Bezbedna razmena informacija i povećana interoperabilnost između vojske Sjedinjenih Američkih Država i Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) formalizovani su kroz sporazum između dve zemlje.
Sporazum o interoperabilnosti i bezbednosti komunikacija (CISMOA) potpisali su 13. maja američki general-major Džon Filips (John Phillips) i kosovski general-potpukovnik Baškim Jašari (Bashkim Jashari) u Prištini.
Kosovo je 33. država s kojom su Sjedinjene Američke Države potpisale ovakav sporazum.
Američka ambasada u Prištini ocenila je ovaj pakt kao "veliki korak napred u jačanju bezbednosti obe zemlje", dok ga je kosovska strana opisala kao sporazum "od posebnog značaja".
Šta je CISMOA?
Sjedinjene Američke Države potpisuju sporazum CISMOA sa međunarodnim partnerima kako bi omogućile bezbednu razmenu osetljivih vojnih informacija i korišćenje napredne komunikacione opreme.
Vršilac dužnosti ministra odbrane Kosova Ejup Maćedonci (Maqedonci) objašnjava za Radio Slobodna Evropa (RSE) da su SAD jedan od glavnih partnera Kosova u vojnoj saradnji, od kojih KBS nabavlja"većinu naoružanja i opreme".
Među njima se nalaze i uređaji sa naprednom tehnologijom, kriptografskim podacima i "mnogim osetljivim elementima".
CISMOA, kako navodi Maćedonci, "omogućava da mi – osim što nastavljamo kupovine – te uređaje imamo u skladu sa opremom i sistemima u SAD".
Bivši glavni inspektor Kosovske obaveštajne agencije i stručnjak za bezbednosna pitanja Burim Ramadani kaže za RSE da novi sporazum ima simboličnu vrednost i predstavlja podršku SAD Kosovu, posebno sektoru bezbednosti.
CISMOA, prema rečima Ramadanija, "znači da KBS napreduje u komunikaciji i korišćenju iste opreme, u istom sistemu, na istoj liniji sa američkom vojskom, u slučajevima zajedničkih operacija i interoperabilnosti".
On dodaje da sporazum uključuje i razmenu informacija i vojne obaveštajne podatke.
"To je deo koji je prilično važan. Čim kažemo 'razmena informacija', jasno je da govorimo o poverljivim podacima", naglašava Ramadani.
Kako CISMOA pomaže Kosovu?
Kosovske vlasti navode da sadržaj novog sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama obuhvata mnoge oblasti i aspekte vojne saradnje.
Prema navodima Ministarstva odbrane Kosova, veći deo sporazuma je poverljiv i ne može biti dostupan javnosti.
Ipak, za one delove koji su već poznati javnosti, Ejup Maćedonci pojašnjava konkretno šta Kosovo dobija iz CISMOA sporazuma.
Na primer, protivoklopni raketni sistem Javelin, koji je Kosovo u procesu nabavke, sadrži podatke povezane sa naprednom tehnologijom.
CISMOA omogućava KBS direktan pristup, putem bezbednog komunikacionog kanala, osetljivim podacima koje ovaj sistem sadrži, kao i njihovom redovnom ažuriranju, što omogućava efikasniju upotrebu, kaže Maćedonci.
"Dakle, ne postoji potreba za dodatnim zahtevima i birokratskim procedurama – ovaj sporazum nam omogućava pristup tim podacima, osetljivim i poverljivim elementima sistema, čija osnova potiče iz SAD", ističe on.
Takođe, dodaje da CISMOA omogućava isti nivo pristupa klasifikovanim elementima i za američke helikoptere Black Hawk, za koje su vlasti Kosova javno izrazile interesovanje da ih uključe u inventar KBS.
Ovaj sporazum, kako kaže Maćedonci, otvara mogućnost Ministarstvu odbrane Kosova da nastavi sa kupovinom opreme i oružja iz SAD po principu "država od države", direktno nabavljajući od američke vlade.
Zemlje koje nisu deo CISMOA ne mogu imati ovakav pristup ažuriranim podacima o vojnim sistemima sa osetljivim elementima i GPS sistemima, bez posebnog zahteva i odobrenja američke strane, objašnjava Maćedonci.
Sistem bezbedne komunikacije koji CISMOA garantuje smatra se neophodnim za države koje žele da izgrade vojno partnerstvo, jer se takvo partnerstvo može zasnivati samo na međusobnom poverenju.
Burim Ramadani naglašava da se poverenje zasniva na bezbednoj razmeni informacija i bezbednoj komunikaciji između dve vojske pomoću zaštićene opreme.
U konkretnom slučaju, prema njegovim rečima, KBS će napredovati u korišćenju bezbedne linije sa SAD.
Prema Ramadaniju, to znači direktnu komunikaciju – sa istom opremom i u istom sistemu – između dve vojske, u kojoj su mere bezbednosti i razmene informacija na visokom nivou.
"Dakle, neprijateljske države ili organizacije ih ne mogu prisluškivati", naglašava Ramadani.
Iako svaka vojska ima svoja interna pravila funkcionisanja i komunikacije, Ramadani ističe da, zahvaljujući postignutom sporazumu, u slučaju bilo kakve saradnje između jedinica KBS i američke vojske – bilo da se radi o mirovnoj misiji ili zajedničkoj vojnoj vežbi – važiće isključivo interna pravila funkcionisanja američke vojske.
"KBS i američka vojska imaće iste procedure i standarde, kao i isti način delovanja. Dakle, kao da je [KBS] jedna od jedinica američke vojske, kada je u pitanju komunikacioni sistem sa njima", objašnjava on.
Ramadani podseća da su jedinice KBS i američka vojska već sarađivale u mirovnoj misiji u Kuvajtu, 2021. godine.
To je bila prva mirovna misija KBS van zemlje, kao deo Nacionalne garde države Ajova.
Prema kosovskim vlastima, slične misije mogu se ponoviti i u budućnosti.