti viša ili niža od prethodno izrečene?
Piljić: Sada sledi ponovno suđenje i kreće se, uslovno rečeno, iz početka. Tako da tek kada ponovo stigne presuda eventualno ćemo po žalbi moći da se izjašnjavamo.
Strah sudova
Posle napada na Pančića, novinari su se pozabavili internet profilima tinejdžera-napadača sa kojih su preneli da se radi o nacionalistima i pripadnicima desničarskih grupa, koji su smatrali da Pančić govori, kako su naveli, protiv Srba.
Advokat Vladimir Beljanski, koji je više puta pred sudom zastupao novinare, kaže da ovakve presude govore da pravosuđe ne štiti novinare.
"To se manifestuje kroz pogrešne ili blage kazne. Druga strana problema je strah sudova kada sude nasilnicima. Ja mogu da zaključim da je to samo zbog toga što iza takvog nasilničkog ponašanja, iza nasilnika pojedinaca, stoji još neko. Verovatno postoji neka dodatna motivacija za sve to i nečija podrška koja se ne vidi na prvi pogled”, navodi Beljanski.
Zbog kontroverznih presuda, često ispod zakonskog minimuma, Nezavisno udruženje novinara Srbije više puta je upozorilo da je napad na novinare i atak na javnu reč. Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, kaže za naš program da sve ukazuje na to da se od vremena devedesetih odnos države prema novinarima nije mnogo promenio.
"Mislim da je sve ovo što se dešava posledica nedostatka političke volje vlasti da mediji i javno mnjenje postanu stub demokratije u Srbiji. Svojim činjenjem, odnosno nečinjenjem, stvaraju od medija poluge vlasti.“
Advokat Nikola Barović, koji je i sam bio žrtva fizičkog napada, kaže da tolerantan odnos prema napadačima na novinare jasno pokazuje da država ne želi punu slobodu govora.
Samo nekoliko slučajeva iz poslednjih godina govore koliko su novinari u Srbiji ugroženi; Osoba koja je u aprilu 2007. postavila ručnu bombu na prozor stana novinara Dejana Anastasijevića još nije pronađena, dok novinarka Brankica Stanković zbog pretnji fudbalskih navijača živi pod dvadesetčetvoročasovnim policijskim obezbeđenjem.
Advokat Nikola Barović, koji je i sam bio žrtva fizičkog napada, kada ga je svojevremeno telohranitelj političara Vojislava Šešelja pretukao posle jedne TV emisije, kaže da tolerantan odnos prema napadačima na novinare jasno pokazuje da država ne želi punu slobodu govora.
"Napadi na novinare se događaju očigledno zbog onoga što oni govore, misle ili pišu. A najveći problem je što takve napade sud tretira kao incidentnu situaciju, kao na primer kada u kafani naiđe neki pijanac pa se sa nekim pobije. Takvim tretmanom država apravo pruža pomoć napadačima na novinare“, kaže Barović.
Zbog teških uslova u kojima rade u Srbiji, zaključuje Vukašin Obradović, iz
NUNS-a, poslednji je čas da novinari dignu glas.
"Da ispostave jasne zahteve državi za bezbednost novinara, da insistiraju na ozbiljnim sudskim procesima za napadače i obezbedjivanju boljih uslova za rad. i naravno, beskompromisno da traže rasvetljavanje ubistava novinara od kojih neka već dvadeset godina stoje u sudskim fiokama“, navodi Obradović.
Ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića još nisu razrešena, iako je jedno od glavnih obećanja vlasti posle demokratskih promena 2000. bilo da će odmah rasvetliti te slučajeve.