Rusija i Kina imaju najnegativniji uticaj na Zapadni Balkan, upozorava za Radio Slobodna Evropa direktor češkog Centra evropskih vrijednosti za sigurnosne politike Jakub Janda.
Janda je stručnjak za evropsku politiku prema Rusiji i Kini.
Interes je Evropske unije da prati operacije uticaja ove dvije zemlje na Balkanu, koje su, naglašava, veoma neprijateljski raspoložene prema demokratijama.
"Moskva bi mogla da izazove etnički sukob na Zapadnom Balkanu kada bi željela da ugrozi evropske interese u slučaju, na primijer, ruske eskalacije u baltičkim državama. To bi bio najgori scenario, ali je, nažalost, sasvim moguć."
U intervjuu za RSE govorI zbog čega treba više ulagati u odbranu, da li vidi razlike u pristupu bezbjednosti EU i NATO i kako vidi šanse za mir između Rusije i Ukrajine.
RSE: Evropska komisija je prošlog meseca predstavila Bijeli papir o odbrambenoj spremnosti do 2030, sa prioritetima od vazdušne i protivraketne odbrane do vještačke inteligencije i sajber ratovanja. Petogodišnji plan vrijedan je oko 800 milijardi eura.
Da li, po Vama, postoji preklapanje odbrambenih politika EU i NATO?
Janda: NATO je u suštini veoma praktičan vojni savez sa svim komandnim strukturama, procedurama. To je uglavnom način na koji funkcioniše punopravni vojni savez.
Čak i ukoliko bi Sjedinjene Američke Države eventualno napustile NATO, stvari koje su već uspostavljene su zapravo najbliže punopravnom vojnom savezu u Evropi.
I ne može se (NATO) porediti ni sa čim na svijetu. Niko drugi nema tako dubok nivo integracije u svaki nivo vojnog uma. Dakle, to je nešto zbog čega je relevantan.
Kada je u pitanju EU, ono o čemu možemo razgovarati je finansiranje odbrane.
Postoje prilično dobri istraživački projekti kojima upravlja i obično ih finansira Evropska odbrambena agencija, koji više služe kao podrška evropskoj odbrani.
To je veoma dobro, ali ne zamjenjuju ništa ono što radi NATO i njene članice. Dakle, nema mnogo onoga što bi se moglo preklapati u ovom trenutku.
Ne gledaju samo SAD ko (ne) troši na odbranu
RSE: Kakva je budućnost NATO-a s aspekta odnosa između Sjedinjenih Država i evropskih zemalja, naročito nakon komentara ministra odbrane Pita Hegseta da evropske zemlje iskorišćavaju SAD?
Janda: Očekuje se da će na Samitu NATO-a u junu u Hagu doći do dogovora zemalja članica oko novog praga izdvajanja za odbranu.
To bi moglo biti negdje između tri i četiri odsto BDP-a. U budućnosti i do pet odsto.
Veliko je pitanje koji će biti konkretan procenat i šta će tačno reći SAD.
Odnosno da li će, na primer, predsjednik Donald Tramp reći: "Braniću samo one zemlje koje ispunjavaju svoje finansijske obaveze u NATO."
To je nešto o čemu se govorilo i ranije a moguće je da bi to sada mogla de facto postati politika američke vlade i u praksi.
Druga stvar koja neće biti toliko vidljiva je set ciljeva sposobnosti (capability targets), što je srž odbrambenog planiranja Alijanse. Za to su se članice pripremale duže od godinu.
Mi znamo uopšteno što su ti ciljevi sposobnosti, jer je njihov sažetak obično javan, ali većina toga je klasifikovano (tajno).
Na primjer, koliko bi NATO trupa bilo neophodno da odbrani baltičke zemlje u slučaju da Rusija izvrši invaziju, bilo da je riječ o 100.000 vojnika u roku od 10 dana ili 300.000 vojnika u roku od 30 dana.
RSE: Od 32 članice NATO-a, 22 su prošle godine potrošile najmanje dva odsto BDP-a na odbranu. Neke, poput Crne Gore, su obećavale da će potrošiti dva odsto ali – prema podacima NATO-a – na kraju nisu. Šta nam to pokazuje, s obzirom da je taj cilj postavljen 2014?
Janda: Prag od dva odsto BDP-a je bio minimum 90-ih, kada za NATO nije bilo strateškog neprijatelja. Sada smo u situaciji da je u Evropi otvoren rat koji je pokrenula Rusija, sa, prema procenama NATO-a, više od milion žrtava.
Tako da smo definitivno u situaciji da je dva odsto nedovoljno. Zato će mnoge saveznice veoma uskoro "krenuti" na izdvajanja od barem 3,5 odsto.
A ako Crna Gora odluči da ne bude dobar saveznik i da to ne troši na svoju odbranu, onda mislim da će sve ostale saveznice to vidjeti, ne samo SAD.
I u suštini pitaće se: "Zašto bismo došli da vas branimo ako se ponašate kao saputnik, koji jeste u alijansi, ali se nada da će joj drugi pomagati, a to sami na činite".
Dakle, tako će tretirati Crnu Goru ako ne bude ulagala više u svoju odbranu.
Prihvatanje ruskih uslova bilo bi loše za Evropu
RSE: Kako "čitate"nedavne komentare šefa spoljne obavještajne službe Rusije (SVR) Sergeja Nariškina, koji je zaprijetio da će Poljska i baltičke države biti prva meta u slučaju NATO "agresije"?
Janda: U njegovim izjavama nema ništa iznenađujuće - to je upravo ono što bi jedan direktor SVR rekao.
Rusija u suštini stvara jedan narativ, koji pokazuje da na baltičke nacije gleda kao na de facto nešto što bi se moglo nazvati ruskim carstvom.
Na baltičke narode gleda kao na izdajnike koji su pobjegli od Sovjetskog Saveza i koji bi trebalo da pripadaju širem ruskom carstvu. Tako misli Rusija.
Zbog toga je veći dio ruskog vojnog planiranja odbrane ili, da kažemo, eventualne ofanzive zapravo fokusiran na baltičke države.
Zato Nariškin i drugi ruski lideri govore u ovoj vrsti narativa, koji se priprema kao javna formulacija planova ruskog vojnog napada za baltički region.
RSE: Pitanje odbrane i mira u Ukrajini djeluje i dalje neizvjesno. Kako vidite šanse za mir u kontekstu evropsko-američkih odnosa i približavanja Vašingtona Moskvi?
Janda: Rusija nema razloga da se složi o bilo kakvom sporazumu o prekidu vatre.
Ono što Rusija radi je da na sto postavlja maksimalne zahtjeve svoje strane, nadajući se da će SAD to prihvatiti i praktično prisiliti Ukrajinu na prihvatanje ovih veoma nepovoljnih uslova.
Uslova koji bi za Ukrajinu de facto značili kapitulaciju i vrlo moguće buduću društvenu i političku imploziju ukrajinske države.
Zbog toga je Ukrajini izuzetno teško da manevriše na ovom prostoru.
I zato Rusija pokušava da igra na vrijeme, jer zna da predsjednik Donald Tramp očekuje ili stvara očekivanja da će on isporučiti sporazum o prekidu vatre.
Ali Rusija nema razloga da to ubrzava, jer ona de facto pobjeđuje na strateškom i spoljnopolitičkom planu, a na mnogo načina, nažalost, i na vojnom.
Zato se bojim da nećemo uskoro vidjeti sporazum o prekidu vatre.
Osim ako se SAD ne okrenu protiv Rusije i ne počnu da na nju gledaju kao na aktera sa lošom namjerom, što ona i jeste. Ili ako bi SAD u osnovi prihvatile ruske uslove i primorale Ukrajinu da ih prihvati.
To bi bilo najgori scenario ne samo za Ukrajinu, već i za regionalnu stabilnost centralne, istočne i sjeverne Evrope. To bi stvorilo ogromne sekundarne efekte da bismo bili veoma blizu otvorenoj vojnoj konfrontaciji Rusije sa istočnim krilom NATO-a.
Tako da se stvarno nadam da se to neće dogoditi.
Kina koristi Rusiju za vlastite interese
RSE: Gdje je tu u "igri velikih" Zapadni Balkan? Kako biste ocijenili uticaj trećih strana na taj region?
Janda: U smislu veoma neprijateljskog uticaja, na prvom mjestu je Rusija a na drugom Kina.
Postoje i igrači koji imaju različite interese, nisu otvoreno neprijateljski raspoloženi, ali nisu ni uvijek prijateljski nastrojeni... poput Turske i nekih bliskoistočnih, arapskih zemalja.
Ali definitivno u interesu Evropske unije je da prati operacije uticaja Rusije i Kine na Balkanu, koje su veoma neprijateljski raspoložene prema liberalnim demokratijama.
Moskva bi mogla da izazove etnički sukob na Zapadnom Balkanu kada bi željela da ugrozi evropske interese u slučaju, na primijer, ruske eskalacije u baltičkim državama. To bi bio najgori scenario, ali je, nažalost, sasvim moguć
To bi bio najgori scenario, ali je, nažalost, sasvim moguć.
RSE: Pomenuli ste Kinu. Gdje vidite njen položaj u mogućem oblikovanju novog svjetskog poretka?
Janda: Kina pokušava da dominira većim dijelom svjetske ekonomije i procesa odlučivanja.
Koristi Rusiju kao regionalnog posrednika za postizanje svojih interesa.
U slučaju Evrope, Kina se ponaša kao neprijatelj mada ne nastupa otvoreno u vojnim operacijama protiv Evrope.
To radi Rusija, što Kina otvoreno i direktno podržava.
Naime, Kina je otvoreni i strateški saveznik i podržavalac Rusije, uključujući i podršku ratu u Ukrajini. Peking preko Moskve otvoreno podržava uništenje Ukrajine.
To je veoma negativno za evropske interese.
