Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) dao je u ponedeljak premijeru Sebastijanu Lekornuu (Sebastien Lecornu) dva dana da spase svoju vladu pošto je premijer podneo ostavku posle manje od mesec dana na funkciji, što je zemlju gurnulo u još veću političku krizu.
Lekornu je prethodno u ponedeljak podneo ostavku samo 14 sati pošto je imenovao vladu, a prvi sastanak svog kabineta trebalo je da održi popodne.
U novom obrtu, Makron je uveče ponovo razgovarao s Lekornuom i dao mu dva dana da postigne plan za "stabilnost zemlje", saopštio je predsednički kabinet.
Makron je zadužio Lekornua da "vodi završne pregovore do srede uveče kako bi se definisala platforma akcije i stabilnosti zemlje", rekao je zvaničnik predsedničke kancelarije, koji je želeo da ne bude imenovan.
Lekornu je naveo na X da je na zahtev predsednika prihvatio da vodi završne razgovore sa političkim snagama radi stabilnost zemlje.
"Reći ću šefu države u sredu uveče da li je to moguće ili ne, kako bi mogao da izvuče sve potrebne zaključke", dodao je Lekornu.
Makron je spreman da "preuzme odgovornosti" u slučaju neuspeha, rekao je zvaničnik predsedničke kancelarije, što je moguća aluzija na raspisivanje novih parlamentarnih izbora.
Lekornuova nova vlada izazvala je negodovanje širom političkog spektra i pre nego što su ministri ušli u svoje kancelarije, a posebno imenovanje bivšeg ministra finansija Bruna Le Mera (Le Maire) za ministra odbrane.
Desničarski Republikanci bili su gnevni zbog tog imenovanja, videći Le Mera kao oličenje Makronove ekonomske politike.
U pokušaju da se izađe iz pat pozicije, Le Mer je na X naveo da se povlači iz vlade.
Lekornuov mandat od 27 dana bio je najkraći za premijera u istoriji moderne Francuske.
"Uslovi nisu bili ispunjeni da bih obavljao svoju funkciju premijera", rekao je Lekornu ujutru, osuđujući "stranačke apetite" koji su, kako je rekao, iznudili njegovu ostavku.
S obzirom na to da neizvesnost u Francuskoj izaziva potres širom Evrope, portparol nemačke vlade je rekao da je "stabilna Francuska" važan doprinos "stabilnosti u Evropi".
Lekornuova ostavka pogoršala je političku krizu koja potresa Francusku više od godinu dana, pošto je Makron raspisao parlamentarne izbore u leto 2024. godine, koji nisu doneli većinu u parlamentu.
Pariska berza je pala posle Lekurnove jutrašnje objave.
Haos se dešava uoči predsedničkih izbora 2027. koji bi mogli da budu istorijska raskrsnica u francuskoj politici, budući da krajnja desnica pod vođstvom Marin Le Pen (Marine) oseća da ima najbolju šansu da preuzme vlast.
Le Pen je rekla da bi bilo "mudro" da Makron podnese ostavku, ali je takođe pozvala na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kao "apsolutno neophodnih".
Lider stranke Le Pen Nacionalno okupljanje Žordan Bardela (Jordan Bardella) rekao je da očekuje da će biti održani izbori.
Makron je imenovao Lekornua, 39-godišnjeg bivšeg ministra odbrane i bliskog saradnika poznatog po diskreciji i lojalnosti, na tu funkciju 9. septembra.
Predsednik se nadao da će njegov saveznik skrenuti pažnju s domaće krize i omogućiti mu da se fokusira na napore na međunarodnoj sceni, posebno na saradnju sa SAD kako bi se okončao ruski rat protiv Ukrajine.
Lekornu se suočio sa zastrašujućim zadatkom da u duboko podeljenom parlamentu dobije odobrenje za štednju u budžetu za sledeću godinu.
Njegova dva neposredna prethodnika, Fransoa Bajru (Francois Bayrou) i Mišel Barnije (Michel Barnier), smenjeni su u parlamentu u sukobu oko plana potrošnje, a Lekornu je bio u riziku da doživi istu sudbinu.
Javni dug Francuske dostigao je rekordno visok nivo, pokazali su zvanični podaci objavljeni prošle nedelje.
Odnos duga Francuske prema BDP-u sada je treći najveći u Evropskoj uniji posle Grčke i Italije i blizu je dvostruko većeg od 60 odsto dozvoljenih pravilima EU.
Makron se odupirao pozivima da ponovo raspiše vanredne zakonodavne izbore i takođe je isključio mogućnost da podnese ostavku pre isteka njegovog mandata 2027. godine.
Takođe bi mogao da traži novog premijera, koji bi bio osmi u njegovom predsedničkom mandatu, ali bi se suočio s borbom za opstanak bez radikalnih promena.
