Na Zapadu pod sankcijama, u Pekingu među gostima na vojnoj paradi povodom Dana oslobođenja.
Kineski predsednik Si Đinping okupiće početkom septembra lidere Rusije, Severne Koreje, Mjanmara, Irana, zemalja koje su pod zapadnim sankcijama.
Vladimir Putin i Kim Džong Un, dvojica međunarodno najizolovanijih lidera, biće 3. septembra u Pekingu na paradi kojom Kina obeležava kraj Drugog svetskog rata i predaju Japana.
U tom društvu naći će se i predsednik Srbije, države kandidatkinje za članstvo u Evropsku uniju, Aleksandar Vučić, koji se poslednjih meseci u zemlji suočava sa masovnim antivladinim protestima.
Osim njega od država koje su članstvo u EU zacrtali kao svoj strateški pravac, u Kini će biti i premijer Jeremenije Nikol Pašinjan.
Zapadnih lidera gotovo da neće biti među 26 šefova država ili vlada koji putuju u Peking.
Izuzetak je Robert Fico, premijer Slovačke članice EU, koji je najavio svoj odlazak.
Prema najavama Pekinga na vojnoj paradi će biti i autoritarni lider Belorusije Aleksandar Lukašenko, kao i njegov kolega iz Azerbejdžana Ilham Alijev.
U Peking, prema tim najavama, stižu i indonežanski predsednik Prabovo Subijanto, predsednik Skupštine Južne Koreje, Vu Von-šik, bivši japanski premijer Jukio Hatojama.
Na prethodnoj paradi bilo više zapadnih zvaničnika
Milan Igrutinović iz beogradskog Instituta za evropske studije primećuje za RSE da je na prethodnoj vojnoj paradi 2015. u Pekingu bilo više državnika, pre svega zapadnih.
Podseća da se ovogodišnja održava u kontekstu ruskog napada na Ukrajinu, ekonomskih tenzija između SAD i Kine i "hladnog rata" između te dve velike sile, kao i sve lošijih odnosa EU i Kine.
"Sada se ocrtava za Si Đinpinga da se kroz ovu paradu tiho, mada ne i vizuelno tiho, nametne kao nesputani lider jedne grupe zemalja", ocenio je.
Ipak navodi da to nisu nikakva savezništva u formalnom smislu, pogotovo ne vojna.
"Ali s obzirom na 'glavne zvezde' nameće se zaključak da je Kina među svim tim zemljama svakako ekonomski najjača, ali i najstabilnija i moguće vojno dominanta", dodao je.
Peking nije okrenuo leđa Moskvi
Vrata mnogih svetskih prestonica, pre svega na Zapadu, zatvorena su za ruskog lidera Vladimira Putina, ali ne i u Pekingu.
Rusija je pod zapadnim sankcijama zbog invazije na susednu Ukrajinu, koju je pokrenula pre tri godine.
Izuzetak je susret sa Donaldom Trampom (Trump) na Aljasci 15. avgusta u pokušaju predsednika Sjedinjenih Američkih Država za pronalaženje rešenja za okončanje rata.
Od početka ruske invazije Peking tvrdi da je neutralan, dok istovremeno kupuje rusku naftu i gas, ključne izvore prihoda za Moskvu, i isporučuje tehnologiju dvostruke namene ruskoj vojsci
Peking glavni saveznik Pjongjanga
Severnokorejski lider Kim Džong Un, koji retko odlazi u posete inostranstvu, boravio je poslednji put u Pekingu 2019.
Peking je glavni saveznik i trgovinski partner Severne Koreje, a smatra se i važnim diplomatskim faktorom u osetljivim pregovorima o nuklearnom i raketnom programu Pjongjanga.
Severna Koreja je pod sankcijama EU kako bi se primorala da odustane od razvoja nuklearnog oružja i balističkih projektila što se smatra ozbiljnom pretnjom međunarodnom miru i bezbednosti.
Sjedinjene Američke Države su 28. avgusta uvele Severnoj Koreji novi set sankcija.
Ali je američki predsednik Tramp 25. avgusta objavio da će se sastati sa Kimom Džongom Unom "u nekom trenutku".
Ne navodeći više detalja, Tramp je rekao da "ima veoma dobar odnos sa Kimom Džongom Unom".
Ujedinjene nacije su usvojile sedam serija sankcija Severnoj Koreji.
Kina kao zaštitnik Mjanmara
Mjanmar je pod vojnom upravom od početka februara 2021, kada je vojska zbacila izabranu vladu civilne liderke Aung San Su Ći.
Ta azijska zemlja je sada u stalnim nestabilnostima jer je preuzimanje vlasti naišlo na masovan nenasilni otpor, koji je od tada postao široko rasprostranjena oružana borba.
EU je kao odgovor uvela sankcije Mjanmaru, kao i SAD.
Kina je nakon vojnog puča blokirala izjavu Saveta bezbednosti UN kojom se osuđuje svrgavanje civilne vlasti, tvrdeći da bi sankcije ili međunarodni pritisak samo pogoršali stvari u Mjanmaru.
Kina je više puta, zajedno sa Rusijom, zaštitila Mjanmar od kritika u UN zbog vojnih akcija protiv muslimanske manjine Rohindža.
U Pekingu je najavljen dolazak šefa hunte Min Aung Hlaing, koji takođe retko putuje u inostranstvo.
Okretanje Irana Kini
Velika Britanija, Francuska i Nemačka (E3) pokrenule su mehanizam ponovnog uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija Teheranu zbog njegovog nuklearnog programa.
Sankcije su suspendovane posle istorijskog nuklearnog sporazuma Irana i svetskih sila 2015.
Međutim, Iran je obustavio saradnju s Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) nakon američkog i izraelskog bombardovanja nuklearnih postrojenja prošlog meseca.
Posle nedavnog kratkog rata sa Izraelom, Iran se okreće Kini za nabavku napredne vojne opreme koju Rusija nije isporučila.
Međutim, nije poznatko koliko daleko je saradnja na tom polju otišla.
Vučićevo 'druženje' sa političkim pouzdanicima
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineski lider Si Đinping intenziviraju saradnju dve države, nazivajući je "čeličnim prijateljstvom".
Osim ekonomske i političke, Srbija koja je kandidat za članstvo u EU, poslednjih godina intenzivira i vojnu saradnju sa Kinom, što je nailazilo na upozorenja Brisela i Vašingtona.
Tako je u julu u Kini održana prva zajednička vojna vežba specijalnih jedinica Vojski Srbije i Kine.
Pre toga Srbija je počela da nabavlja vojno naoružanje od Kine - bespilotne letilice, ali i raketni sistem protivvazdušne odbrane FK-3.
Time je postala prva evropska zemlja koja koristi taj kineski sistem.
Si Đinping je do sada dva puta posetio Srbiju, a Vučić je bio u Kini u više navrata.
Na upit RSE o najavi Vučićevog prisustva na vojnoj paradi u Pekingu među liderima sankcionisanih zemalja, u Stejt departmentu nisu imali komentar.
"Trenutno nemamo šta da kažemo na ovu temu", naveo je portparol Stejt departmenta.
Iz EU do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.
Iako je Srbija kandidat za članstvo u EU, Vučić održava bliske veze sa izolovanom Moskvom, kao i sa Pekingom.
Srbiju duže od devet meseci potresaju antivladini protesti započeti zahtevima za suzbijanje korupcije, da bi stigli do zahteva za vanrednim izborima.
Okidač je bila tragedija na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je u obrušavanju nadstrešice stradalo 16 ljudi.
Rekonstrukcija železničke stanice u Novom Sadu radile su kineske firme. Te firme i vlast u Beogradu tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom zgrade.
Partnerstvo Belorusije i Kine jača Lukašenkov uticaj
Uz Srbiju, Belorusija je druga evropska država koja je ostvarila vojnu saradnju sa Kinom.
Zahvaljući manevrima sa Belorusijom, kineska vojska našla se na samoj granici sa NATO u julu 2024. godine.
Belorusija i Kina su izgradile ono što obe strane nazivaju strateškim partnerstvom, donoseći Minsku investicije, tehnologiju i političku podršku dok su veze sa Zapadom i dalje zamrznute sankcijama.
Za beloruskog autoritarnog vladara Aleksandra Lukašenka, Peking nudi protivtežu zapadnom pritisku, način da se smanji zavisnost od Moskve i šansu da Belorusija ostane vidljiva na globalnoj sceni.
Belorusija je kupila kineske dronove, elektroniku i drugu opremu.
Istovremeno, saradnja u javnom nadzoru, digitalnom policijskom radu i praćenju onlajn aktivnosti postala je ključna u suzbijanju neslaganja i ograničavanju slobode interneta od strane Minska.
Kineski automobili na ulicama Jermenije
Kineski predsednik Si Đinping i jermenski premijer Nikol Pašinijan signalizirali su želju svojih zemalja da prodube političke, ekonomske i kulturne veze tokom poslednje posete jermenskog lidera Kini 2019. godine.
U ekonomskim vezama dve zemlje ističe se saradnja između jermenskog hemijskog giganta iz sovjetskog doba, kompanije Nairit, koji je uglavnom neaktivan, i kineskog partnera u proizvodnji gume.
Takođe kineske kompanije učestvuju u nekoliko velikih infrastrukturnih projekata u Jermeniji, uključujući izgradnju autoputa Sever-Jug.
Poslednjih godina, uvoz automobila kineske proizvodnje, uključujući električne automobile, u Jermeniju je značajno porastao, što je ova vozila učinilo uobičajenim prizorom na ulicama glavnog grada Jerevana.
Brzo produbljivanje odnosa Azerbejdžana i Kine
Azerbejdžan i Kina uspostavili su svoj prvi međusobni bezvizni režim putovanja kao simboličnu prekretnicu u brzom produbljivanju odnosa.
Za rukovodstvo Azerbejdžana, partnerstvo sa Kinom je balansiranje između Moskve, Ankare, Brisela i Vašingtona.
Pitanje je da li će bliže veze sa Pekingom doneti širi prosperitet ili učvrstiti prostor za manevrisanje autoritarne države.
Analitičari primećuju da Azerbejdžan pokazuje malo oklevanja u pogledu zavisnosti od Pekinga, što izaziva zabrinutost da bi širenje uvoza energije iz Bakua u EU moglo biti praćeno većim kineskim uticajem.
Od ruske invazije na Ukrajinu, Azerbejdžan se predstavlja kao bezbedan tranzitni koridor istok-zapad, zaobilazeći rusku teritoriju.
Šta Kina želi?
Povodom predstojeće vojne parade pomoćnik ministra spoljnih poslova Kine Hong Lej naveo je 29. avgusta kao ciljeve pokazivanje čvrste odlučnosti Kine da sledi put mirnog razvoja i snažnu volju da zaštiti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.
Ali i, kako je rekao, moćnu sposobnost da brani svetski mir.
Očekuje se da će Kina predstaviti svoje najsavremenije naoružanje, uključujući stotine aviona, tenkova i sistema protiv dronova.
"Defile treba da pokaže narastajuću moć kineske vojske i njen tehnološki razvoj, kao i da pokaže simbiozu partije i vojske u vremenu naglih smena kadrova u vojsci", kaže Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije.
BBC je naveo da će to biti prvi put da se nova struktura snaga kineske vojske u potpunosti prikazuje na paradi.
Taj medij dodaje da će desetine hiljada vojnika marširati i kroz istorijski Trg Tjenanmen.
Rojters je ocenio da je kineska parada planirana kao glavni prikaz rastuće kineske vojne moći i demonstracija diplomatske solidarnosti između Kine, Rusije i globalnog Juga.
Upitan da li se iz liste učesnika može čitati neka poruka Zapadu, Igrutinović napominje da na tom spisku ima i državnika koji nisu deo te priče.
"Ali uz sav oprez, sa ogradama, možda možemo reći da prisustvujemo jednoj simboličkoj predstavi grupacije raznorodnih država koje imaju različite tipove odnosa sa Zapadom", naveo je.
"Ali njihov sukob sa Amerikom, jeste ono što ih spaja, kada je reč o ovih nekoliko najupečatljivijih državnika koji će tu biti", dodao je.
Uoči vojne parade u Kini će se sastati lideri Šangajske organizacije za saradnju, među kojima su i ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi.
Više od 20 lidera okupiće se u severnom lučkom gradu Tjenđinu od 31. avgusta do 1. septembra, dok Kina organizuje godišnji samit bloka kako bi razgovarali o pitanjima regionalne bezbednosti i trgovine u kontekstu rastućih tenzija sa Zapadom.
Saradnja na tekstu: Beloruski, Jermenski i Azerbejdžanski servis RSE