Evropska komisija će početkom sledeće nedelje predstaviti predlog novog paketa sankcija protiv Rusije kako bi dodatno pojačala pritisak na Kremlj, uključujući mere usmerene na ograničenja za rusku naftu, pošto je američki predsednik Donald Tramp (Trump) pozvao Evropu da prestane da je kupuje.
Mere protiv Rusije zbog njene invazije na Ukrajinu takođe će biti usmerene na više banaka, takozvanu flotu Kremlja "u senci" – koja se koristi kako bi Moskvu zaobišla sankcije – firme iz trećih zemalja, kao i stavljanje na crnu listu brojnih pojedinaca, posebno onih koji se smatraju odgovornim za otmicu ukrajinske dece.
Ono na šta treba obratiti pažnju, prema rečima analitičara i diplomata, jeste da li će Brisel uspeti da ograniči turističke vize za Ruse i spreči ruske diplomate da se kreću unutar Evropske unije.
EU nastoji da sinhronizuje mere sa SAD pošto je izaslanik EU za sankcije Dejvid O'Salivan (David O'Sullivan) prošle nedelje bio u Vašingtonu da koordinira mere protiv Kremlja nakon što je Tramp rekao da je izgubio strpljenje s ruskim kolegom Vladimirom Putinom.
Nekoliko zvaničnika EU koji su upoznati s predlogom napominju da glavni obim novog predloga sankcija nudi nastavak onoga što je EU već ponudila u prethodnim rundama. To znači mere protiv više ruskih banaka, uključujući manje regionalne banke, njihovim isključivanjem iz međunarodnog sistema za razmenu bankarskih poruka SWIFT.
Paket sankcija će takođe uticati na mogućnosti Moskve da koristi kriptovalute i uvesti zabrane za više brodova za koja se veruje da pripadaju ruskoj floti "u senci" da mogu da na bilo koji način imaju usluge u Evropi. Trenutna lista uključuje 444 broda, mada EU veruje da Kremlj koristi makar dvostruko više njih za transport svojih sankcionisanih naftnih proizvoda širom sveta.
Zaustavljanje ruske nafte
Možda će takođe biti pokušaja da se uvedu mere i protiv ruskog naftnog giganta Lukoila, iako će neke članice – posebno Slovačka i Mađarska, koje se i dalje oslanjaju na uvoz ruske nafte – verovatno uložiti veto na to.
EU je postavila cilj da prekine uvoz ruskih energenata do 2027. godine koristeći pravila unutrašnjeg tržišta EU, što znači da je kvalifikovana većina zemalja članica dovoljna da podrži taj zakon, umesto jednoglasja koja je potrebno za redovne zakone o sankcijama.
Tramp je tokom vikenda rekao da je spreman da uvede sankcije Rusiji, ali da i Evropa mora da deluje obustavljanjem kupovine nafte.
"Evropa kupuje naftu od Rusije. Ne želim da kupuju naftu", rekao je Tramp novinarima 14. septembra. "Sankcije... koje imaju nisu dovoljno stroge i spreman sam da uvedem sankcije, ali će morati da pooštre svoje sankcije srazmerno onome što radim."
Druge potencijalne energetske sankcije uključuju uvođenje restriktivnih mera za rafinerije odgovorne za izvoz ruske nafte u EU, kao i za trgovinske kompanije iz trećih zemalja koje su uključene u njenu trgovinu.
EU, međutim, neće poslušati Trampov poziv da uvede carine od 100 odsto za Indiju i Kinu zbog kupovine ruske nafte. Brisel još nije spreman da sankcioniše treće zemlje zbog pomaganja Moskvi u njenim ratnim naporima u Ukrajini, ali kompanije iz tih zemalja bi mogle biti meta.
Ostaje da se vidi da li postoji beloruska komponenta u ovom paketu sankcija. U prethodnim rundama, EU je uvodio slične mere Moskvi i Minsku, ali sada kada su SAD ukinule neke od svojih sankcija Belorusiji u zamenu za oslobađanje nekoliko stotina političkih zatvorenika, ostaje na pregovorima među državama članicama EU kako će se odnositi prema režimu Aleksandra Lukašenka.
Za ukidanje sankcija potrebna je jednoglasnost, a i Poljska i Litvanija su naznačile da još neće razmatrati bilo kakvo ublažavanje restriktivnih mera protiv Minska.
Još jedan zanimljiv predlog, koji je Češka prvi put iznela pre više od godinu dana, jeste ograničavanje kretanja ruskih diplomata unutar EU. To znači da bi njihovo kretanje bilo ograničeno na zemlje u kojima su akreditovani i trebalo bi im posebno odobrenje za putovanje negde drugde.
U praksi je to prilično teško sprovesti zbog nedostatka graničnih kontrola unutar Šengenske zone, čiji je deo većina članica EU. Ideja je, dakle, da se osoba proglasi personom non grata i protera ako bude uhvaćena da putuje van države gde je akreditovana kao diplomata.
Ograničavanje turističkih viza
Zatim postoji mogućnost koliko daleko će EU ići kada su u pitanju turističke vize za ruske državljane.
Postoji pritisak nekih da se izda potpuna zabrana, što je mera koja bi zahtevala kvalifikovanu većinu od 55 odsto članica koje predstavljaju 65 odsto stanovništva.
Nekoliko zemalja u EU zabeležilo je značajan porast broja ruskih turista tokom letnjih meseci. U mnogim aspektima, to bi moglo da suprotstavi ratobornije članice EU, poput baltičkih, nordijskih zemalja i Poljske, s južnim članicama koje se u većoj meri oslanjaju na turizam.
Na kraju bi to moglo rezultirati samo opštom preporukom Evropske komisije da pokuša da ograniči članice u izdavanju turističkih viza.
EU je suspendovala sporazum o olakšavanju viznog režima s Rusijom ubrzo posle početka opšte invazije u februaru 2022. godine i izdala je smernice članicama o tome kako da postupaju sa zahtevima ruskih građana za vize.
U tim preporukama je navedeno da "ruski podnosioci zahteva za vizu koji putuju iz neophodnih razloga, uključujući posebno članove porodica građana EU, disidente, nezavisne novinare, predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, treba da imaju mogućnost ulaska u EU".
Takođe je preporučeno da je "što se tiče ruskih građana koji putuju u turističke svrhe, opravdan veoma strog pristup, jer je teže proceniti opravdanost putovanja u poređenju sa drugim svrhama (poslovno putovanje, porodične posete ili lekarski pregled)".
Vrlo je moguće da će EU pristati da to još više pooštri ako ne bude dogovora o potpunoj zabrani izdavanja turističkih viza.