Dinar je od početka godine rekordno ojačao u odnosu na evro koji je danas pao na svega 96,7 dinara. To je je najveća vrednost srpske valute prema evru. Samo tokom ovog meseca dinar je u odnosu na evro ojačao za 2,9 odsto, a od početka godine za gotovo 6 procenata. Šta stoji iza jačanja valute zemlje čija privreda je u nokdaunu?
Snaženje dinara u odnosu na evro svakako bi bila dobra vest da je ono posledica jačanja srpske ekonomije i izvoza, ali, to, nažalost, nije slučaj.
Na to je ukazao i šef Poslaničke grupe G17 plus Mlađan Dinkić rekavši da je Narodna banka Srbije napravila kardinalnu grešku što nije kupovala devize kako bi sprečila prekomerno i nerealno jačanje domaće valute.
"Dinar ne jača jer je naša ekonomija odjednom postala jaka, već zato što se država zadužuje u devizama preko evroobveznica. Banke prodaju te devize i vrše pritisak na jačanje dinara", rekao je Dinkić.
I sagovornici Radija Slobodna Evropa izražavaju slične ocene. Ekonomista Mlađen Kovačević glavni razlog za naglo jačanje dinara vidi u deviznom zaduživanju vlade, preko evroobveznica.
"Zaista je apsurdno da u uslovima kada je inflacija kod nas neuporedivo viša nego u evro zoni dinar u odnosu na evro jača i to ne malo. To je za rubriku “verovali ili ne”. Ja sam duboko ubeđen da je najvažniji razlog to što je država zbog problema u pokrivanju budzetskog deficita prinudjena da prodaje veliki iznos tih hartija od vrednosti, pogotovo kad je uvela deviznu klauzulu. Znači, onaj ko kupuje te hartije od vrednosti obezbeđen je ako dođe do obrnutnog trenda – da dinar počne da slabi”, kaže Kovačević.
Populističke mere
Isti razlog za naglo jačanje dinara vidi i Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
“Razlog je prodaja državnih hartija od vrednosti koja za dati rizik nudi ubedljivo najveći prinos u celoj Evropi i otuda tolika navala stranaca da de facto finansiraju deficit naše države”, kaže Stevanović.
Dinarske novčanice i novčići, foto: Vesna Anđić
Iako su opasni negativni efekti precenjene vrednosti dinara, vlast se opet odlučila za taj scenario, ubirajući time i političke kolateralne koristi pred bližeće se izbore, primećuje Kovačević.
“Opet se igra na tu kartu da je uvozna roba jeftina, da će građani koji vraćaju kredite sa deviznom klauzulom bolje prolaziti, tako da je moguće da sve to ima veze i sa predizbornom kampanjom, da se preduzimaju populističke mere po logici da se nekako taljiga dok su oni na vlasti, a kad dođemo u 2012 ili 2013. – neka probleme rešavaju oni koji tada budu na vlasti”, ocenjuje Kovačević.
Rast dinara u odnosu na evro ne može potrajati mnogo dugo, smatra Aleksandar Stevanović.
“Iz prostog razloga što će se onda preispitati da li je naša država u stanju da servisira svoje dugove i u tom trenutku može se očekivati zaustavljanje rasta kursa dinara i, naravno, u doglednoj budućnosti može se očekivati i pad. Mi ovako možda možemo jednokratno “ispeglati” nedostatak stranih investicija i priliva deviza, ali na dugi rok to finansirati zaduživanjem može da stvori mnogo veće probleme. Dakle, ovo je jedan efemeran fenomen koji nije zasnovan na snazi privrede”, upozorava Stevanović.
Snaženje dinara u odnosu na evro svakako bi bila dobra vest da je ono posledica jačanja srpske ekonomije i izvoza, ali, to, nažalost, nije slučaj.
Dinkić: Dinar ne jača jer je naša ekonomija odjednom postala jaka, već zato što se država zadužuje u devizama preko evroobveznica.
"Dinar ne jača jer je naša ekonomija odjednom postala jaka, već zato što se država zadužuje u devizama preko evroobveznica. Banke prodaju te devize i vrše pritisak na jačanje dinara", rekao je Dinkić.
I sagovornici Radija Slobodna Evropa izražavaju slične ocene. Ekonomista Mlađen Kovačević glavni razlog za naglo jačanje dinara vidi u deviznom zaduživanju vlade, preko evroobveznica.
"Zaista je apsurdno da u uslovima kada je inflacija kod nas neuporedivo viša nego u evro zoni dinar u odnosu na evro jača i to ne malo. To je za rubriku “verovali ili ne”. Ja sam duboko ubeđen da je najvažniji razlog to što je država zbog problema u pokrivanju budzetskog deficita prinudjena da prodaje veliki iznos tih hartija od vrednosti, pogotovo kad je uvela deviznu klauzulu. Znači, onaj ko kupuje te hartije od vrednosti obezbeđen je ako dođe do obrnutnog trenda – da dinar počne da slabi”, kaže Kovačević.
Populističke mere
Isti razlog za naglo jačanje dinara vidi i Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
“Razlog je prodaja državnih hartija od vrednosti koja za dati rizik nudi ubedljivo najveći prinos u celoj Evropi i otuda tolika navala stranaca da de facto finansiraju deficit naše države”, kaže Stevanović.
Iako su opasni negativni efekti precenjene vrednosti dinara, vlast se opet odlučila za taj scenario, ubirajući time i političke kolateralne koristi pred bližeće se izbore, primećuje Kovačević.
“Opet se igra na tu kartu da je uvozna roba jeftina, da će građani koji vraćaju kredite sa deviznom klauzulom bolje prolaziti, tako da je moguće da sve to ima veze i sa predizbornom kampanjom, da se preduzimaju populističke mere po logici da se nekako taljiga dok su oni na vlasti, a kad dođemo u 2012 ili 2013. – neka probleme rešavaju oni koji tada budu na vlasti”, ocenjuje Kovačević.
Rast dinara u odnosu na evro ne može potrajati mnogo dugo, smatra Aleksandar Stevanović.
“Iz prostog razloga što će se onda preispitati da li je naša država u stanju da servisira svoje dugove i u tom trenutku može se očekivati zaustavljanje rasta kursa dinara i, naravno, u doglednoj budućnosti može se očekivati i pad. Mi ovako možda možemo jednokratno “ispeglati” nedostatak stranih investicija i priliva deviza, ali na dugi rok to finansirati zaduživanjem može da stvori mnogo veće probleme. Dakle, ovo je jedan efemeran fenomen koji nije zasnovan na snazi privrede”, upozorava Stevanović.