Konstituisanje Skupštine Kosova sada je blokirano zbog glasanja za njenog potpredsednika iz redova srpske zajednice. Nakon što je Srpska lista odbila da promeni kandidata, pošto njen predlog tri puta nije uspeo da dobije potrebne glasove, predsednik Skupštine odlučio je da se novo ime odredi putem žreba. U tom procesu je učestvovao i Nenad Rašić iz druge srpske stranke. Pravnici ističu da su ta dešavanja u suprotnosti s Ustavom. Šta dalje?
Posle izbora predsednika i tri potpredsednika iz redova većinske albanske zajednice, Skupštini Kosova je takođe ostavljen zadatak da izabere dva potpredsednika iz nevećinskih zajednica: jednog iz nesrpskih manjina i jednog iz srpske manjine.
Za razliku od prethodnih godina, kada se za ova dva potpredsednika glasalo u paketu, ove godine je glasanje razdvojeno. Pravnici ocenjuju da je to neustavno, ali da bi se to potvrdilo, neko mora da se obrati Ustavnom sudu.
Predstavnica drugih nesrpskih zajednica, Emilija Redžepi, izabrana je za potpredsednicu Skupštine. Međutim, proces je zastao kada je u pitanju izbor zamenika predsednika Skupštine iz srpske zajednice. Srpska lista, koja ima devet od 10 mesta u Skupštini rezervisanih za Srbe, insistirala je na nominaciji Slavka Simića. Međutim, on nije uspeo da obezbedi potreban 61 glas ni posle tri kruga glasanja.
Pošto je Srpska lista, najveća partija kosovskih Srba koja ima i podršku vlasti u Beogradu, odbila da nominuje drugog kandidata za potpredsednika, predsednik Skupštine Dimalj Baša (Dimal Basha) odlučio je da žrebom, prema Poslovniku Skupštine, izvuče ime drugog poslanika iz srpske zajednice.
Šta kažu Ustav i Poslovnik?
Pored nekoliko drugih poslanika iz Srpske liste, za tu funkciju je predložen i Nenad Rašić iz srpske stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, trenutno ministar u dosadašnjoj vladi Aljbina Kurtija (Albin). Ni Rašić nije dobio potrebne glasove, a i pravnici dovode u pitanje ustavnost njegovog mogućeg izbora.
Razlog je što Poslovnik predviđa da "kandidata za zamenika predsednika Skupštine iz reda srpske zajednice predlaže većina poslanika srpske zajednice".
Ustav Kosova, s druge strane, navodi da potpredsednik "mora biti iz redova poslanika Skupštine koji imaju rezervisana ili zagarantovana mesta srpske zajednice".
Rašić je za RSE rekao da njegov eventualni izbor ne bi bio neustavan i da se u ovom slučaju poziva na ono što piše u Ustavu, a ne u Poslovniku Skupštine.
Baša je, pozivajući se na presudu Ustavnog suda, rekao da se o svakom predloženom kandidatu može glasati najviše tri puta.
Pošto nijedan od kandidata nije uspeo da bude izabran 26. avgusta, proces je nastavljen dva dana kasnije. Situacija je, međutim, ostala ista: niko nije dobio potrebnih 61 glas 28. avgusta. Pokret Samoopredeljenje podržao je samo Rašića, ali glasovi te stranke nisu bili dovoljni.
Sednica je prekinuta i nastaviće se 30. avgusta. Rašić ima još jednu šansu, pošto su dosad iskorišćene dve.
Ipak, stručnjaci kažu da je ceo ovaj proces neustavan.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravo rekao je za RSE da se, na osnovu Ustava, ustavnosudske prakse i parlamentarne prakse, izbor potpredsednika u načelu vrši na osnovu pisanog predloga kandidata koji ima većinu glasova poslanika iz srpske zajednice u Skupštini Kosova. Prema njegovim rečima, ta procedura se može zaobići samo ako predstavnici u Skupštini uopšte ne dostave predlog.
"Zato se žreb i glasanje sprovode u suprotnosti s Ustavom i Poslovnikom. Svaka odluka koja proistekne iz takvog postupka je protivustavna. Nažalost, i ova faza političkog zastoja, kako izgleda, moraće da se reši putem Ustavnog suda, zbog nedostatka političke volje da se primeni Ustav i parlamentarna praksa", rekao je Miftaraj.
On je dodao da je Rašićeva kandidatura u potpunoj suprotnosti s Ustavom, sudskom praksom, parlamentarnom praksom i Poslovnikom Skupštine, jer nema većinu, odnosno šest potpisa poslanika srpske zajednice.
"S pravnog aspekta, sva ova glasanja su ništavna i nemaju ustavnu niti zakonsku vrednost", rekao je Miftaraj.
Šta ako svi srpski poslanici budu diskvalifikovani?
Čini se da će se glasanje žrebom nastaviti, ali šta se dešava ako, zbog nedostatka glasova, pošto svaki tri puta ne uspe, svi srpski poslanici budu diskvalifikovani?
"Ako nijedan kandidat ne dobije 61 glas, onda dolazimo do nove situacije, što znači da Skupština nije konstituisana. Ne postoji odredba koja dozvoljava novo glasanje od početka za iste kandidate", rekao je Miftaraj.
Srpska lista je već upozorila da će se žaliti Ustavnom sudu.
Eugen Cakoli (Cakolli) iz Demokratskog instituta Kosova izjavio je da "postaje sve jasnije da se zemlja svesno gura ka novoj ustavnoj krizi, još dubljoj od one koja je nastala prilikom izbora predsednika Skupštine".
"S proceduralnim iscrpljivanjem svih mogućih kandidatura iz redova srpske zajednice – iako sama sprovedena procedura nije u skladu s presudama Ustavnog suda – posle naredne sednice, Skupština možda više neće imati ni razlog da se sastaje, jer neće postojati nijedan kandidat koji bi mogao da se predloži", rekao je Cakoli.
Ostaje da se vidi šta će proizvesti nastavak sednice u subotu.