Nekoliko dana uoči studentskog protesta u Beogradu – hapšenja širom Srbije. Vlasti najavljuju biće ih još, a deo javnosti upozorava da je po sredi "zastrašivanje" pred demonstracije zakazane za 28. jun.
U dve odvojene akcije uhapšeno je sedmoro ljudi. Student beogradskog univerziteta tereti se za pozivanje na "nasilnu promenu ustavnog uređenja", a preostalih šestoro za planiranje "nasilne promene vlasti" u Srbiji.
Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Bojan Spaić za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenjuje da je "kampanja sejanja straha" pred najavu većih antirežimskih skupova "postala šablon funkcionisanja" vlasti u Srbiji.
"Krivično pravo za ovu vlast jeste propagandni mehanizam zastrašivanja, koji dovodi do olakog i nemarnog privođenja i pritvaranja pojedinaca koji sa krivičnim delima imaju veoma malo veze ili pak nemaju nikakve veze", kazao je.
Dodao je da ovi slučajevi privođenja "zahtevaju manje pravne argumentacije, a više politikoloških analiza propagande i pretnji nezadovoljnim građanima koje su usmerene na to da se ne izrazi ekstremno nezadovoljstvo državnom vlašću".
S druge strane, vlast odbacuje tvrdnje da su hapšenja politički motivisana i optužuje organizatore protesta da je "nasilje njihovo krajnje ishodište".
Proteste širom Srbije predvode studenti koji, pre svega, zahtevaju da se utvrdi politička i krivična odgovornost za smrt 16 osoba u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je nekoliko meseci ranije rekonstruisana i svečano otvorena.
Protesti su postali su simbol šireg nezadovoljstva vladavinom prava u Srbiji - uz pitanje da li su do nesreće u Novom Sadu doveli nemar i korupcija sistema.
Studenti su za 28. jun u Beogradu najavili novi, veliki protest. Vlastima u Srbiji postavili su ultimatum - da do tada ispune neke od njihovih zahteva, među kojima je raspisivanje parlamentarnih izbora, ili da u suprotnom očekuju građansku neposlušnost.
Za šta je osumnjičen student?
Student beogradskog Fizičkog fakulteta Stefan Tomić uhapšen je 24. juna zbog poruka u studentskoj grupi na aplikaciji "WhatsApp", u kojoj je planiran protest u Beogradu.
Tužilaštvo tvrdi da je on objavio fotografije teksta pisanog rukom, u kom se navodno planiraju upadi u državne institucije tokom tog protesta.
Prema mišljenju profesora Pravnog fakulteta u Beogradu Bojana Spaića, "prema informacijama koje su dostupne javnosti", ne postoji bilo kakav osnov da se aktivnosti studenta kvalifikuju kao krivično delo "pozivanje na nasilnu promenu državnog uređenja".
"Da bi bila reč o tom krivičnom delu neophodno je da neko ima nameru da ugrozi ustavno uređenje ili bezbednost Srbije ili da podstiče da se silom promeni njeno ustavno uređenje, svrgnu najviši državni organi ili predstavnici tih organa", kazao je.
"Kada bi poruke na grupama bile dovoljne da se ustanove osnovi sumnje da je neko krivično delo izvršeno, najveći deo građana ove države bi bio u pritvoru", dodao je.
Njegovo hapšenje osudili su studenti u blokadi fakulteta u Beogradu, prošireni rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu (UB), kao i više opozicionih partija.
Na nekoliko mesta u Beogradu organizovani su protesti. Na skupu ispred Palate pravde u Beogradu, uoči njegovog saslušanja pred tužilaštvom, ocenjeno je da je reč o pritiscima i zastrašivanju uči planiranog protesta.
"Ali, tako samo čine suprotno", rekla je za RSE studentkinja Ivona Đorović, koja je bila sa Tomićem kada je uhapšen.
"Bespredmetno je da se tako ophode prema mirnim demonstrantima", naveo je student Nemanja Spasojević.
Tomić je nakon dva dana prebačen u kućni pritvor, a po izlasku sa saslušanja rekao da je "ovo je još jedna u nizu pobeda".
Njegova advokatica Ljiljana Borović je za RSE rekla da je Tomić na saslušanju negirao delo koje mu se stavlja na teret, navodeći da nije za nasilno rušenje ustavnog poretka, već za promenu vlasti institucionalnim putem - kroz izbore.
Šta se na teret stavlja još šestorici uhapšenih?
Policija je 25. juna uhapsila još šest osoba zbog, kako je saopštila, sumnje da su planirale "nasilnu promenu vlasti" u Srbiji.
Prema navodima policije, uhapšeni su I. M., N. A., V. K., A. I., S. G. i B. M.
Oni se sada terete za planiranje pripremanja dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
MUP je saopštio da se sumnja da su se 21. juna "sastali u jednom hotelu u Kraljevu" kako bi planirali "nasilnu promenu vlasti" i "dogovarali napade na predstavnike državnih institucija, fizičke napade na pripadnike policije", "nasilne upade u zgradu Vlade Srbije i druge institucije".
Planiran je, kako sumnjaju, i upad u medijske kuće Radio televiziju Srbije, provladine medije "Hepi" i "Informer", "uz najavu da će upotrebiti vatreno oružje".
Više javno tužilaštvo u Beogradu takođe je saopštilo da su se osumnjičeni dogovarali da se ne vraćaju kući dok "ne pobiju ili ne unište" predstavnike državnih institucija.
Tužilaštvo kaže i da je kod jednog osumnjičenog pronađen pištolj i municija, dok iz policije navode da je kod drugog uhapšenog pronađen samostrel.
Jedan od spomenutih je bivši predsednik Vojnog sindikata Srbije (VSS) Novica Antić.
Antić je bio u pritvoru i 2024. godine kada je sa dvojicom saradnika uhapšen 27. februara zbog sumnje da su izvršili krivično delo pronevere. Ubrzo potom izabrano je smenjen sa čela sindikata. Tada je rekao novinarima da pritisci na taj sindikat dolaze od Vojnobezbednosne agencije, Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Srbije.
Novica Antić javno je podržao studentske proteste.
Njegov advokat Ivan Ninić ocenio je da je "u toku režirana kampanja režima protiv onih za koje smatraju da im politički mogu ugroziti opstanak na vlasti".
'Sudnica' u prorežimskim medijima
Po sličnom scenariju kao uoči studentskog protesta u Beogradu 15. marta, više prorežimskih televizija emitovalo je "specijalnu emisiju" o "raskrinkavanju paklenog plana blokadera-ekstremista".
Ubrzo nakon vesti o hapšenju šestorice osumnjičenih za planiranje "nasilne promene vlasti", u programima pet televizija sa nacionalnom frekvencijom prikazan je materijal o, kako oni tvrde, planiranju nasilja tokom predstojećeg protesta.
Kao jedan od dokaza emitovan je snimak za koji se kaže da je telefonski razgovor dvojice privedenih.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, do zaključivanja teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE kako su mediji došli u posed tih snimaka, te da li će zbog toga biti pokrenut postupak.
Peticija i performans 'dekontaminacije' na protestu ispred TV Informer u Beogradu
Sve privedene gosti i voditelji nazivali su "blokaderima teroristima" i optužili ih da spremaju haos, te da žele da "izazovu građanski rat".
Takođe, izneti su i detalji slučaja koji se vodi protiv uhapšenog studenta a koji nisu do tada bili poznati javnosti.
Profesor Bojan Spaić ukazuje na to da poverljive informacije "neprestano dospevaju u ruke režimskih televizija" čime, kako napominje, "snage bezbednosti krše i zakon i pravila struke".
Dodaje da upravo to "curenje" informacija "govori u prilog tome da nije reč o postupcima koji se vode ozbiljno" i sa ciljem uklanjanja neke ozbiljne pretnje po društvo i državu.
"Naprotiv, već takav nezakonit i nemaran odnos prema dokazima pokazuje da ne postoji namera da se postupci dovedu do kraja u odgovarajućoj proceduri koja je pravom predviđena", podvlači Spaić.
Jutro nakon "specijalnog progama", lider naprednjaka Miloš Vučević je, gostujući na televiziji Pink, ocenio da snimak razgovora privedenih osoba ne ugrožava istragu.
Međutim, profesor Pravnog fakulteta Bojan Spaić objašnjava da se dokazi koji se na taj način tretiraju kasnije često ne mogu biti iskorišćeni pred sudom.
"Što itekako može uticati na neuspeh sudskog postupka", kaže.
U "specijalnom programu" prorežimskih medija objavljeni su i tajno snimljeni razgovori sa plenuma više fakulteta u Beogradu.
Vućević je to ocenio kao "čist terorizam" i pozvao BIA da identifikuje one koji učestvovali u razgovoru.
S druga strane, profesor Spaić napominje da "ono što su mediji prikazali, ukoliko je uopšte autentično, predstavlja beleške sa sastanka".
"Što upravo svedoči o tome da nema bilo kakvog opravdanog osnova za postupanje u ovom slučaju", dodao je.
Vlast negira politička hapšenja i najavljuje nova
Nadležno tužilaštvo i BIA nisu odgovorili na upit RSE da prokomentarišu optužbe da je reč o politički motivisanim hapšenjima.
Komentarišući takve kritike, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je svaka krivična prijava koju podnese MUP "potkrepljena odgovarajućim dokazima".
"Tako da ništa što je pokrenuto sa naše strane nema nikakav politički karakter, ima isključivo karakter kršenja zakona", izjavio je Dačić 26. juna.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom hapšenja više osoba zbog navodnog planiranja nasilja tokom predstojećeg protesta rekao da je "važno da državni organi preventivno učine sve što je neophodno da bi se sprečili teži oblici nasilja".
Dan nakon hapšenja šestorice osumnjičenih, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić "čestitala" je provladinim medijima koji su učestvovali u kreiranju "specijalne emisije".
Najavila je da će se i u narednim danima nastaviti privođenja onih koji "pripremaju dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije".
"Apsolutno će se nastaviti akcija hapšenja i identifikacije tih terorističkih organizacija. Predsednik Srbije će nastaviti sastanke sa bezbednosnim službama i vrhom policije kako bi se sačuvao ustavni poredak i kako bi se sprečilo krvoproliće koje su planirali ", rekla je Brnabić za televiziju Pink.
I predsednik vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević izjavio je da veruje da privođenja nisu završena i ocenio da bezbednosne službe moraju identifikovati "sve" koji, po njegovim rečima, planiraju nasilno preuzimanje vlasti.
Koji su zahtevi studenata uoči protesta?
Studenti u blokadi fakulteta u Beogradu zatražili su od vlasti u Srbiji raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Drugi zahtev je prekidanje skupa u centru Beograda - gde protekla tri meseca kampuju protivnici blokada, koji sebe nazivaju "studentima koji žele da uče".
Istakli su da, ukoliko ti zahtevi ne budu ispunjeni do 28. juna u 21 čas, očekuju "da će građani biti spremni preduzmu sve postojeće mere građanske neposlušnosti".
Od kada je protest najavljen, nižu se tvrdnje predstavnika vlasti da studenti i učesnici protesta planiraju nasilje.
Bojan Spaić sa Pravnog fakulteta ukazuje na to da je "vlast zaratila sa advokatima, studentima, profesorima, nastavnicima u srednjim i osnovnim školama, đacima, njihovim roditeljima, IT zajednicom, pravosuđem".
"Sukobljavanje sa najvećim delom društva ukazuje na to da je odvojenost izvršne vlasti od ostatka društva dostigla maksimum, te je jedini način na koji se ta komunikacija odvija prinuda i neprestana konfuzna smena propagandnih poruka, praznih parola, spina, i pokušaja diskreditacije svega i svačega sa režimskih medija", smatra Spaić.
"Strategija se nije pokazala posebno učinkovitom 15. marta, pa sumnjam da će se pokazati učinkovitijom 28. juna", kaže i dodaje da "aparat koji je stvorila vladajuća partija kršenjem ustava i prisvajanjem državne vlasti i dalje vlada, ali ne uspeva da upravlja društvom".
Hapšenja pred protest u martu
Po sličnom scenariju, uoči velikog studentskog protesta u Beogradu 15. marta uhapšeno je šestoro studenata i opozicionih aktivista.
Svemu je prethodio "specijalni program" tabloidnih televizija i objavljivanje audio snimka njihovog prisluškivanog sastanka.
Emitovan je na više provladinih televizija sa nacionalnom pokrivenošću, istovremeno.
Kako se čulo iz objavljenog sadržaja, tokom sastanka se diskutovalo o predlogu da se na protestu u Beogradu nametne ideja prelazne vlade, te o ideji upada u zgradu Radio-televizije Srbije.
Optuženi su da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije.
Nakon više meseci provedenih u zatvorskom, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor.
Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro aktivista koji nisu trenutno u Srbiji i za kojima je raspisana poternica.
Oni koji se protive postupku protiv aktivista vide to kao "politički progon" neistomišljenika vlasti.
Saradnja na tekstu: Zoran Glavonjić