“Mislimo da je nabolje rešenje ono kojim će velika većina stanovnika biti zadovoljna. Apsolutno mi podržavamo nekakvu vrstu državnosti Kosova u smislu da ono bude u nekoj međunarodnoj asocijaciji recimo u MMF, gde bi se možda pozajmicama, kreditima, donacijama, pokrenulo ono što zovemo mrtvom ekonomijom, jer bismo lakše zadržali ljude”.
Mahir Jagdžilar, predstavnik turske zajednice, smatra da je predlog Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti najbolje rešenje za Kosovo, jer će se zbog suprotstavljenih stavova Beograda i Prištine teško doći do dogovora:
“Očekuje se da na osnovu Ahtisarijevog plana Kosovo postane država, dobije nadgledanu nezavisnost. Verujemo da će taj plan doneti stabilnost i Kosovu i regionu.”
Predstavnik Roma u kosovskom parlamentu Hadži Zuljfi Merdža smatra da će, ukoliko se ne postigne rešenje, Skupština odlučiti o statusu:
“Status se treba rešiti od 10. decembra. Ukoliko se do tada međunarodna trojka ne dogovori, svakako da će Kosovo samo preduzeti nešto i parlament će proglasiti nezavisnost.”
Prema nezvaničnim podacima, na Kosovu živi oko 50.000 Bošnjaka, 40.000 Turaka i više od 30.000 Roma. Njihove političke stranke imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini, koja se raspodeljuju na osnovu dobijenih glasova. Jedno rezervisano ministarsko mesto u Vladi je namenjeno nesrpskim manjinama. Od predstojećih lokalnih i parlamentarnih izbora očekuju da dobiju zadovoljavajuću zastupljenost u opštinama u kojima žive, kao i na centralnom nivou. Predstavnik bošnjačke zajednice Džezair Murati:
“Predstojeći izbori će biti jedna svojevrsna mobilizacija građana, da preko otvorenih lista sada možda i ličnosti u koje imaju najviše poverenja da im daju glas.”
Na lokalnim i parlamentarnim izborima 17. novembra učestvuje 97 političkih subjekata. Glasaće se prema proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednika opštine. Tursku zajednicu će na izborima predstavljati Turska demokratska partija. Lider te stranke Mahir Jagdžilar se nada većem broju mesta u parlamentu i opštinskim vlastima:
“Nadamo se uspehu, a to za nas znači veći broj poslaničkih mesta, bolja zastupljenost u opštinama a naročito u Prizenu, gde imamo kandidata za predsednika Opštine. Ako ovo uspemo, moći ćemo da bolje branimo svoja prava i interese.”
Prema očekivanjima Hadži Merdže, predstojeći izbori bi trebalo da stvore bolje uslove za romsku zajednicu:
“Romi će izaći na izbore, koji su važni jer se istovremeno biraju predsednik opštine, opštinska vlast i parlament.”
U svakom slučaju, predstavnici bošnjačke, turske i romske zajednice očekuju da međunarodna zajednica i posle statusa bude prisutna na Kosovu, kako bi se u okviru rešenja garantovala i ostvarivala prava manjinskih zajednica. To je, prema oceni Muratija, potrebno zbog spefičnosti situacije u kojoj žive pripadnici nesrpskih manjina:
“U tom smislu, mislim da će međunarodna zajednica posebno povesti računa o predstavnicima manjinskih zajednica pogotovu na nesrpske zajednice s obzirom na to da one nemaju ni matične države niti neki međunarodni lobi. Tako da smo mi živo zainteresovani da u okviru takvog rešenja bude održivog rešenja za naše zajednice.”
“Mislimo da je nabolje rešenje ono kojim će velika većina stanovnika biti zadovoljna. Apsolutno mi podržavamo nekakvu vrstu državnosti Kosova u smislu da ono bude u nekoj međunarodnoj asocijaciji recimo u MMF, gde bi se možda pozajmicama, kreditima, donacijama, pokrenulo ono što zovemo mrtvom ekonomijom, jer bismo lakše zadržali ljude”.
Mahir Jagdžilar, predstavnik turske zajednice, smatra da je predlog Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti najbolje rešenje za Kosovo, jer će se zbog suprotstavljenih stavova Beograda i Prištine teško doći do dogovora:
“Očekuje se da na osnovu Ahtisarijevog plana Kosovo postane država, dobije nadgledanu nezavisnost. Verujemo da će taj plan doneti stabilnost i Kosovu i regionu.”
Predstavnik Roma u kosovskom parlamentu Hadži Zuljfi Merdža smatra da će, ukoliko se ne postigne rešenje, Skupština odlučiti o statusu:
“Status se treba rešiti od 10. decembra. Ukoliko se do tada međunarodna trojka ne dogovori, svakako da će Kosovo samo preduzeti nešto i parlament će proglasiti nezavisnost.”
Prema nezvaničnim podacima, na Kosovu živi oko 50.000 Bošnjaka, 40.000 Turaka i više od 30.000 Roma. Njihove političke stranke imaju 10 rezervisanih mesta u Skupštini, koja se raspodeljuju na osnovu dobijenih glasova. Jedno rezervisano ministarsko mesto u Vladi je namenjeno nesrpskim manjinama. Od predstojećih lokalnih i parlamentarnih izbora očekuju da dobiju zadovoljavajuću zastupljenost u opštinama u kojima žive, kao i na centralnom nivou. Predstavnik bošnjačke zajednice Džezair Murati:
“Predstojeći izbori će biti jedna svojevrsna mobilizacija građana, da preko otvorenih lista sada možda i ličnosti u koje imaju najviše poverenja da im daju glas.”
Na lokalnim i parlamentarnim izborima 17. novembra učestvuje 97 političkih subjekata. Glasaće se prema proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama i uz neposredno glasanje za predsednika opštine. Tursku zajednicu će na izborima predstavljati Turska demokratska partija. Lider te stranke Mahir Jagdžilar se nada većem broju mesta u parlamentu i opštinskim vlastima:
“Nadamo se uspehu, a to za nas znači veći broj poslaničkih mesta, bolja zastupljenost u opštinama a naročito u Prizenu, gde imamo kandidata za predsednika Opštine. Ako ovo uspemo, moći ćemo da bolje branimo svoja prava i interese.”
Prema očekivanjima Hadži Merdže, predstojeći izbori bi trebalo da stvore bolje uslove za romsku zajednicu:
“Romi će izaći na izbore, koji su važni jer se istovremeno biraju predsednik opštine, opštinska vlast i parlament.”
U svakom slučaju, predstavnici bošnjačke, turske i romske zajednice očekuju da međunarodna zajednica i posle statusa bude prisutna na Kosovu, kako bi se u okviru rešenja garantovala i ostvarivala prava manjinskih zajednica. To je, prema oceni Muratija, potrebno zbog spefičnosti situacije u kojoj žive pripadnici nesrpskih manjina:
“U tom smislu, mislim da će međunarodna zajednica posebno povesti računa o predstavnicima manjinskih zajednica pogotovu na nesrpske zajednice s obzirom na to da one nemaju ni matične države niti neki međunarodni lobi. Tako da smo mi živo zainteresovani da u okviru takvog rešenja bude održivog rešenja za naše zajednice.”
