Tri godine i dva meseca, dve godine, pet godina, tri godine, uslovne kazne...
Već deceniju su sudovi na Kosovu razmatrali i donosili pravosnažne presude za mnoge građane Kosova koji su od 2011. godine odlazili da se bore u Siriji i Iraku.
Zašto su osuđeni? Zato što je Kosovo 2015. godine usvojilo zakon kojim se zabranjuje njegovim građanima da učestvuju u ratovima u inostranstvu.
Kazne se kreću i do 15 godina zatvora za razna krivična dela, ne samo za učešće u ratu van Kosova.
Kazna je predviđena i za svakoga ko podstiče druge da učestvuju u tim ratovima, svakoga ko prikuplja sredstva za njih i svakoga ko prikriva dokaze o izvršenju tih krivičnih dela.
Mnoge izrečene kazne odnose se na građane Kosova koji su se pridružili organizaciji Hajat Tahrir el Šam (HTS), poznatoj i kao Al-Nusra front.
SAD su je 2013. godine proglasile terorističkom organizacijom, zbog njenih ranijih veza s sirijskim ogrankom Al Kaide.
Međutim ove nedelje, SAD su odlučile da je uklone s liste terorističkih organizacija.
Radio Slobodna Evropa je pitao Vladu Kosova o njenom stavu o toj organizaciji, ali nije dobio odgovor.
A da li se može uložiti žalba na izrečene kazne i da li će se krivično gonjenje državljana Kosova koji su se pridružili Al-Nusri obustaviti ako ona više ne bude prepoznata kao teroristička organizacija?
Odgovor je jednostavan, kaže Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravosuđe: Ne.
"Na Kosovu ne postoji zakon o amnestiji koji bi na neki način amnestirao te osobe od krivičnog gonjenja ili izdržavanja kazne, tako da za pravosudne organe na Kosovu sudske odluke ostaju na snazi", kaže Miftaraj za Radio Slobodna Evropa.
To se, prema njegovim rečima, ne odnosi samo na slučajeve za koje je već doneta presuda. Isto će važiti i za one koji će u budućnosti biti izvedeni pred lice pravde zbog učešća u toj organizaciji.
Dva su razloga: Kosovo zabranjuje učešće u bilo kom sukobu van zemlje, a krivično delo je počinjeno u vreme kada su Al-Nusru još mnoge zapadne zemlje smatrale terorističkom organizacijom.
"Ta dela, u vreme kada su počinjene, bile su teroristički dela, stoga su institucije na Kosovu obavezne da nastave krivično gonjenje, iako su SAD skinule tu grupu sa spiska terorističkih organizacija", objašnjava Miftaraj.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i dalje prepoznaje Al-Nusru kao terorističku organizaciju, dok stav Kosova nije javno objavljen.
Sudske odluke koje su do sada donete pozivale su se na to da UN određuju Al-Nusru kao terorističku organizaciju.
Šta je Nusra front?
Godinu dana posle početka građanskog rata u Siriji, 2012. godine se pojavila grupa pod nazivom Džabhat al-Nusra ili Al-Nusra front, koja je bila poznata kao sirijski ogranak terorističke organizacije Al-Kaida.
Ta militantna grupa je nekoliko puta menjala ime, a 2016. je formalno prekinula veze s Al-Kaida u pokušaju da promeni svoj imidž.
Godinu dana kasnije, Al-Nusra se udružila s drugim opozicionim grupama na severozapadu Sirije i formirala HTS (Hajat Tahrir al-Šam). Ta koalicija je preuzela kontrolu nad delom tog sirijskog regiona i njena uprava je bila praćena optužbama za zlostavljanja protivnika.
Al-Nusra front je izrastao u jednu od najsmrtonosnijih grupa koje se bore protiv režima sirijskog predsednika Bašara el Asada, koristeći taktike poput samoubilačkih bombaških napada i improvizovanih eksplozivnih naprava.
SAD i njihovi saveznici su ga 2018. stavile na listu terorističkih organizacija.
U januaru ove godine, oružana koalicija koju je predvodio vođa Al-Nusre Ahmed el-Šara svrgnula je Asadovu vladu, čime je okončan brutalni režim porodice Al-Asad koji je trajao pola veka.
Posle pada Asadovog režima, nove vlasti su objavile raspuštanje svih oružanih frakcija i saopštile da su integrisane u državne strukture, poput novih policijskih snaga.
Al-Šara se proglasio za privremenog predsednika, što je pozdravljeno, mada ne s velikim entuzijazmom, u Vašingtonu, Evropi i drugde.
Američki predsednik Donald Tramp sastao se u maju s Al-Šarom u Rijadu, što je viđeno ne samo kao novo poglavlje za ratom razorenu Siriju, već i kao repozicioniranje regionalnih saveza i dinamike moći na Bliskom istoku.
Ko je odlazio da se bori u Siriji?
Mnogi kosovski državljani su uspostavili veze s Al-Nusrom mnogo pre nego što su je SAD legitimizovale.
Raniji podaci ukazuju da se veruje da je više od 350 ljudi otišlo u Siriju od 2011. godine, uglavnom da bi se pridružili ekstremističkoj grupi "Islamska država".
Do poraza "Islamske države" krajem 2017. godine, većina kosovski državljana u Siriji je živela na teritorijama koje je kontrolisala Al-Nusra.
Ranije je navodilo da oko 100 kosovskih državljana i dalje boravi u Siriji i Iraku, iako je od 2019. nekoliko stotina vraćeno kroz operacije repatrijacije koje je organizovalo Kosovo.
Prema Centru za borbu protiv terorizma, institutu u okviru Američke vojne akademije u Vest Pointu, Kosovo je bilo jedan od najvećih izvora evropskih džihadista u Siriji i Iraku, kada se uzme u obzir veličina njegovog stanovništva.
S oko 16 džihadista na svakih 100.000 stanovnika, stopa regrutacije na Kosovu bila je osam puta veća od Francuske, koja je u apsolutnim brojevima imala najveći broj džihadista u Siriji i Iraku među svim evropskim zemljama.
Prema rečima Adrijana Štuna (Adrian Shtun), stručnjaka za spoljnu politiku i bezbednost koji radi u Vašingtonu i saradnik je u Međunarodnom centru za borbu protiv terorizma, regrutovani s Kosova su uglavnom bili mladići između 21 i 25 godina.
Lavdrim Muhadžeri (Muhaxheri), militant Islamske države koji je navodno ubijen 2017. godine u dobi od 27 ili 28 godina, bio je poznat kao vođa Albanaca u terorističkim formacijama "Islamske države".
Ko je osuđivan zbog veza s Nusra frontom?
Krajem prošle godine, Kazneno-popravna služba Kosova navela je za RSE da je, posle sudskih procesa, oko 42 zatvorenika prošlo kroz kaznene ustanove na Kosovu zbog učešća u stranim ratovima.
Tokom suđenja osobi s inicijalima Q.K- 2017. godine, njegov otac je rekao da se sin ne vraća na Kosovo jer se plaši zatvora.
Nema javno dostupnih podataka o daljem toku postupka u ovom slučaju i da li se Q.K. na kraju vratio na Kosovo.
Međutim, suđenja mnogim drugim pojedincima koji su prošli sličan put bila su javna.
Ranije ovog meseca, Osnovni sud u Prištini osudio je državljanina Kosova M.D. na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti u Iraku i Siriji, dok je u januaru 2019. godine bio osuđen na pet godina zatvora zbog krivičnih dela povezanih s terorizmom.
On je priznao krivicu za krivično delo organizovanja i učešća u terorističkim grupama.
U januaru ove godine, O.K. je osuđen na tri godine i dva meseca zatvora zbog organizovanja i učešća u Al-Nusri, pošto je postigao sporazum o priznanju krivice s Tužilaštvom.
On je optužen da se pridružio Al-Nusri u januaru 2013. godine, kada je bio opremljen puškom AK-47 i municijom, kako bi izvršio zadatke koje je zahtevala ta organizacija u području blizu grada Damaska.
Oko godinu dana ranije, u januaru 2023. godine, Y.B. je osuđen na pet godina zatvora zbog učešća u terorističkoj grupi.
Navodi se da se pridružio Al-Nusri u martu 2013. godine, a na Kosovo se vratio u maju 2022. godine.
Godinu dana pre povratka na Kosovo, još jedan državljanin Kosova, N.S. osuđen je na tri godine zatvora zbog učešća u Al-Nusri.
Za sve njih se navodi da su putovali s aerodroma u Prištini u Tursku, odakle su potom, zajedno s drugim osobama, otišli u Siriju.
Mnogi drugi građani Kosova dobili su slične kazne za učešće u Al-Nusri, uključujući i nekoliko žena, koje su, međutim, češće dobijale uslovne kazne.
Ipak, najpoznatiji proces u vezi s učešćem građana Kosova u Al-Nusri završen je oslobađajućom presudom – u pitanju je bio slučaj suđenja imamu Šefćetu Krasnićiju (Shefqet Krasniqi).
U februaru 2017. godine on je optužen za podsticanje na izvršenje krivičnih dela, jer se tvrdilo da je svojim predavanjima naveo mnoge ljude da se pridruže organizacijama poput "Islamske države" i Al-Nusre.
U optužnici je, između ostalih, pomenut i Blerim Heta. Prema tužilaštvu, Heta je 2014. godine u Iraku izvršio samoubilački teroristički akt u kojem su poginule 52 osobe.
Međutim, na kraju sudskog procesa, Krasnići je oslobođen svih optužbi, kako na Osnovnom sudu, tako i kasnije na Apelacionom sudu.
Drugi slučajevi učešća građana Kosova u Al-Nusri i dalje se istražuju pred sudovima na Kosovu, gde se tokom suđenja više puta tvrdilo da je podsticanje na učešće u tim ratovima dolazilo s onlajn platformi.