Jedna opština u kojoj živi oko 10.000 ljudi bila je u poslednjih nekoliko sedmica gotovo neizostavna destinacija državnih funkcionera Srbije. Prema podacima nevladine organizacije Transparentnost Srbija, broj ministarskih poseta Opštini Kosjerić na zapadu Srbije je u maju mesecu bio isti kao tokom prethodne četiri godine.
Sličnu "popularnost" među funkcionerima ima i Grad Zaječar na istoku zemlje, u kojem živi blizu 48.000 stanovnika. U oba slučaja razlog je, prema mišljenju civilnog sektora, to što je ostalo manje od nedelju dana do održavanja redovnih lokalnih izbora u ovim mestima.
Iako na prvi pogled ne deluju preterano značajni, izbori u Kosjeriću i Zaječaru podigli su tenzije u tim mestima, pošto predstavljaju prvo odmeravanje snaga vlasti i opozicije od izbijanja masovnih studentskih blokada i protesta zbog pada nastrešnice u Novom Sadu pre sedam meseci.
Istovremeno, ovi izbori su pokazali i sve slabosti antikoruptivnih mehanizama koji bi trebalo da obezbede fer izborne uslove.
"Zaječar i Kosjerić su jako dobar pokazatelj kolika je spremnost vlasti da realizuje preporuke ODIHR-a, bez obzira na izjave koje smo mogli da čujemo od najviših predstavnika države da postoji spremnost da se to uradi. U praksi nikakvih promena pozitivne vrste nije bilo", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija (TS).
ODIHR, Kancelarija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za demokratske institucije i ljudska prava, je nakon parlamentarnih izbora u decembru 2023. Srbiji uputila listu od 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa.
ODIHR je u izveštaju naveo da su te izbore obeležili nepravedni uslovi za učesnike, zastrašivanja, pritisci na birače i zaposlene u javnom sektoru, funkcionerska kampanja i zloupotreba javnih resursa.
Prijava protiv Vučića
Taj "modus operandi" vlasti, koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS), nastavio se i nakon što su raspisani lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru. Tako je predsednik Srbije i član SNS-a Aleksandar Vučić posetio krajem maja Kosjerić i Zaječar najavljujući nove puteve i radna mesta.
Njegovu "turneju" po predizbornim mestima detaljno su prenosili mediji bliski vlasti.
U Zaječaru je najavio otvaranje fabrike namenske industrije sa više od 350 radnih mesta i obnovu bolnice.
Posle obilaska sela Grljan kod Zaječara 30. maja rekao je da je odobren projekat izgradnje kanalizacije u tom kraju. Sutradan je obilazeći sela oko Kosjerića najavio pomoć i rekonstrukciju infrastrukture.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) prijavio je predsednika Srbije Aleksandra Vučića Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog, kako navode u ovoj nevladinoj organizaciji, mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije.
U prijavi se navodi da je šef države učestvovao na događajima koji su deo kampanje za lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću, kao i da je dozvolio da njegovo ime i prezime bude istaknuto na izbornim listama Srpske napredne stranke. Vučić se, kako se navodi u prijavi, pojavljivao u promotivnim spotovima koji se emituju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
"Predsednik Republike je u ovoj situaciji podredio javni interes i stavio se na stranu partikularnog interesa stranke kroz posete dvema opštinama, učešće u spotovima i davanje svog imena listama", objašnjava u razgovoru za RSE Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIRODI-ja.
Ova organizacija prijavila je predsednika Republike zbog mogućeg kršenja člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije, u kojem se, između ostalog, navodi da je javni funkcioner "dužan da javni interes ne podredi privatnom".
Prema rečima Zorana Gavrilovića, predsednik Srbije se uključio u kampanju za lokalne izbore, dajući građanima obećanja za koje po Ustavu nije nadležan.
"Predsednik Republike ima pravo da kao član stranke ode i održi skup kao član stranke. Ali kao član stranke ne može da obećava investicije, gradnju puteva i otvaranje novih fabrika. Ipak, on to sve radi", kaže Gavrilović.
RSE nije dobio odgovor iz Predsedništva Srbije na upit da prokomentarišu prijavu protiv Aleksandra Vučića. Izostali su i odgovori Vlade Srbije na upit RSE o odlasku velikog broja ministara u dve lokalne samouprave tokom predizborne kampanje.
Incidenti i napadi na novinarske ekipe
Predizbornu kampanju u Kosjeriću i Zaječaru obeležili su i incidenti, kako međusobni sukobi pristalica vlasti i opozicije, tako i napadi na novinarske ekipe.
U jednom selu kod Kosjerića snimatelj TV N1 dobio je 16. maja nekoliko udaraca u leđa, dok je snimao tokom posete lidera naprednjaka Miloš Vučević.
Reč je o predsedniku jedne od mesnih zajednica i bivšem policajcu.
Ista osoba je dve nedelje kasnije fizički napala i građanskog aktivistu iz Kosjerića Aleksu Pavlovića nakon verbalnog sukoba.
U danu napada na Pavlovića građani okupljeni oko opozicione liste gađali su jajima aktiviste SNS-a ispred njihovih prostorija.
Kako su mediji preneli, građanima koji su bili okupljeni ispred policijske stanice jedan od aktivista SNS-a pokazao je srednji prst.
Građani okupljeni oko opozicije tvrdili su da je među pristalicama vlasti bilo dosta ljudi koji nisu iz Kosjerića.
Novinarskim ekipama je zabranjivano i da izveštavaju, pa su ekipa N1 i novinari lokalnih medija 30. maja fizički onemogućeni da izveštavaju sa skupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića u jednom naselju kod Zaječara.
Funkcionerska kampanja
U predizbornom pohodu državnih zvaničnika do Kosjerića i Zaječara stigla je i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, inače potpredsednica SNS-a. U Zaječaru se 1. maja sastala sa penzionerima, dok su je u Kosjeriću 23. maja građani dočekali zviždanjem i povicima "ua".
Uoči izbora, put Kosjerića i Zaječara krenuli su i mnogi ministri iz Vlade Srbije.
Istoga dana kada su raspisani izbori ministarka privrede Adrijana Mesarović govorila je u Zaječaru o daljim ulaganjima u infrastrukturu.
Krajem maja je u Kosjeriću pozvala građane da glasaju za listu "Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić".
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je 14. maja u Kosjeriću obišao kompaniju koja je jedna od tri najveće izvoznice voća.
Tada je rekao da je Ministarstvo poljoprivrede u tom kraju isplatilo podsticaje u vrednosti koja premašuje godišnji budžet opštine Kosjerić.
Glamočić je potom 26. maja sa ministarkom zaštite životne sredine Sarom Pavkov učestvovao u čišćenju divlje deponije kod Zaječara.
U radnoj poseti pravosudnim organima u Zaječaru bio je 19. maja ministar pravde Nenad Vujić.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević obišla je 21. maja radove na putevima u opštini Kosjerić i razgovarala sa građanima o "naporima države da izgradi i obnovi puteve u celoj Srbiji".
I ministar finansija Siniša Mali je obišao Kosjerić gde je 22. maja govorio o planovima za povećanje penzija i rokovima za otvaranje novih auto-puteva u tom kraju.
Kosjerić su krajem maja posetile i ministarke za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović.
Sa opštinskim rukovodstvom razgovarale su o merama koje će olakšati i popraviti kvalitet života porodica u Kosjeriću.
Ivica Dačič, ministar unutrašnjih poslova i lider socijalista, koalicionih partnera naprednjaka, pozvao je birače 1. juna u Kosjeriću da podrže njihovu zajedničku listu.
"Reč je o klasičnoj funkcionerskoj kampanji, kakve smo mnogo puta viđali mnogo puta do sada", kaže Nemanja Nenadić.
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioner ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka i drugih političkih subjekata.
Isti zakon zabranjuje medijima da 30 dana uoči izbornog dana izveštavaju sa javnih skupova na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti, odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati na predsedničkim, parlamentarnim, pokrajinskim ili lokalnim izborima.
Nemanja Nenadić kaže da ovoliki broj poseta državnih zvaničnika lokalnim samoupravama uoči održavanja izbora nagoveštava da "nije reč o nekim redovnim poslovima i posetama".
"Videli smo da je broj tih ministarskih poseta u Kosjeriću bio isti kao u čitavom prethodnom četvorogodišnjem periodu. U Zaječaru je ta pojava nešto manje izražena, zato što su tamo ministri boravili i u ranijim kampanjama za republičke izbore. Međutim, broj poseta Zaječaru tokom ove kampanje je veći nego u celoj 2024. godini", kaže Nenadić.
Drugi aspekt predizbornih nepravilnosti u kampanji za lokalne izbore u Kosjeriću uočava se u zloupotrebi javnih resursa, navodi Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija.
"Videli smo, između ostalog, da je u prvom planu asfaltiranje seoskih puteva, gradskih ulica i tome slično. Pronašli smo dokumente koji pokazuju da je značajan deo tog posla preuzelo republičko preduzeće 'Putevi Srbije', koje u principu nije nadležno za lokalne puteve i samo izuzetno se bavi i tim pitanjima", kaže Nenadić.
Zoran Gavrilović kaže da prijava koju je BIRODI podneo protiv predsednika Srbije može da se preslika i na ministre koji su u predizbornom periodu posetili Kosjerić i Zaječar.
"Mi smo ovde hteli da testiramo Agenciju za sprečavanje korupcije, zato što je ODIHR i ranije tražio da Agencija bude proaktivna u predizbornim kampanjama", kaže Gavrilović.
Šta kaže Zakon o sprečavanju korupcije?
Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javnom funkcioneru se može se izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.
Pri izricanju mere uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težina i posledica povrede ovog zakona i mogućnost otklanjanja povrede, kao i činjenica da li je javni funkcioner postupio po prethodno izrečenoj meri opomene do isteka roka koji mu je u odluci određen.
Pod lakšom povredom zakona se smatra da ona "nije uticala na objektivno obavljanje javne funkcije", dok se pod težom smatra ona povreda zakona koja je "uticala na objektivno obavljanje javne funkcije, kao i na ugled i poverenje građana na javnog funkcionera i javnu funkciju koju vrši".
Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru održavaju se sedam meseci nakon tragedije na novosadskoj Železničkoj stanici, gde je 16 ljudi poginulo a jedna osoba je teško povređena u obrušavanju nadstrešnice sa stanične zgrade. Tragedija se dogodila četiri meseca nakon što je stanica svečano otvorena posle trogodišnje rekonstrukcije.
Tragedija je pokrenula studentske blokade fakulteta i masovne proteste širom Srbije, na kojima akademci i građani traže odgovornost za stradale, ali i sistemsko rešenje za rasprostranjenu korupciju u državi.
U poslednjem izveštaju organizacije Transparency International za 2024. godinu navodi se da korupcija u Srbiji raste, te da zemlja osmu godinu zaredom nastavlja pad na svetskoj listi percepcije korupcije i sa 104. mesta pala je na 105. od ukupno 180 rangiranih zemalja.
Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja, ukazuje na to da je sama borba protiv korupcije u Srbiji zarobljena.
"U situaciji u kojoj vlast kontroliše one koji se bore protiv korupcije, antikoruptivna mera je – smena vlasti. Jer je vlast toliko korumpirana da je korumpirala i borbu protiv korupcije", zaključuje Gavrilović.