Da li je Srbija zvanično dala ponudu za kupovinu akcija Naftne industrije Srbije (NIS)?
Odgovor na ovo pitanje nije stigao od nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike iako je to u avgustu nagovestio direktor preduzeća Srbijagas Dušan Bajatović.
Bajatović je, kako su preneli mediji, početkom avgusta rekao da bi Srbija kupila ovu kompaniju, ali da ruska strana kaže da NIS nije na prodaju.
RSE nije dobio odgovor ni od direktora Srbijagasa na upit za više detalja o tome šta je Srbija ponudila. Odgovor nije stigao ni od NIS-a.
NIS se našao na američkoj listi sankcionisanih kompanija u januaru zbog povezanosti sa ruskim Gasprom Njeftom, koji se nalazi pod zapadnim sankcijama zbog ruske invazije na Ukrajinu.
SAD su primenu sankcija po peti put odložile 28. jula.
Šta je preduzela srpska, a šta ruska strana?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u januaru da se traži "potpuni izlazak Rusije iz vlasništva NIS-a", zbog čega će biti potrebna vlasnička transformacija.
NIS je 14. marta Ministarstvu finansija SAD podneo zahtev za uklanjanje sa liste sankcija, a u međuvremenu Gasprom njeft je preneo oko pet odsto svog udela na Gasprom, rusku kompaniju koja nije obuhvaćena zapadnim sankcijama.
Sada, udeo vlasništva Gaspromnjefta u NIS-u je oko 44,9 odsto, država Srbija ima 29,9 odsto udela, a kompanija Gasprom oko 11 odsto. Ostale akcije pripadaju manjim akcionarima.
Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović rekla je 12. avgusta da, dugoročno posmatrano, trenutno stanje sa odlaganjem sankcija NIS-u na po mesec dana "unosi dosta neizvesnosti".
"Jedino dugoročno rešenje za NIS je skidanje sa liste sankcija", navela je ona.
Ona je prethodno u julu rekla da se preduzimaju "konkretne mere radi smanjenja neizvesnosti u poslovanju NIS-a".
Između ostalog, kako je tada rekla, u toku je proces izbora dva nezavisna člana Odbora direktora "u cilju ispunjenja zahteva OFAC-a (Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija) u vezi sa upravljanjem kompanijom".
NIS je, inače, jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte i proizvodnjom prirodnog gasa.
'Prinudna kupovina ili reorganizacija'
Milan Kovačević, stručnjak za strana ulaganja, za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da Srbija ima mogućnost da prinudi "rusku stranu" da proda većinski paket NIS-a, ali da Srbija to ne radi iz političkih interesa.
"Ako neki član društva (kompanije) otežava njen uspeh samim što je član, a u pravu svo poslovanje jednog društva mora biti podređeno uspehu tog društva. Tako da postoji mogućnost da se 'pogura' neko da izađe iz vlasništva, ali pitanje je da li će Srbija ići u tom pravcu", kaže on.
Srbija, iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da se uskladi sa zapadnim sankcijama protiv Rusije. Zvaničnici Srbije održavaju kontakt sa zvaničnicima Rusije i tokom ruske invazije na Ukrajinu, a Srbija računa na podršku Rusije u pregovorima o Kosovu, svoje bivše pokrajine čiju nezavisnost ne priznaje.
Kovačević navodi da postoji mogućnost i reorganizacije NIS-a u kojoj se "preseljava posao u kompaniju koja ima drugačije vlasništvo".
Sa druge strane, Kovačević kaže da je razumljiva pozicija ruskog partnera da ne želi da proda paket akcija.
Prema podacima Naftne industrije Srbije, obim ulaganja u ovu kompaniju od 2008, kada je privatizovan NIS, iznosi preko četiri milijarde evra.
"U normalnim uslovima transakcija ovisi o tome da li će prodavac prodavati. Međutim, ovde se ne radi o takvom jednom poslu. Treba sagledati kolika je šteta za društvo (kompaniju) to što oni (ruski partneri) ostaju", kaže on.
Jedan od ranije navođenih scenarija, kada je reč o NIS-u, jeste i nacionalizacija. Do nje dolazi tako što bi Skupština Srbije donela poseban zakon kojim bi se predvidela transakcija koja podrazumeva određenu nadoknadu za akcije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odbacio je u januaru mogućnost da se NIS nacionalizuje dodajući da Srbija neće učestvovati u otimanju ruske imovine.
'Strategija odugovlačenja'
Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da se za sada ne čini da vlast u Srbiji povlači poteze koji bi rešili problem NIS-a.
"Bojim se da će (zvaničnici Srbije) i dalje pokušavati da nadmudre druge i da sede 'na više stolica'. Mi iz toga možemo dobiti još gore uslove nego sada", kaže on.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je u julu da je to ministarstvo od SAD zatražilo odlaganje sankcija na 180 dana, ali SAD je sankcije odlagalo samo na po 30 dana.
Prema njenim rečima, krajnji cilj je uklanjanje NIS-a sa američke liste sankcija. Dodala je da je za to najvažniji "progres u dijalogu između SAD i Rusije".
Predsednik SAD-a Donald Tramp (Trump) nagovestio da bi neki sporazum sa Rusijom, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogao biti postignut u skorijoj budućnosti, a nakon sastanka Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina na Aljasci 15. avgusta.
Ipak, na ovom sastanku nije postignut dogovor o okončanju rata u Ukrajini.
Ekonomista Milan Kovačević smatra da za Srbiju nije pametno da očekuje da će pregovori SAD-a i Rusije rešiti i pitanje NIS-a.
"Tu bi se moglo dobiti samo neko odlaganje, pre nego ukidanje sankcija. U zavisnosti kakav se sporazum bude postigao oko Ukrajine, tu će kroz vreme biti nekih podešavanja i ublažavanja (sankcija), ali ne i radikalno ukidanje sankcija", smatra Kovačević.
Poslovanje NIS-a
Predstavnici Naftne industrije Srbije saopštili su u avgustu da je ova kompanija na kraju prvog polugodišta poslovala sa gubitkom od 3,6 milijardi dinara (30 miliona evra).
Finansijski direktor NIS-a rekao je da su, pored sankcija SAD, na rezultate NIS-a uticali i pad cena nafte na svetskom tržištu, efekat skupih zaliha nafte i naftnih derivata, kao i negativan finansijski rezultat HIP Petrohemije, koju je NIS preuzeo 2023.
Čelnici NIS-a su saopštili i da će nastaviti da rade na tome da kompanija bude uklonjena sa liste sankcija Ministarstva finansija SAD.
Srbija je 2008. prodala 51 odsto udela NIS-a Gasprom Njeftu za 400 miliona evra.
