U poslednjih petanaest godina u fabrikama i magacinima municije, eksploziva i oružja u Srbiji dogodilo se četrnaest velikih nesreća, u kojima je od 1995. poginuo 31 radnik, dok je više od pedesetoro povređeno.
U Slobodi iz Čačka, koja radi za vojsku, početkom godine desile su se dve manje eksplozije, a onda se u toj fabrici nekoliko dana pred Novu 2011. zapalio i eksplodirao pogon za proizvodnju municije.
Na sreću, povređenih nije bilo jer su se radnici iz popodnevne smene spasili bekstvom preko ograde, a požar i detonacije trajali su cele noći.
Razmere ovog incidenta našem dopisniku Vladimiru Nikitoviću opisali su Milisav i Zagorka Zelenović, na čiju su kuću, udaljenu pedeset metara od magacina koji je odleteo u vazduh, padali delovi municije i granata.
“Mi smo u kući sedeli, kad je odjednom počelo, kao kad nešto zapališ, pa ono puca, puca, puca… Posle su bile velike detonacije, plamen je goreo visoko u nebo. To je nenormalno bilo, u životu nismo to doživeli, bilo je strašnije od rata. Gore nam je bilo nego kad je ono Sloboda bombardovana”, rekli su Zelenovići.
Potpuno je izgoreo jedini pogon Slobode koji nije bombardovan 99. godine, a pretpostavlja se da je požar izbio na presi za kompletiranje municije.
Još rano da se pouzdano zna uzrok
Svetko Kovač, direktor Vojno bezbednosne agencije Srbije, izjavio je za RSE da VBA ima saznanja o uzrocima ove eksplozije, i dodao da će sve do kraja biti ispitano.
„Mislim da još ne možemo da budemo sigurni šta se tačno dogodilo. Imamo pretpstavku šta je, ali još je rano da pouzdano kažemo koji je uzrok toga. Videćemo, pa ćemo više reći kada budemo sigurni. Mogu da kažem da su slični objekti u Srbiji bezbedni, ovo je bio ipak jedan slučaj u kom na svu sreću nije bilo žrtava i to je najvažnije. U principu su takvi objekti bezbedni, ali su ovakvi incidenti mogući zbog nestabilnosti i osetljivosti eksploziva i minsko eksplozivnih sredstava, ali i zbog osetljivosti bezbednosnih i tehnoloških procedura“, kazao je Kovač.
Ono što upozorava je da zvanični podaci govore da je samo u 2010-oj bilo pet vanrednih događaja u fabrikama odbrambene industrije, i da je najčešći uzrok nepoštovanje bezbednosnih i tehnoloških procedura. Na primer, u Slobodi se proizvodilo punom parom, pa su se zaposleni neposredno pred nesreću žalili da nedeljama rade bez dana pauze, po dvanaest sati dnevno.
“Upozoravali smo poslovodstvo fabrike da je opterećenost radnika velika, i da se moraju poštovati procedure rada u opasnim pogonima. Davali smo upozorenja da je po propisima predviđeno da radnici moraju da odmaraju jedan dan nedeljno”, rekao nam je predsednik Samostalnog sindikata Sobode Dragan Jekić.
Većina fabrika namenske industrije poslednjih godina u Srbiji uposlena je do maksimuma, izvoz dobro ide, ali loša strana je pitanje sigurnosti.
Proveriti da li se primenjuju standardi
Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakuletu za bezbednost, kaže za RSE da se radi o ozbiljnom problemu.
Željko Ivanji
“Broj incidenata koji se događaju ukazuje da izgleda nešto nije uredu sa procedurama koje se primenjuju kako bi se nesreće sprečile. i to treba da bude predmet ozbiljne istrage. Proveriti da li se postojeći standardi adekvatno primenjuju, i ako se primenjuju onako kako je propisano onda standarde treba podvrgnuti kontroli. Jer, ako se standardi primenjuju a ipak se dešavaju nesreće onda nešto nije uredu sa standardima”, ocenjuje Dragišić.
Još iz vremena bivše Jugoslavije, vojne fabrike i magacini često se nalaze u naseljenim mestima. Na taj problem, kaže nam Željko Ivanji, član odbora za bezbednost Skupštine Srbije, mora se obratiti posebna pažnja.
“Procedure u rukovanju opasnim materijama svakako se moraju poštovati, a u perspektivi treba voditi računa da takvi objekti budu smešteni van gradova. I to je ono što je tendencija u Evropi i modernom svetu”, naveo je Ivanji.
Jedan od rizika je skladištenje eksplozivnih sredstava na otvorenom, ali vojska tvrdi da će taj problem biti uskoro rešen. Svetka Kovača pitali smo da li se ozbiljno radi na povećanju bezbednosti rizičnih fabrika i objekata.
“Apsolutno, svakako… Naravno, uvek je to aktuelna tema i problem gde se radi na povećanju bezbednosti. Bezbednosti ljudi i bezbednosti sredstava”, odgovorio je on.
Da bi se sprečili neki budući incidenti, zaključuje Ivanji, ne treba zaboraviti jednu od najvažnijih stvari
“Svaki incident ima i krivca. Znači, oni koji su bili odgovorni za poštovanje procedura moraju da odgovaraju”, poručio je Ivanji.
U poslednje vreme vojna industrija u Srbiji veoma je uposlena, u 2010. očekuje se prihod od milijardu dolara, pa strucnjaci predlažu i da se deo tog novca uloži u bezbednosno osavremenjivanje pogona.
U Slobodi iz Čačka, koja radi za vojsku, početkom godine desile su se dve manje eksplozije, a onda se u toj fabrici nekoliko dana pred Novu 2011. zapalio i eksplodirao pogon za proizvodnju municije.
Na sreću, povređenih nije bilo jer su se radnici iz popodnevne smene spasili bekstvom preko ograde, a požar i detonacije trajali su cele noći.
Razmere ovog incidenta našem dopisniku Vladimiru Nikitoviću opisali su Milisav i Zagorka Zelenović, na čiju su kuću, udaljenu pedeset metara od magacina koji je odleteo u vazduh, padali delovi municije i granata.
“Mi smo u kući sedeli, kad je odjednom počelo, kao kad nešto zapališ, pa ono puca, puca, puca… Posle su bile velike detonacije, plamen je goreo visoko u nebo. To je nenormalno bilo, u životu nismo to doživeli, bilo je strašnije od rata. Gore nam je bilo nego kad je ono Sloboda bombardovana”, rekli su Zelenovići.
Potpuno je izgoreo jedini pogon Slobode koji nije bombardovan 99. godine, a pretpostavlja se da je požar izbio na presi za kompletiranje municije.
Još rano da se pouzdano zna uzrok
Svetko Kovač, direktor Vojno bezbednosne agencije Srbije, izjavio je za RSE da VBA ima saznanja o uzrocima ove eksplozije, i dodao da će sve do kraja biti ispitano.
Predsednik Samostalnog sindikata Slobode: Upozoravali smo poslovodstvo fabrike da je opterećenost radnika velika, i da se moraju poštovati procedure rada u opasnim pogonima.
„Mislim da još ne možemo da budemo sigurni šta se tačno dogodilo. Imamo pretpstavku šta je, ali još je rano da pouzdano kažemo koji je uzrok toga. Videćemo, pa ćemo više reći kada budemo sigurni. Mogu da kažem da su slični objekti u Srbiji bezbedni, ovo je bio ipak jedan slučaj u kom na svu sreću nije bilo žrtava i to je najvažnije. U principu su takvi objekti bezbedni, ali su ovakvi incidenti mogući zbog nestabilnosti i osetljivosti eksploziva i minsko eksplozivnih sredstava, ali i zbog osetljivosti bezbednosnih i tehnoloških procedura“, kazao je Kovač.
Ono što upozorava je da zvanični podaci govore da je samo u 2010-oj bilo pet vanrednih događaja u fabrikama odbrambene industrije, i da je najčešći uzrok nepoštovanje bezbednosnih i tehnoloških procedura. Na primer, u Slobodi se proizvodilo punom parom, pa su se zaposleni neposredno pred nesreću žalili da nedeljama rade bez dana pauze, po dvanaest sati dnevno.
“Upozoravali smo poslovodstvo fabrike da je opterećenost radnika velika, i da se moraju poštovati procedure rada u opasnim pogonima. Davali smo upozorenja da je po propisima predviđeno da radnici moraju da odmaraju jedan dan nedeljno”, rekao nam je predsednik Samostalnog sindikata Sobode Dragan Jekić.
Većina fabrika namenske industrije poslednjih godina u Srbiji uposlena je do maksimuma, izvoz dobro ide, ali loša strana je pitanje sigurnosti.
Proveriti da li se primenjuju standardi
Zoran Dragišić, profesor na beogradskom Fakuletu za bezbednost, kaže za RSE da se radi o ozbiljnom problemu.
“Broj incidenata koji se događaju ukazuje da izgleda nešto nije uredu sa procedurama koje se primenjuju kako bi se nesreće sprečile. i to treba da bude predmet ozbiljne istrage. Proveriti da li se postojeći standardi adekvatno primenjuju, i ako se primenjuju onako kako je propisano onda standarde treba podvrgnuti kontroli. Jer, ako se standardi primenjuju a ipak se dešavaju nesreće onda nešto nije uredu sa standardima”, ocenjuje Dragišić.
Još iz vremena bivše Jugoslavije, vojne fabrike i magacini često se nalaze u naseljenim mestima. Na taj problem, kaže nam Željko Ivanji, član odbora za bezbednost Skupštine Srbije, mora se obratiti posebna pažnja.
“Procedure u rukovanju opasnim materijama svakako se moraju poštovati, a u perspektivi treba voditi računa da takvi objekti budu smešteni van gradova. I to je ono što je tendencija u Evropi i modernom svetu”, naveo je Ivanji.
Jedan od rizika je skladištenje eksplozivnih sredstava na otvorenom, ali vojska tvrdi da će taj problem biti uskoro rešen. Svetka Kovača pitali smo da li se ozbiljno radi na povećanju bezbednosti rizičnih fabrika i objekata.
“Apsolutno, svakako… Naravno, uvek je to aktuelna tema i problem gde se radi na povećanju bezbednosti. Bezbednosti ljudi i bezbednosti sredstava”, odgovorio je on.
Da bi se sprečili neki budući incidenti, zaključuje Ivanji, ne treba zaboraviti jednu od najvažnijih stvari
“Svaki incident ima i krivca. Znači, oni koji su bili odgovorni za poštovanje procedura moraju da odgovaraju”, poručio je Ivanji.
U poslednje vreme vojna industrija u Srbiji veoma je uposlena, u 2010. očekuje se prihod od milijardu dolara, pa strucnjaci predlažu i da se deo tog novca uloži u bezbednosno osavremenjivanje pogona.