Mađarska i Slovačka ponovo traže od Evropske unije da ukine zamrzavanje imovine i zabrane izdavanja viza za šest ruskih biznismena kako bi se obezbedilo produženje režima individualnih sankcija Rusiji, koji je na snazi od opšte invazije Moskve na Ukrajinu pre više od tri godine.
Sankcije, koje sada pokrivaju više od 2.600 pojedinaca i firmi posle 18 rundi restriktivnih mera EU, moraju se jednoglasno produžavati svakih šest meseci, obično sredinom marta i sredinom septembra.
Ta lista uključuje ljude poput ruskog predsednika Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, kao i nekoliko oligarha i biznismena optuženih za finansiranje ruskih ratnih napora ili izvlačenje profitira od njih.
U sad već redovnoj pojavi u Briselu, Mađarska – a odnedavno i Slovačka – koristi svoje pravo veta kako bi se neka od poznatijih imena uklonila s liste. Obe centralnoevropske zemlje imaju bliske političke odnose s Kremljem i tvrde da sankcije EU više pogađaju evropsku ekonomiju nego rusku.
U martu su ruski biznismen Vjačeslav Moše Kantor, ruski ministar sporta Mihail Degtjarjov i sestra milijardera tajkuna Ališera Usmanova, Gulbahor Ismailova, uklonjeni s crne liste posle nedelja mukotrpnih diplomatskih pregovora među evropskim zvaničnicima.
Prošle godine, na sličan način su s liste uklonjeni Arkadij Volož, suosnivač ruskog internet giganta Jandeks, ruski biznismen Sergej Mndojanc, slovački državljanin i šef ruskog nacionalističkog moto kluba Noćni vukovi u Evropi Jozef Hambalek, kao i Violeta Prigožina, majka pokojnog ruskog biznismena i vođe plaćeničke grupe Vagner Jevgenija Prigožina.
Prema rečima nekoliko diplomata EU koji su govorili pod uslovom da im se ne navodi ime, Slovačka ovog puta želi da ukloni Usmanova i biznismena Mihaila Fridmana. Pored te dve osobe, Mađarska takođe insistira na uklanjanju s liste oligarha Dmitrija Mazepina, Petra Avena, Muse Bažajeva i Alberta Avdoljana.
Većina ovih imena je predložena za uklanjanje s liste u prethodnim rundama obnavljanja sankcija, osim Avdoljana protiv kojeg je Brisel uveo sankcije tek u februaru ove godine.
Ostale članice EU predložile su alternativno rešenje: uklanjanje samo jednog ili dva takozvana "slaba slučaja", što znači pojedince koji bi najverovatnije ionako bili uklonjeni s liste jer su protiv njih uvedene sankcije na osnovu slabih dokaza koji ne bi opstali ako bi bili osporeni na sudu. Pored toga, one žele i da se sankcije produžavaju svakih 12 meseci umesto sadašnjih šest.
I Bratislava i Budimpešta su odbile ovaj predlog u diskusijama na nižem nivou u Briselu, a pregovori će se sada premestiti na nivo ambasadora EU 3. septembra.
Tada se ne očekuje dogovor, ali s obzirom na to da se bliži 15. septembar kada ističe rok za obnavljanje sankcija, očekuje se da će se sledeće nedelje postići neka vrsta kompromisa.