Bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) ne očekuje da će se SAD mešati u rešavanje problema na Balkanu, uključujući i spor između Kosova i Srbije, kao što su to činile u prošlosti.
Prema njegovim rečima, ovaj region nije prioritet za SAD, tako da rešenja moraju doći iznutra.
"Balkan je, naravno, nedovršen posao u Evropi, ali ljudi na Balkanu moraju da shvate da se u drugim delovima sveta dešavaju druge stvari. Dakle, ne bi trebalo da očekuju da ljudi ostave po strani probleme sa kojima se nose, bilo u Ukrajini ili na Bliskom istoku, i kažu: U redu, Kosovo, pokušaćemo da vam pomognemo u vezi sa ovim", rekao je Hil u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
On naglašava da Kosovo treba da krene napred sa osnivanjem Zajednice opština sa srpskom većinom, kao i da Srbija ima svoje obaveze, ali podvlači da pomaže Ukrajini – što je centralno pitanje u Evropi, prema njegovim rečima.
"Činjenica da se bavimo nekim interesima koje imamo sa Srbijom ne znači da smo nastrojeni protiv Kosova, imamo mnogo interesa i na Kosovu", kaže Hil.
RSE: Ambasadore Hil, nalazimo se na forumu GLOBSEC 2025 u Pragu, gde su ključne teme globalna bezbednost i transatlantska bezbednost. Kako se Zapadni Balkan uklapa u širi strateški plan Evrope? I kakvu ulogu za Kosovo vidite u tom kontekstu?
Hil: Pa, pre svega, mislim da je sasvim jasno da Evropska unija razume da ima neke nedovršene poslove i da su ti nedovršeni poslovi na Balkanu. I mislim da sada razmatraju kako da reše pitanje novih članica. Da li da to rade tako što će uvoditi jednu po jednu zemlju? Da li pokušavaju da ih uvedu zajedno? Dakle, tu postoji mnogo pitanja. I naravno, oni takođe na isti način razmatraju pitanja usklađivanja. Ali, mislim da je raspoloženje takvo da Evropska unija zaista treba da se angažuje i pobrine se za neke nedovršene poslove. I mislim da je to ono što sada vidimo.
RSE: Juče ste ovde, na GLOBSEC-u izjavili da je teško predvideti politiku predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, ali ipak bih Vas pitala kakav pristup može očekivati Kosovo od njegove druge administracije?
Hil: Mislim da će SAD uložiti napore kako bi zemljama na Balkanu rekle da počnu same da rešavaju svoje probleme. Mislim da su ljudi pomalo umorni od toga u vreme kada zemlje dolaze kod nas ili u neku zapadnoevropsku zemlju i žale se na svog suseda. A glavni problem je, naravno, to što se u svetu dešavaju i druge stvari. Više ne živimo u devedesetim godinama. Živimo u sasvim drugačijem dobu. Svakako razumemo pitanje Izraela, sveobuhvatno pitanje Irana, što je ogromno pitanje, pitanje Gaze. I naravno, glavno pitanje za Evropu, po mom mišljenju, je Ukrajina i ono što svi radimo za Ukrajinu. Dakle, mislim da je vreme kada jedna balkanska zemlja može da dođe kod nas i da se žali na drugu balkansku zemlju prošlo, ljudi više nemaju vremena za to. Zato žele da vide neke obrasce saradnje stvorene u regionu, a ne samo da svaka zemlja ide kod nekog omiljenog člana međunarodne zajednice i kaže: "Pomozite nam".
RSE: SAD su kroz istoriju bile jedan od najznačajnijih i najsnažnijih saveznika. Da li očekujete da se to nastavi ili predviđate da bi moglo doći do promene u tonu ili prioritetima?
Hil: Mislim da to donekle zavisi od toga šta ljudi na Kosovu žele da urade. Mogu vam reći da su ova pitanja na Balkanu veoma složena, ali složenost ovih pitanja prevazilazi interesovanje ljudi da ih razumeju. Dakle, otići u SAD i reći - imamo sve te probleme sa našim susedima i tako dalje. Ljudi kažu, gledajte, svi imaju probleme, rešite ih. Dakle, mislim da će se očekivati da, bez nužnog posrednika svakog dana, bez nužnog posredovanja nevladinih organizacija ili prijatelja svakog dana, želimo da vidimo da se neki ljudi obrate neposrednim susedima ako imaju probleme sa susedima i pokušaju da ga reše, jer se međunarodna zajednica jednostavno okrenula drugim pitanjima. Ne kažem da Balkan nije važan.
Kao što sam pomenuo, to je u velikoj meri nedovršen posao u Evropi. Ali ljudi na Balkanu moraju da shvate da se dešavaju i druge stvari u drugim delovima sveta. I zato ne očekujte da ljudi odustanu od problema kojima se bave, bilo da je to u Ukrajini, znate, na Bliskom istoku, da kažu: "U redu, Kosovo, pokušaćemo da vam pomognemo u vezi s tim." Kosovo, kao i sve države na Balkanu, zaista mora da se pokrene i reši svoje probleme.
RSE: Nedavno je privremena Vlada Kosova pristala da privremeno primi do 50 migranata deportovanih iz Sjedinjenih Država kao deo sporazuma o preseljenju u treće zemlju. Šta ovaj korak govori o usklađivanju Kosova sa interesima SAD?
Hil: Mislim da to pokazuje da Kosovo ima interes da se uskladi sa SAD i da pokuša da pomogne SAD sa njihovim problemima. Ali, samo želim da naglasim da su ovakvi simbolični gestovi veoma važni, veoma korisni, ali da treba da ih prati širi pristup koji osigurava da Kosovo nije na listi problema.
RSE: Mislite li na nešto konkretno?
Hil: Nemam ništa konkretno na umu osim da kažem da se ovo dešava sada. Prošlo je 25 godina od 1999. godine. I moram da kažem da sam veoma razočaran što je tako malo postignuto u tih 25 godina.
RSE: Da li očekujete da će Sjedinjene Države imati aktivnu ulogu u posredovanju u dijalogu između Kosova i Srbije, ili bi bilo efikasnije da se vođstvo prepusti Evropskoj uniji?
Hil: Mislim da SAD godinama govore da je ovo zaista nešto što Evropljani moraju da reše. SAD već godinama imaju specijalnog izaslanika, ali bih očekivao manje američkog učešća u trenutnim okolnostima nego što je to bilo u prošlosti. Dakle, mislim da će ideja da SAD budu apsolutno angažovane svakog dana na Balkanu biti veoma drugačija. Videćete da su američki poslovni interesi uključeni na Balkanu. Biće nekih diplomatskih aktivnosti, nema sumnje, ali ne bih očekivao da će se SAD umešati i pomoći u rešavanju problema ljudi. Ljudi će sami rešavati svoje probleme.
RSE: Pomenuli ste ranije da Vlada Kosova snosi veliku odgovornost za nedostatak napretka u dijalogu. Na koje konkretne akcije ili odluke ste mislili?
Hil: Znate, kada razmišljam o odgovornosti za rešavanje stvari, mislim na sporazum o normalizaciji, takozvani Ohridski sporazum, za koji mislim da je veoma pravičan sporazum, veoma pažljivo razrađen uz pomoć gospodina Lajčaka. I prilično je razočaravajuće što izgleda ne možemo da razumemo, izgleda da ne možemo da dođemo do tačke da se postigne dogovor o Zajednici opština sa srpskom većinom. Umesto toga, to pitanje je zakočeno zbog stvari koje su više propagandne nego stvarne - ko je šta potpisao i slična pitanja, moramo da vidimo da se taj sporazum u potpunosti sprovodi. A deo tog sporazuma je ideja da bi trebalo da postoji izvesna ograničena autonomija za Srbe u Severnoj Mitrovici. To je asocijacija koja treba da se bavi školama, bolnicama i sličnim pitanjima, postoje modeli za ovo širom sveta, posebno u Evropi. I kada je tadašnji premijer Tači potpisao taj sporazum, trebalo je da bude sproveden. Dakle, to je jedno pitanje. Ali, ne kažem da je Kosovo jedina zemlja sa problemima. Mislim, i druge zemlje, uključujući i Srbiju, moraju da urade svoj deo.
Ali konkretno, kao odgovor na Vaše pitanje, Kosovo bi trebalo da se fokusira na Zajednicu opština sa srpskom većinom i da krene dalje odatle. Srbija ne osporava teritoriju Kosova, zaista ne osporava. Sveobuhvatno pitanje na Balkanu, znate, ljudi pričaju o teritoriji, ljudi pričaju o zemljištu. Pravo pitanje na Balkanu koje ljudi treba da razumeju jeste da nije zemlja ta koja je bitna, već ljudi. Pitanje je da li ljudi na Balkanu žele da ostanu na Balkanu ili žele da se presele negde drugde? I do sada se nastavlja ova migracija ljudi. Ovo nije pitanje zemlje. Ima puno zemlje. Pitanje je da li ljudi žele da ostanu, rade i žive na Balkanu.
RSE: Da li mislite da Srbija radi dovoljno?
Hil: Mislim da svi imaju odgovornost. Ali, mislim da kada stranci kažu da ne radite dovoljno ili da radite dovoljno, neću se upuštati u to. Mislim da svi znaju šta treba da rade.
RSE: Godine 2021. rekli ste da će međusobno priznanje Kosova i Srbije otključati evropski potencijal Srbije i doprineti...
Hil: Mislim da ja to nisam rekao. Mislim da je neko drugi to rekao. Nismo razgovarali o međusobnom priznanju. Razgovarali smo o normalizaciji, to je ono što je na stolu.
RSE: Bilo je pitanje međusobnog priznanja ranije.
Hil: Ranije smo razgovarali o normalizaciji, to je bila pozicija Evropske unije. Podržali smo Evropsku uniju u tome.
RSE: U redu. U vreme kada ste bili ambasador…
Hil: Opet, želim da budem veoma jasan oko ovoga. Nije ovo pitanje uzvikivanja slogana. Nije reč o tome da neko kaže – ovaj mi se sviđa, ovaj mi se ne sviđa. Stvar je u naporima da se reše problemi. Verujem da je EU izašla sa prilično ozbiljnim predlogom u Ohridu. To je ono što je na stolu i time se treba pozabaviti.
RSE: Kako biste odgovorili na to da su neki posmatrači u regionu, posebno na Kosovu, Vaš pristup doživeli kao preterano popustljiv prema predsedniku Vučiću? Kako biste na to odgovorili?
Hil: Moj pristup je da se bavim načinom na koji američka vlada želi da se stvari rešavaju. Imamo mnogo interesa u Srbiji koji nemaju nikakve veze sa Kosovom. Srbija je bila od pomoći po pitanju Ukrajine. Želimo da se to nastavi, ali svakako to što pokušavamo da se bavimo nekim interesima koje imamo sa Srbijom ne znači da smo nastrojeni protiv Kosova, imamo mnogo interesa i na Kosovu. Dakle, ponovo, bio bih oprezan sa idejom da velike sile nekako biraju između zemalja. Nismo zainteresovani da to radimo. Želeli bismo da se cela situacija smiri. Mislimo da je pristup Evropske unije bio korektan i želeli bismo da se taj pristup sledi.
RSE: Ako ne grešim, 2021. takođe ste rekli da SAD treba da pokažu Srbiji da nude bolju alternativu u odnosu na Rusiju i Kinu. Da li je ta poruka doprla do vlasti u Srbiji? Zbog toga što i dalje vidimo snažne odnose Srbije sa te dve države. Vučić je takođe nedavno bio u Moskvi.
Hil: Još skorije, Vučić je bio u Ukrajini i ponudio…
RSE: Da li to znači da je njegova politika balansiranja zaista uspešna?
Hil: To biste morali da pitate njega. Ja nisam ovde kako bih kritikovao njegovu politiku. Nisam ovde kako bih kritikovao politiku Kosova. Iz perspektive SAD, želimo da države budu od pomoći u vezi sa centralnim pitanjima našeg vremena. Centralno pitanje na evropskom terenu trenutno je Ukrajina. Zemlje koje su spremne da pomognu Ukrajini, da sarađuju sa Ukrajinom, su zemlje sa kojima želimo da sarađujemo. Ali, znate, ovo su praktična pitanja sa kojima se svi moramo baviti i mislim da promašujemo suštinu ukoliko postavljamo stvari tako da Ukrajina nekako bude sekundarna u odnosu na starija pitanja koja potiču iz starijih vremena. Živimo u veoma opasnom trenutku u svetu, a Ukrajina je jedno od onih pitanja koja treba hitno rešavati. I zato Srbija nešto preduzima. Dakle, naravno da ćemo sarađivati sa Srbijom na tome.
RSE: Da li Vas je iznenadila Vučićeva poseta Moskvi?
Hil: Žao mi je što se to dogodilo nakon što sam otišao. Iz Beograda sam otišao u januaru. Mislim da je više ljudi predvidelo njegov odlazak. Postoji više razloga za to. Ali opet, mislim da to nije ono oko čega treba da brinemo. Ono oko čega treba da brinemo jeste ko pomaže Ukrajini, a ko ne.
RSE: Da se vratimo na Kosovo, koje se trenutno suočava sa prolongiranim institucionalnim vakumom nakon izbora. I dalje se čeka formiranje novog vođstva u parlamentu. Iz Vaše perspektive, koliko je to štetno? Mislim na unutrašnjem planu i u smislu kredibiliteta Kosova kao međunarodnog faktora.
Hil: Svako ima svoju politiku. Mi imamo svoju politiku. Naša politika je bila veoma gruba i veoma teška poslednjih meseci. Dakle, nisam ovde da kritikujem Kosovo. Moraće to da reše prema onome oko čega mogu da navedu ljude da se slože. Nije lako. Dakle, nisam ovde da kritikujem Kosovo zbog toga. Znate, očigledno je da Kosovo treba da formira vladu, da ima neku stabilnost u vladi, ali na Kosovu je da to reši. Nije na meni da se time bavim ili da iznosim mišljenje o tome.
