Privremena vlada Kosova potvrdila je za Radio Slobodna Evropa da je izrazila spremnost da sarađuje sa Sjedinjenim Državama u vezi sa prihvatanjem i privremenim smeštajem državljana trećih zemalja na Kosovu, "u skladu sa utvrđenim uslovima".
"Tokom jednogodišnjeg perioda, do 50 osoba može biti privremeno premešteno, s ciljem olakšavanja njihovog bezbednog povratka u zemlju porekla. Vlada je izrazila spremnost da se angažuje, uz mogućnost odabira pojedinaca sa predložene liste, pod uslovom da ispunjavaju određene kriterijume u vezi sa vladavinom prava i javnim redom", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol privremene vlade Kosova Perparim Kryeziu (Prparim Krueziju).
On je dodao da će dodatne informacije biti objavljene naknadno.
Američki Stejt department potvrdio je za RSE 6. juna da su zemlje Balkana uključene u kontakte u okviru šire strategije SAD za deportaciju stranih državljana bez regulisanog statusa.
"Američki partneri i regionalni lideri blisko sarađuju s nama kako bi okončali krizu ilegalne i masovne migracije", naglasio je Stejt department, dodajući da je sprovođenje migracione politike administracije predsednika Donalda Trumpa jedan od njegovih glavnih prioriteta.
"Proterivanje stranaca iz SAD-a, za koje postoje konačna rešenja o deportaciji, kao i proterivanje ilegalnih migranata, štiti Sjedinjene Države od stranih terorista i drugih pretnji po nacionalnu bezbednost i javni red", navedeno je u odgovoru.
Stejt department je takođe istakao da je kontinuirana saradnja sa stranim vladama ključna za sprečavanje ilegalne i masovne migracije, kao i za bezbednost granica.
Privremena vlada Kosova je navela da Sjedinjene Države ostaju nepokolebljiv saveznik Republike Kosovo.
"Naše uzajamno partnerstvo, izgrađeno decenijama, zasniva se na zajedničkim vrednostima i saradnji. Visoko cenimo njihovu podršku, naročito na našem putu ka integraciji u evroatlantske institucije", navela je Vlada Kosova.
Agencija Reuters, pozivajući se na Bloomberg News, izvestila je 5. juna da administracija predsednika Trumpa vrši pritisak na Srbiju i druge zemlje Balkana da prihvate migrante koje će Sjedinjene Države da proteraju.
Prošlog meseca, američki Vrhovni sud dozvolio je Trumpovoj administraciji da ukine privremeni legalni status za stotine hiljada migranata iz Venecuele, Kube, Haitija i Nikaragve koji žive u SAD, čime su pojačani napori republikanskog predsednika ka povećanju broja deportacija.
Prema pisanju Bloomberga, Trzmpova administracija traži potencijalne destinacije za migrante koji bi mogli biti deportovani kao rezultat ove odluke.
Vlada spremna razgovarati s Britanijom o migrantskim centrima
Privremena vlada Kosova je 26. maja izrazila spremnost da razgovara i sa Velikom Britanijom o predlogu za uspostavljanje "centara za povratak" na Kosovu za tražioce azila koji su odbijeni na britanskom ostrvu.
Predlog za uspostavljanje centara za povratak deo je šire strategije Velike Britanije za rešavanje sve većeg broja migranata koji dolaze na britansko ostrvo ilegalnim putevima.
Međutim, međunarodna organizacija Human Rights Watch izrazila je zabrinutost da bi korišćenje zemalja Balkana kao prijemnih destinacija za migrante moglo da naruši njihova prava i stvori nove izazove za zemlje domaćine.
U sličnom sporazumu koji je takođe izazvao kritike, Kosovo i Danska su se 2022. godine saglasile o iznajmljivanju 300 zatvorskih ćelija u Kazneno-popravnoj ustanovi u Gnjilanu za smeštaj stranih zatvorenika koji se očekuje da će biti deportovani iz Danske nakon što odsluže kazne.
Zauzvrat, Kosovo bi trebalo da dobije više od 200 miliona eura, koji će biti uloženi u Kazneno-popravnu službu i projekte obnovljive energije.
Ovaj sporazum izazvao je reakcije međunarodnih organizacija i civilnog društva, koje su izrazile zabrinutost zbog mogućih kršenja ljudskih prava i izazova koje bi upravljanje stranim zatvorenicima moglo doneti Kosovu.
Kosovo je ranije primilo oko 1.900 avganistanskih državljana, koji su evakuisani iz Avganistana nakon povratka talibana na vlast 2021. godine.
Nakon dve godine funkcionisanja, kamp Lija u američkoj vojnoj bazi Bondstil u Uroševcu je zatvoren.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, većina Avganistanaca je već premeštena u zemlje domaćine, dok je mali broj njih i dalje ostao na Kosovu.
Prema sporazumu između Kosova i Sjedinjenih Država, Avganistanci su trebali da ostanu na Kosovu dok ne prođu proces bezbednosne provere, kako bi potom bili preseljeni u SAD ili neku drugu zapadnu zemlju.
