Izborna komisija Kosova nije akreditovala za izbore nijedan medij koji izveštava na srpskom jeziku

Centralna izborna komisija (CIK) Kosova nije akreditovala nekoliko medija za praćenje lokalnih izbora u nedelju 12. oktobra, među kojima su uglavnom oni koji izveštavaju na srpskom jeziku na Kosovu ali i iz Srbije, nakon što su pojedini članovi ovog tela ocenili da su ti mediji "poznati po propagandi i klevetama protiv" Prištine.

Članovi CIK-a zatražili su od Kancelarije za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu političkih subjekata da izvrši dodatne provere ovih medija.

"Ako smatrate da treba izvršiti dalje provere, mi ćemo ih sprovesti", rekao je direktor Kancelarije Besnik Bužalja (Buzhala).

Tokom sednice CIK-a 9. oktobra akreditovano je 29 domaćih i 13 međunarodnih medija, sa ukupno 573 posmatrača.

Reakcije strukovnih udrženja

Udruženje novinara Kosova je izrazilo zabrinutost zbog "presedana" koji je ovom odlukom napravila Centralna izborna komisija.

"Iz rasprave članova komisije na sastanku proizlazi da je odbijanje političke i etničke prirode", navodi se u saopštenju.

Ovo Udrženje odluku CIK-a smatra "neprihvatljivom i suprotnom demokratskim vrednostima Kosova i slobodi medija".

"Građani Kosova srpske nacionalnosti imaju ustavno pravo da budu informisani o tako važnom procesu na svom jeziku, koji je jedan od zvaničnih jezika na celoj teritoriji Kosova", napominje se u saopštenju.

I Udruženje novinara Srbije (UNS) i njegov ogranak na Kosovu ocenili su odluku CIK-a diskriminatornom, te zatražili hitnu reakciju Evropske i Međunarodne federacije novinara, kao i međunarodne zajednice.

Radio Kim: Skandalozna odluka CIK-a

Urednica Radija Kim (Kosovski informativni medij) iz Čaglavice, Zorica Vorgučić, u izjavi za Radio Slobodna Evropa kaže da je odluka Centralne izborne komisije da ne akredituje nijedan medij koji izveštava na srpskom jeziku "svojevrsni skandal".

Čitajte:

'Sloboda, nada ili razočaranje': Građani Severne Mitrovice uoči lokalnih izbora na Kosovu

Napominje da je njihov medij uredno i na vreme poslao neophodnu dokumentaciju koju CIK traži za akreditacije, da su dobili potvrdu o prijemu zahteva ali da su u četvrtak videli saopštenje o odbijanju.

"Nisu nas čak ni udostojili da nas obaveste da smo odbijeni. Šta je razlog ja ne znam, nisu ga saopštili", kaže ona.

Podvlači da je Radio Kim pratio sve izborne procese u posleratnom periodu, te da su njihovi novinari redovno dobijali akreditacije, uključujući i one za posljednje parlamentarne izbore 9. februara.

Vorgučić ukazuje da su među odbijenim medijima gotovo svi koji izveštavaju na srpskom jeziku - bilo da su lokalni koji su registrovani na Kosovu ili oni iz Srbije koji na Kosovu imaju dopisnike.

"Ko će izveštavati o glasanju u većinski srpskim sredinama kad nije odobreno nijednoj novinarskoj ekipi? Ovo bi trebalo da bude alarm za medijsku zajednicu, bez obzira iz koje etničke grupe dolazi... Ovo je alarm za esnafska udružena, OSCE, EU. Nadam se da će se neko od pomenutih oglasiti i nešto preduzeti", navodi ona.

Šta su rekli članovi CIK-a?

Aljban Krasnići (Alban Krasniqi) iz vladajućeg pokreta Samoopredeljenje zatražio je da se međunarodni mediji koji dolaze iz Srbije, odnosno iz "država koje ne priznaju Kosovo", odvoje jer su "poznati po propagandi, klevetama i specijalnom ratu koji vode protiv Kosova".

Kao primer je naveo Radio-televiziju Srbije (RTS), za koju je rekao da ne priznaje Kosovo kao državu i da ga tretira "kao deo Srbije".

Član opozicionog Demokratskog saveza Kosova Sami Hamiti je pomenuo i druge medije koji, kako je rekao, takođe slede politiku Srbije i finansiraju se iz te države. On je dodao da na Kosovu postoje registrovani mediji na srpskom jeziku, ali da pripadaju grupi medija sa sedištem u Beogradu, koji su, prema njegovim rečima, "povezani sa tamošnjom vlašću".

Za takve medije, rekao je, ne može da se glasa da dobiju akreditaciju.

I dvojica predstavnika opozicione Demokratske partije Kosova takođe su ocenili da je problematična lista medija koju je preporučila Kancelarija za registraciju, sertifikaciju i finansijsku kontrolu političkih subjekata.

"Lista bi trebalo da se prosledi Nezavisnoj komisiji za medije i Ministarstvu unutrašnjih poslova, da oni daju odgovor da li među tim medijima ili pojedincima ima onih koji bi mogli da ugroze javni red ili opšti interes", rekao je Iljir Gaši (Ilir Gashi).

Reakcija OEBS-a

Reagovala je i Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) na Kosovu, koja je izrazila razočaranje zbog odluke koju su doneli pojedini članovi Centralne izborne komisije da se akreditacije za praćenje lokalnih izbora ne dodele medijima koji izveštavaju na srpskom jeziku.

"Slobodni, fer i transparentni izbori zavise od otvorenog i jednakog pristupa svih medija kako bi mogli da posmatraju, izveštavaju i informišu javnost o izbornim dešavanjima. Ograničavanje akreditacije medijima na osnovu pretpostavljene etničke pripadnosti, jezika ili uređivačke politike umanjuje mogućnost novinara da obavljaju svoj profesionalni posao", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da pristup informacijama na jezicima zajednica predstavlja osnovni aspekt multietničkog i demokratskog okvira Kosova.

"Obezbeđivanje jednakih mogućnosti za sve medije ključno je za očuvanje poverenja javnosti u izborni proces, sprečavanje sumnji u diskriminatorsku praksu i podršku informisanom učešću svih zajednica", zaključuje se.

Stav Misije OEBS-a podržala je i Ambasada Njemačke u Prištini.

U objavi Ambasade se navodi da ograničavanje akreditacije "rizikuje potkopavanje poverenja javnosti u demokratske institucije i inkluzivnost izbornog okvira Kosova".

Čitajte:

Značaj kosovskih izbora za Srbe: 'Važno je da imamo nekoga da se bori za nas'

Na Kosovu se 12. oktobra održavaju lokalni izbori u 38 opština.

Odluka CIK-a da ne akredituje medije koji izveštavaju na srpskom jeziku dolazi nakon što su predsednica Kosova Vjosa Osmani i premijer u tehničkom mandatu, Aljbin Kurti, optužili Srbiju za mešanje u izborni proces.