Analitičar STRATFOR-a za Evropu Marko Papić u intervjuu za Radio Slobodna Evropa ocenjuje, uz ostalo, kako u narednih 10 godina Srbija neće ući u članstvo Evropske unije, te navodi da se ne može isključiti mogućnost da se dvojica haških begunaca Ratko Mladić i Goran Hadžić veoma uspešno kriju i u nekoj zemlji koja baš i ne želi uspeh Srbije na putu evrointegracija.
Papić: Prema izjavama srpske vlade a, razume se, i u skladu sa Ustavom Srbije, biće teško definisati granice i teritoriju drugačije od načina na koji je to regulisano u najvišem pravnom aktu zemlje – dakle, da je Kosovo deo Srbije. To pitanje će doći na dnevni red kasnije, kad se bude pregovaralo o poglavljima, ali trenutna unutrašnje-politička situacija u zemlji prosto zahteva da Beograd na to pitanje odgovori tako, naime, da je Kosovo deo Srbije.
Papić: To definitivno može postati prepreka, baš kao što je bila i za Hrvatsku u graničnom sporu sa Slovenijom, u tokupregovora o poglavljima. Međutim, prema našim procenama, to pitanje neće biti problem gledano na kraći rok. Najveći problem za Srbiju sada su haški optuženici Ratko Mladić i Goran Hadžić. Ali, na nešto duži rok – i to je zapravo opasnost po Srbiju – čak i ako kojim slučajem uspe da isporuči Mladića i Hadžića, Kosovo bi joj ponovo moglo biti nametnuto kao prepreka. To je, dakle, najveća prepreka jer šta god aktuelna vlast bude činila i bez obzira na to koliko efektivna bila, to može biti irelevantno jer je, u krajnjem ishodu, sve u rukama Brisela. Ako, recimo, Evropska unija, odnosno, njene najuticajnije članice – poput Nemačke i Francuske – budu smatrale da još nije pravi momenat za proširenje, ako ocene da Srbiju i Zapadni Balkan još mogu da drže na čekanju, uzdajući se u to da je nestala opasnost od izbijanja nasilja i konflikata – ako, dakle, tako budu procenile, zemlje EU mogu nastaviti da koče napredak ovog regiona koliko god dugo žele.
Marketing i haški begunci
Papić: Da, definitivno. Smatram da će to biti teško postići u sledećih osam-devet godina. Pore ostalog i zato što je Evropska unija trenutno u haosu i što će morati da sprovede reformu mastrihtskih kriterijuma, što će onda voditi ka promeni Lisabonskog ugovora. Ako ne uđe u EU pre 2013. ili 2014. godine, a svima je jasno da se to neće dogoditi, to znači da Srbija propušta sledeći voz. On, dakle, polazi 2014. i ne vraća se pre 2020. godine. A upravo je to naredni budžetski mandat Evropske unije. Do 2020. je 10 godina. Ja bih, dakle, išao i dalje nego Montgomery i prognozirao da će čitavih deset godina za Srbiju biti veoma teško da postane članica Evropske unije. To, razume se, ne znači da zemlja ne može ostvariti značajan napredak koji bi joj eventualno doneo ulaznicu u EU 2021. godine, ali, definitivno – u narednih 10 godina Srbija neće ući u članstvo Evropske unije.
Papić: Stratfor od samog početka smatra da je ova vlada odlučna da uhapsi Mladića i Hadžića. Povećanje nagrade bi trebalo snažnije da podseti na tu nameru, ali je ono uglavnom PR pred dolazak Brammertza u Beograd. Međutim, marketinški potez ne znači da je odlučnost Srbije da ih uhapsi manja. Dakle, smatramo da odlučnost Beograda da ih locira i isporuči zaista postoji. Ali, postoje i prepreke da se to realizije, od kojih su mnoge u bezbednosnim i obaveštajnim službama, kao što su prepreke Amerike da uhapsi Osamu bin Ladena u planinama. Problem je i to što se ne može isključiti mogućnost da se dvojica haških begunaca veoma uspešno kriju, možda čak u zemlji koja baš i ne želi uspeh Srbije na putu njenih evrointegracija. Konačno, moramo se, setiti i da Sjedinjene Države, globalni hegemon i svetska supersila, nisu bile u stanju da pronadju i uhapse Osamu bin Ladena. Mladić i Hadzić su možda sa bin Ladenom u pećinama Pakistana ili Avganistana. i šta onda srpska vlast da uradi? Dakle, Beograd možda nikad neće uspeti da uhapsi te dve individue. Oni mogu umreti, a da niko i ne zna gde su umrli.
Papić: Teško je reći kada će tačno početi. Kao što je Stratfor i ranije objavljivao, definitivno je prisutan pritisak na albansku stranu da dijalog počne što pre. i Sjedinjene Države i Evropska unija jasno su poručile Prištini da joj, kad je ova tema u pitanju, više neće pružati bezuslovnu podršku. Razume se, Priština odlaže taj proces zbog svoje unutrašnje-političke situacije. Dijalog bi, ako ne pre, trebalo da počne najkasnije do februara ili marta sledeće godine, u zavisnosti od toga koliki pritisak će Sjedinjene Države i Evropa izvršiti na Prištinu i da li će biti uspešan.
RSE: Srbija je dobila novi zamah prosledjivanjem njenog zahteva za EU kandidaturu Evropskoj komisiji. Predsednik Boris Tadić je čak izjavio da zemlja može postati članica EU do 2016. godine. Evropski komesar za proširenje Stefan Fuele stiže u Beograd krajem meseca da svojim domaćinima uruči upitnik Evropske komisije. Kako će Srbija odgovoriti na jedno od najtežih pitanja koje će tražiti da definiše svoju teritoriju i svoje granice?
Papić: Prema izjavama srpske vlade a, razume se, i u skladu sa Ustavom Srbije, biće teško definisati granice i teritoriju drugačije od načina na koji je to regulisano u najvišem pravnom aktu zemlje – dakle, da je Kosovo deo Srbije. To pitanje će doći na dnevni red kasnije, kad se bude pregovaralo o poglavljima, ali trenutna unutrašnje-politička situacija u zemlji prosto zahteva da Beograd na to pitanje odgovori tako, naime, da je Kosovo deo Srbije.
RSE: U kojoj meri će to pitanje biti prepreka za sledeći korak srpske evrointegracije?
Papić: To definitivno može postati prepreka, baš kao što je bila i za Hrvatsku u graničnom sporu sa Slovenijom, u toku
Čak i ako kojim slučajem uspe da isporuči Mladića i Hadžića, Kosovo bi joj ponovo moglo biti nametnuto kao prepreka.
Marketing i haški begunci
RSE: Bivši američki ambasador u Srbiji i Hrvatskoj izjavio je da ne veruje da će Srbija postati članica Evropske unije u sledećih osam-devet godina. Slažete li se s njegovom prognozom?
Papić: Da, definitivno. Smatram da će to biti teško postići u sledećih osam-devet godina. Pore ostalog i zato što je Evropska unija trenutno u haosu i što će morati da sprovede reformu mastrihtskih kriterijuma, što će onda voditi ka promeni Lisabonskog ugovora. Ako ne uđe u EU pre 2013. ili 2014. godine, a svima je jasno da se to neće dogoditi, to znači da Srbija propušta sledeći voz. On, dakle, polazi 2014. i ne vraća se pre 2020. godine. A upravo je to naredni budžetski mandat Evropske unije. Do 2020. je 10 godina. Ja bih, dakle, išao i dalje nego Montgomery i prognozirao da će čitavih deset godina za Srbiju biti veoma teško da postane članica Evropske unije. To, razume se, ne znači da zemlja ne može ostvariti značajan napredak koji bi joj eventualno doneo ulaznicu u EU 2021. godine, ali, definitivno – u narednih 10 godina Srbija neće ući u članstvo Evropske unije.
Povećanje nagrade bi trebalo snažnije da podseti na tu nameru, ali je ono uglavnom PR pred dolazak Brammertza u Beograd.
RSE: Kako gledate na povećanje nagrade sa milion na deset miliona evra za informacije koje bi vodile lociranju i hapšenju Mladića? Da li je to pre svega propagandni potez ili znak veće spremnosti vlasti da ga uhapsi? Pada li to povećanje cene slučajno ili namerno pred dolazak glavnog haškog tužioca Brammertza u Beograd ovog meseca?
Papić: Stratfor od samog početka smatra da je ova vlada odlučna da uhapsi Mladića i Hadžića. Povećanje nagrade bi trebalo snažnije da podseti na tu nameru, ali je ono uglavnom PR pred dolazak Brammertza u Beograd. Međutim, marketinški potez ne znači da je odlučnost Srbije da ih uhapsi manja. Dakle, smatramo da odlučnost Beograda da ih locira i isporuči zaista postoji. Ali, postoje i prepreke da se to realizije, od kojih su mnoge u bezbednosnim i obaveštajnim službama, kao što su prepreke Amerike da uhapsi Osamu bin Ladena u planinama. Problem je i to što se ne može isključiti mogućnost da se dvojica haških begunaca veoma uspešno kriju, možda čak u zemlji koja baš i ne želi uspeh Srbije na putu njenih evrointegracija. Konačno, moramo se, setiti i da Sjedinjene Države, globalni hegemon i svetska supersila, nisu bile u stanju da pronadju i uhapse Osamu bin Ladena. Mladić i Hadzić su možda sa bin Ladenom u pećinama Pakistana ili Avganistana. i šta onda srpska vlast da uradi? Dakle, Beograd možda nikad neće uspeti da uhapsi te dve individue. Oni mogu umreti, a da niko i ne zna gde su umrli.
RSE: Kad su u pitanju toliko najavljivani razgovori Priština-Beograd, kada očekujete da će zaista početi?
Papić: Teško je reći kada će tačno početi. Kao što je Stratfor i ranije objavljivao, definitivno je prisutan pritisak na albansku stranu da dijalog počne što pre. i Sjedinjene Države i Evropska unija jasno su poručile Prištini da joj, kad je ova tema u pitanju, više neće pružati bezuslovnu podršku. Razume se, Priština odlaže taj proces zbog svoje unutrašnje-političke situacije. Dijalog bi, ako ne pre, trebalo da počne najkasnije do februara ili marta sledeće godine, u zavisnosti od toga koliki pritisak će Sjedinjene Države i Evropa izvršiti na Prištinu i da li će biti uspešan.
