Ustavni sud Kosova dobio je zahteve kosovske opozicije da se razmotre navodni ustavni prekršaji načinjeni tokom izglasavanja novog predsednika i nove Vlade Kosova.
Dve opozicione partije, Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK), podnele su žalbe Ustavnom sudu zbog načina na koji su poslanici Skupštine Kosova izabrali predsednika i Vladu tokom vanredne sednice 22. februara. Obe stranke navode da je tog dana bilo ustavnih prekršaja.
Behdžet Pacoli je izabran za predsednika u trećem krugu glasanja, a nakon održane pauze posle drugog kruga.
Poslanica DSK-a, Vjosa Osmani, kazala je da ova partija traži izjašnjavanje suda o izboru novih institucija.
“Naša žalba osporava proceduru tokom koje je izabran predsednik Pacoli 22. februara tokom vanredne sednice. Mi smo predstavili svoje argumente i sada je na sudu da oceni da li su ti procesi zaista bili ustavni ili ne”, kazala je Osmani.
Iz istih razloga, žalbu je podnela i Alijansa za budućnost Kosova. Potpredsednik alijanse, Ahmet Isufi, kaže da ova stranka očekuje tumačenje od strane Suda, verujući da je tog dana prekršen Ustav Kosova.
„Danas smo podneli žalbu i verujemo da će Ustavni sud doneti odluku kako bi se podržala inicijativa za osporavanje tih radnji koje su se desile u parlamentu“, kaže Isufi.
Profesor Riza Smaka, stručnjak za ustavna i pravna pitanja, navodi da je na dan kada su poslanici izglasali predsednika i Vladu Ustav Kosova bio prekršen najmanje četiri puta.
Najpre, tokom glasanja za predsednika države, po ustavu je predviđeno da ima više od jednog kandidata za predsednika, što međutim nije bio slučaj. Jedini kandidat za predsednika bio je Behdžet Pacoli.
Drugi prekršaj, kako navodi Smaka, ticao se broja prisutnih poslanika u Skupštini tokom glasanja. Za izglasavanje predsednika potrebno je dve trećine glasova, odnosno da je u sali prisutno 80 poslanika. Tog dana u Skupštini bilo ih je samo 67.
Poziv za pauzu između drugog i trećeg kruga glasanja za predsednika takođe predstavlja kršenje ustava.
Uslovi za razrešenje
Međutim, po rečima Smake, ova tri prekršaja ne terete trenutnog predsednika, Pacolija, pošto je on tada bio samo kandidat za predsednika, i nije bio taj koji je organizovao glasanje, ali se sumnja da je Pacoli prekršio ustav kada je, nakon što je izabran za predsednika i nakon što je položio zakletvu, glasao za novu vladu Kosova.
Bivši predsednik Kosova Fatmir Sejdiu potpisuje Ustav, Priština, jun 2008.
Po Ustavu Kosova, u trenutku kada predsednik položi zakletvu, njemu je zabranjeno vršenje bilo koje druge javne funkcije, kao što je funkcija poslanika.
„Može se desiti da je glasao spontano. Tako da opozicija koja je podnela zahtev Sudu, samo po ovoj tački može eventualno da potvrdi svoju tezu, a što se ostalih slučajeva tiče, predsednik nije izvršio te prekršaje već drugi“, naglašava Smaka.
Iako Ustavni sud utvrdi da njegovo glasanje u svojstvu poslanika i predsednika predstavlja prekršaj ustava, treba se napraviti razlika između ozbiljnog i sponatnog kršenja ustava, kaže Smaka. Veruje se da je u ovom slučaju napravljeno spontano kršenje ustava.
Prema tome, intepretacija Ustavnog suda smatra se odlučujućom samo ukoliko i Skupština pokrene postupak za ili protiv razrešenja predsednika Pacolija.
“Da bi se razrešio predsednik potrebno je ozbiljno kršenje ustava, a to treba da formuliše i usvoji Ustavni sud. Međutim, ni to ne bi bilo dovoljno za razrešenje, zato što je pored toga, u Skupštini potrebna većina od najmanje 80 glasova za njegovo razrešenje. Znamo da opozicija nema toliki broj glasova”, navodi Smaka.
Ovo je drugi put da poslanici Skupštine Kosova pokreću postupke u Ustavnom sudu zbog kršenja ustava od strane predsednika Kosova. Prošle godine, Ustavni sud je doneo odluku da je tadašnji predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, ozbiljno prekršio ustav tako što je držao funkcije i predsednika zemlje i predsednika DSK-a.
Ovog puta, Pacoli može da se spasi razrešavanja ukoliko Sud konstatuje da je izvršio spontano kršenje ustava.
Dve opozicione partije, Demokratski savez Kosova (DSK) i Alijansa za budućnost Kosova (ABK), podnele su žalbe Ustavnom sudu zbog načina na koji su poslanici Skupštine Kosova izabrali predsednika i Vladu tokom vanredne sednice 22. februara. Obe stranke navode da je tog dana bilo ustavnih prekršaja.
Behdžet Pacoli je izabran za predsednika u trećem krugu glasanja, a nakon održane pauze posle drugog kruga.
Poslanica DSK-a, Vjosa Osmani, kazala je da ova partija traži izjašnjavanje suda o izboru novih institucija.
“Naša žalba osporava proceduru tokom koje je izabran predsednik Pacoli 22. februara tokom vanredne sednice. Mi smo predstavili svoje argumente i sada je na sudu da oceni da li su ti procesi zaista bili ustavni ili ne”, kazala je Osmani.
Iz istih razloga, žalbu je podnela i Alijansa za budućnost Kosova. Potpredsednik alijanse, Ahmet Isufi, kaže da ova stranka očekuje tumačenje od strane Suda, verujući da je tog dana prekršen Ustav Kosova.
„Danas smo podneli žalbu i verujemo da će Ustavni sud doneti odluku kako bi se podržala inicijativa za osporavanje tih radnji koje su se desile u parlamentu“, kaže Isufi.
Profesor Riza Smaka, stručnjak za ustavna i pravna pitanja, navodi da je na dan kada su poslanici izglasali predsednika i Vladu Ustav Kosova bio prekršen najmanje četiri puta.
Najpre, tokom glasanja za predsednika države, po ustavu je predviđeno da ima više od jednog kandidata za predsednika, što međutim nije bio slučaj. Jedini kandidat za predsednika bio je Behdžet Pacoli.
Drugi prekršaj, kako navodi Smaka, ticao se broja prisutnih poslanika u Skupštini tokom glasanja. Za izglasavanje predsednika potrebno je dve trećine glasova, odnosno da je u sali prisutno 80 poslanika. Tog dana u Skupštini bilo ih je samo 67.
Poziv za pauzu između drugog i trećeg kruga glasanja za predsednika takođe predstavlja kršenje ustava.
Uslovi za razrešenje
Međutim, po rečima Smake, ova tri prekršaja ne terete trenutnog predsednika, Pacolija, pošto je on tada bio samo kandidat za predsednika, i nije bio taj koji je organizovao glasanje, ali se sumnja da je Pacoli prekršio ustav kada je, nakon što je izabran za predsednika i nakon što je položio zakletvu, glasao za novu vladu Kosova.
Po Ustavu Kosova, u trenutku kada predsednik položi zakletvu, njemu je zabranjeno vršenje bilo koje druge javne funkcije, kao što je funkcija poslanika.
„Može se desiti da je glasao spontano. Tako da opozicija koja je podnela zahtev Sudu, samo po ovoj tački može eventualno da potvrdi svoju tezu, a što se ostalih slučajeva tiče, predsednik nije izvršio te prekršaje već drugi“, naglašava Smaka.
Iako Ustavni sud utvrdi da njegovo glasanje u svojstvu poslanika i predsednika predstavlja prekršaj ustava, treba se napraviti razlika između ozbiljnog i sponatnog kršenja ustava, kaže Smaka. Veruje se da je u ovom slučaju napravljeno spontano kršenje ustava.
Prema tome, intepretacija Ustavnog suda smatra se odlučujućom samo ukoliko i Skupština pokrene postupak za ili protiv razrešenja predsednika Pacolija.
“Da bi se razrešio predsednik potrebno je ozbiljno kršenje ustava, a to treba da formuliše i usvoji Ustavni sud. Međutim, ni to ne bi bilo dovoljno za razrešenje, zato što je pored toga, u Skupštini potrebna većina od najmanje 80 glasova za njegovo razrešenje. Znamo da opozicija nema toliki broj glasova”, navodi Smaka.
Ovo je drugi put da poslanici Skupštine Kosova pokreću postupke u Ustavnom sudu zbog kršenja ustava od strane predsednika Kosova. Prošle godine, Ustavni sud je doneo odluku da je tadašnji predsednik Kosova, Fatmir Sejdiu, ozbiljno prekršio ustav tako što je držao funkcije i predsednika zemlje i predsednika DSK-a.
Ovog puta, Pacoli može da se spasi razrešavanja ukoliko Sud konstatuje da je izvršio spontano kršenje ustava.