U kafićima, barovima i restoranima na Kosovu, voda, limunada, pa i sladoled se često služe u plastičnim flašama, čašama i posudama, koje se koriste samo nekoliko minuta, a zatim završe u smeću.
Takva svakodnevna navika, upozoravaju stručnjaci, dugo zagađuje životnu sredinu, a takođe ugrožava i ljudsko zdravlje.
Da bi se to promenilo, Regionalni centar za aktivnosti UN MedWaves i Nemačka agencija za međunarodnu saradnju (GIZ) pokrenuli su ovog leta regionalnu inicijativu u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu i Crnoj Gori, pod nazivom "Zone bez plastike".
U odgovoru za Radio Slobodna Evropa, GIZ objašnjava da je inicijativa u skladu s Direktivom Evropske komisije (2019/904) o smanjenju uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu, usvojenoj u junu 2019. godine.
Cilj je, prema saopštenju, "sprečavanje i smanjenje uticaja određenih plastičnih proizvoda na životnu sredinu, posebno na vodenu sredinu i na ljudsko zdravlje, i promocija prelaska na cirkularnu ekonomiju s inovativnim i održivim poslovnim modelima, proizvodima i materijalima".
Jedan od najzabrinjavajućih nalaza je da je mikroplastika prisutna u svim vrstama riba analiziranim u reci IbarZoolog Halil Ibrahimi
Na Kosovu projekat sprovodi Privredna komora Kosova s ciljem da se ubede ugostiteljska preduzeća da prestanu da koriste plastične proizvode za jednokratnu upotrebu.
Jedan od prvih koji se odazvao pozivu je Astir Glareva (Gllareva), vlasnik restorana "Albanezi".
"Sa zadovoljstvom sam se pridružio inicijativi. Više ne dajemo plastične proizvode u restoranu, čak smo uklonili i kašičice za kafu. Jedina plastika koja se koristi su šolje za kafu koje mušterije nose sa sobom ujutru. Ako pronađemo alternativu, uklonićemo i njih", kaže Glareva za RSE, dodajući da je spreman da ukloni svaki proizvod koji zagađuje životnu sredinu.
RSE je takođe kontaktirao nekoliko drugih vlasnika restorana gde se i dalje koriste plastični proizvodi za jednokratnu upotrebu, ali niko od njih nije odbio da javno govori. Ipak, većina je rekla da je spremna da smanji njihovu upotrebu.
Izazov upravljanja plastičnim otpadom je veliki, kaže predsednik Privredne komore Kosova Ljulzim Rafuna (Lulzim) koji smatra da je inicijativa neophodna.
On kaže da je interesovanje preduzeća veliko i da je projekat podržalo više od 250 kompanija.
Oko 8.000 preduzeća posluje u sektoru restorana i smeštaja na Kosovu.
Plastika opstaje i stotinama godina
Ekolozi upozoravaju da su proizvodi od plastike među najvećim zagađivačima, jer se pretvaraju u mikroplastiku i ostaju u životnoj sredini vekovima, ugrožavajući živa bića i ljudsko zdravlje.
Šta je mikroplastika?
Mikroplastika su komadi plastičnog otpada veličine manje od pet milimetara, objašnjava američka Nacionalna uprava za okeane i atmosferu.
Neke, poput mikroperlica, koje se često nalaze u kozmetičkim i higijenskim proizvodima, dizajnirane su da budu male, dok se drugi plastični proizvodi postepeno razgrađuju do te veličine.
Iako su mikroperlice sada zabranjene u mnogim zemljama, problem zagađenja plastikom je i dalje daleko od rešenja.
Prema podacima Ekološkog programa UN (UNEP), do 23 miliona tona plastičnog otpada završi u svetskim vodovodnim sistemima svake godine.
Često su toliko male da prolaze kroz sisteme za filtraciju vode i mogu se progutati, a da mi toga nismo svesni.
Ekološka aktivistkinja Egzona Šala-Kadiu (Shala-Kadiu) naglašava da je ugostiteljstvo jedan od sektora koji proizvodi najviše plastičnog otpada, za koji je neophodno da se smanji.
"Plastika je veoma otporan materijal i njen hemijski sastav znači da ostaje u životnoj sredini stotinama godina", kaže ona za RSE.
Na sajtu MedWaves navodi se da plastika ima alarmantan vek trajanja: kesa se razgrađuje posle oko 20 godina, slamka za piće posle 200 godina, plastična flaša posle 450 godina, dok plastične posude mogu opstati i do 1.000 godina.
Globalno se svake godine koristi oko 500 milijardi plastičnih čaša i oko 500.000 slamki svakog dana.
Šala-Kadiu kaže da mikroplastika, koja je dugo ostala u životnoj sredini, završava u vodi i hrani, i građani je konzumiraju, a da toga nisu ni svesni.
Mikroplastika u ribama
Prisustvo mikroplastike u vrstama riba u nekoliko reka na Kosovu potvrđeno je i studijom Univerziteta u Prištini, sprovedenom kroz projekat "Integrisano upravljanje vodnim resursima na Kosovu".
Autor rada, profesor zoologije Halil Ibrahimi, rekao je za RSE da se očekuje da će istraživanje "Unapređenje upravljanja slivom Ibra na osnovu bioloških indikatora i mikroplastike" biti objavljeno u oktobru.
"Jedan od najzabrinjavajućih nalaza je da je mikroplastika prisutna u svim vrstama riba analiziranim u reci Ibar", kaže on.
Prema njegovim rečima, mikroplastika je prisutna i u vodi, kao i u slojevima zemlje, peska ili blata koji se talože na koritu reke.
"Ona utiče na ekološke procese i ceo lanac ishrane – od najmanjih organizama do predatora, izazivajući posledice koje utiču i na ljude", kaže Ibrahimi.
Dodaje da jedenje kontaminirane ribe i stalno izlaganje zagađenoj vodi povećavaju rizik od prodiranja mikroplastike u ljudsko telo.
Međunarodne studije takođe pokazuju da se mikroplastika nalazi u vodi i vazduhu, kao i u raznim namirnicama – uključujući so, šećer, med, pirinač i morske plodove – i da je primećena u srcu, jetri, plućima i testisima.
Iako potpuni uticaji mikroplastike na životnu sredinu i zdravlje još nisu u potpunosti poznati, studija iz 2024. godine sugeriše da ona može povećati rizik od srčanog udara, moždanog udara ili smrti.
Još jedna studija povezuje mikroplastiku s upalama i nezaraznim bolestima.
Kako se može smanjiti upotreba plastike?
Istraživači predlažu zamenu plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu bezbednijim i održivijim materijalima.
U svom vodiču za preduzeća, GIZ je predložio praktične alternative za preduzeća: čaše, flaše i kese za višekratnu upotrebu, kao i od drugih materijala poput drveta.
"Promena je moguća, ali zahteva transformaciju u načinu razmišljanja, navikama i operativnim procedurama, kao i snažnu saradnju i jasnu komunikaciju s dobavljačima i kupcima", navodi se u smernicama GIZ-a.
Prema Rafuni, ugostiteljski sektor koristi plastiku uglavnom iz praktičnih i ekonomskih razloga.
"Tranzicija ima dodatne troškove i za to bi vlada trebalo da pripremi paket podrške za preduzeća", rekao je on.
Ministarstvo životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Kosova najavilo je da će početkom 2024. započeti sistem povraćaja plastičnih flaša putem Administratora sistema za povraćaj depozita, koji će upravljati otpadom od plastike, stakla i aluminijuma.
Đubre guši reku Lepenac na Kosovu
Međutim, taj projekat još nije sproveden, a Ministarstvo nije odgovorilo na upit RSE o razlozima kašnjenja.
Šala-Kadiu naglašava značaj efikasne mreže za sakupljanje i reciklažu otpada, s namenskim kontejnerima i finansiranjem za preduzeća za reciklažu, kako bi se smanjio otpad koji završava na deponijama.
"Jer plastični otpad završava na deponijama zajedno s drugim otpadom", kaže ona.
Prema podacima Kosovske agencije za statistiku, više od 20 odsto otpada tretiranog 2023. godine bila je plastika.
Ranije mere, poput carine od pet centi na plastične kese, dale su rezultate.
Podaci carine Kosova pokazuju da je 2022. godine, pre nego što je carina uvedena, uvezeno preko 910.000 kilograma plastičnih kesa u vrednosti od 1,9 miliona evra. U 2024. godini uvoz je pao na 250.000 kilograma, u vrednosti od preko 700.000 evra.
Međutim, nedostaju podaci o lokalnoj proizvodnji plastičnih kesa.
Šta se radi širom sveta kako bi se smanjila upotreba plastike?
U martu 2022. godine, na Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, 175 zemalja postiglo je dogovor o okončanju zagađivanja plastikom.
Pravno obavezujući sporazum se, između ostalog, bavi pitanjima kao što su plastika za jednokratnu upotrebu i tehnologije reciklaže.
Evropska unija je 2023. zabranila prodaju plastičnih šljokica, dok je u januaru ove godine Globalno partnerstvo za akciju protiv plastike objavilo da se sedam novih zemalja pridružilo najvećem svetskom programu protiv zagađenja plastikom.