Teodora Milosavljević je 2019. godine saznala da se njen broj telefona i profilna fotografija našla na Telegram grupi vulgarnog naziva na kojoj su se delile privatne fotografije i snimci žena i devojaka.
"Čuvala sam sestričinu i neko me je pozvao telefonom sa nepoznatog broja i pitao koliko naplaćujem seksualne usluge. Mislila sam da je neslana šala, ali onda su usledili drugi pozivi", kaže ona.
Teodora kaže da je od jednog od muškaraca koji je pozvao saznala da je njen kontakt prosleđen u tu grupu koja je tada imala više hiljada članova. Tada je imala 19 godina.
"Osećala sam veliku sramotu i stid. Bila sam mentalno loše, bojala sam se kad idem negde da će me ljudi prepoznati", kaže ona.
Kaže da nije želela da prijavi institucijama to što joj se dogodilo.
"Ja sam tada samo želela da niko ništa ne zna, da se to zataška, da nastavim sa svojim životom, ali to nije bilo moguće. Jednom kad se vaš podatak pusti u taj univerzum, čak i kada se grupa ugasi, niču nove grupe i taj materijal se reciklira", kaže ona.
Dodaje da je to shvatila dve godine kasnije kada joj je komšinica rekla da se "pojavljuje u nekim grupama".
Ona kaže da se tek narednih godina osmelila da o tome govori javno i danas je aktivna u feminističkim organizacijama koje se bave žrtvama nasilja. Svoje iskustvo objavila je i na svojoj instagram stranici.
Kaže da nikada nije saznala ko je poslao njenu fotografiju i podatke u grupu, kao i da ni danas nije sigurna da li ti podaci kruže na internetu.
"Ja nisam žrtva direktno 'osvetničke pornografije', ali jesam tog univerzuma", kaže ona.
Teodora smatra da samo zakonsko regulisanje "osvetničke pornografije" ne bi rešilo problem i da je potreban rad na "kolektivnoj svesti" o ovom problemu.
Ministarstvo pravde Srbije napravilo je u avgustu prvi korak. Ministar pravde Srbije Nenad Vujić najavio je da će novo krivično delo – takozvana "osvetnička pornografija" biti uvrštena u Krivični zakonik.
"Osvetnička pornografija" je objavljivanje ili pretnje objavljivanjem privatnih fotografija i snimaka eksplicitne sadržine.
Ministar je najavio na Radio-televiziji Srbije da bi od jeseni to trebalo da bude usvojeno, a da će naglasak u novom krivičnom delu "biti na saglasnosti osobe koja se nalazi na snimku, i na pretnji, zato što su žene, devojke i devojčice izložene dosta takvim ucenama".
Više nevladinih organizacija i Poverenica za ravnopravnost apelovali su ranije na vlast da se uvede ovo krivično delo zbog niza slučajeva širenja eksplicitnih snimaka i fotografija preko društvenih mreža.
"Žrtve bi na ovaj način prvi put dobile podršku od same države, do sada je to bilo uglavnom nereagovanje institucija u svakom smislu", kaže Nikolina Tomašević iz udruženja "Osnažene" koje se posebno bavilo ovom tematikom.
Njen stav deli i Sanja Pavlović iz nevladinog Autonomnog ženskog centra u Beogradu.
"Mi smo to i očekivale nakon što smo inicirale peticiju (u martu 2024) na ovu temu koju je potpisalo 22 hiljade ljudi. Jasno je da građanke i građani traže da to bude prepoznato kao krivično delo", rekla je ona.
Iako u Krivičnom zakoniku postoji krivično delo koje se odnosi i na neovlašćeno objavljivanje video materijala ili fotografije, žrtve moraju da pokreću parnični postupak za koji same snose troškove i koji može trajati dugo.
Nikolina Tomašević iz udruženja "Osnažene" kaže da ne znaju ni za jedan slučaj da su žene dobile takav spor.
'Osvetnička pornografija' kao društvena opasnost
Ministar pravde rekao je 8. avgusta na RTS-u da država sada želi da "eksplicitno reguliše" pitanje objavljivanja privatnih snimaka i fotografija.
"Do sada smo to polje regulisali kroz druge članove, ali smo u međuvremenu uočili posebnu društvenu opasnost. Ključno je nepostojanje saglasnosti osobe koja se nalazi na određenom snimku da se taj zapis prikazuje drugima i umnožava", rekao je on.
On je dodao i da će pretnja objavljivanja takvih sadržaja biti tretirana kao krivično delo.
"Najteži oblik tog krivičnog dela je ako je ono učinjeno prema detetu. Ujedno, zato što dete, kao maloletno lice, ne može uopšte da omogući bilo kakvu saglasnost za objavljivanje sadržaja na kojem se eventualno nalazi", rekao je ministar Nenad Vujić.
Upitan da li će i kada neko dobrovoljno pošalje neku fotografiju, onaj ko je zloupotrebi biti kažnjen, ministar je kazao da apsolutno hoće.
"Zato što vi niste dali saglasnost da se ta fotografija deli, umnožava, menja, stavlja u drugi kontekst. Bez saglasnosti, ne može se deliti", rekao je Vujić.
RSE do kraja objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor Ministarstva pravde o tome koje su kazne predviđene za ovo krivično delo i kako će biti definisano budući da u Krivičnom zakoniku već postoji krivično delo "Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka".
Ova krivično delo podrazumeva objavljivanje spisa, portreta, fotografije, filma bez pristanka lica koje je na njemu. Kazna za ovo delo je novčana ili do jedne godine zatvora.
'Strah od ismevanja'
"Naš pravni tim ima jednom nedeljno neki sličan slučaj", kaže Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.
Ova nevladina organizacija ima kontakt centar za žene žrtve porodičnog nasilja, a, kako kaže, povremeno se javljaju i žene koje tvrde da su njihove fotografije ili video snimci završili na internetu.
"Neke žene traže podršku da se obrate institucijama, neke ne žele jer se plaše da će im se podsmevati. Vi treba nekom da pokažete svoje vrlo intimni sadržaj. Imaju strah da će ih ljudi u institucijama ismevati i banalizovati to i onda žele samo da se sadržaj nekako ukloni", kaže ona.
Pavlović smatra da je krivično delo po kome se sada "osvetnička pornografija" procesuira "staro i ne odgovara novom kontekstu".
"Ovo delo je pre svega posmatra iz ugla narušavanja privatnosti, ali ovde nije reč samo o tome, nego o seksualnim slobodama i dostojanstvu ličnosti. To je iz sfere nasilja prema ženama i samim tim žrtve bi trebalo da imaju bolji položaj unutar institucija kada to prijave", kaže ona.
Da se žrtve teško odlučuju da prijave i pokrenu sudski spor, tvrdi i Nikolina Tomašević, jedna od osnivačica udruženja "Osnažene".
"Žene koje su odlučile da pokrenu privatnu tužbu, to se odužilo na više godina i kažu da nailaze na nerazumevanje sudije ili policije", ističe ona.
Tomašević kaže da su imale kontakt sa više žrtava takozvane "osvetničke pornografije", a najviše sa ženama čije su fotografije i video snimci objavljivani na grupama na Telegramu. Neke od njih brojale su i više hiljada članova.
"To se ne dešava samo na Telegram grupama, bivši momci stavljaju eksplicitne fotografije devojaka na sajtove za upoznavanje, porno sajtove i sajtove za žene koje se bave prostitucijom", kaže ona.
Dodaje da do sada nije bilo prepoznato u zakonu da tu reč o "ozbiljnom problemu koji utiče na psihičko i fizičko stanje žrtve".
Na ovaj problem upozoravala je i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković. Ona je u oktobru 2024. ocenila kao zabrinjavajuće što mesecima od objavljivanja prvih navoda o osvetničkoj pornografiji na društvenim mrežama u Srbiji nema reakcije nadležnih.
Slučaj Telegram grupa
Slučaj koji je probudio pažnju javnosti u Srbiji o "osvetničkoj pornografiji" je otkrivanje desetina Telegram grupa na kojima su članovi razmenjivali eksplicitne sadržaje na kojima su žene i devojčice.
Jedna od članica udruženja "Osnažene" Staša Ivković infiltrirala se 2021. u te grupe na kojima se, kako je ranije izjavila za RSE, deli osvetnička i dečija pornografija, kao i incest.
Prethodne godine u "raskrinkavanju" tih grupa pomogle su i druge članice tog udruženja i o tome objavile istraživanje "Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija".
Nikolina Tomašević, iz udruženja "Osnažene", kaže da je bilo evidentno da žrtve, devojke i žene, nisu znale da postoje snimci i fotografije koji su objavljivani na tim grupama.
"Oni su snimljeni otpozadi, iz uglova gde devojka ne može da shvati da li je snimano ili ne. Bilo je slučajeva da su muški članovi porodice slikali svoju majku, sestru, tetku", kaže ona.
Prema njenim rečima, one su pronašle preko 50 Telegram grupa koje su bile aktivne. Najveća od njih je imala oko 70 hiljada članova.
Ona navodi da su sve dokaze koje su tada pribavile u okviru tih Telegram grupa poslale Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal.
"Do dana današnjeg, mi smo u junu prošle godine objavile to istraživanje, nismo dobile nikakvu vrstu reakcije", kaže ona.
Tomašević kaže da su nakon objave ovih saznanja dobijale pretnje po bezbednost od administratora tih grupa, ali ni na te prijave nisu dobile reakciju institucija.
Iz Tužilaštva za visokotehnološki kriminal do kraja objavljivanja članka nisu odgovorili na pitanja RSE šta je do sada preduzeto po prijavama ovih Telegram grupa.
Ona kaže da su na kraju Telegram grupe ugašene nakon obraćanja kompaniji koja upravlja ovim kanalom za razmenu poruka.
Krivično delo u zemljama regiona
U susednoj Hrvatskoj "osvetnička pornografija" postala je krivično delo 2021.
Ovo krivično delo se naziva "Zlouporaba snimke spolno eksplicitnog sadržaja" i kažnjava se zatvorom do tri godine.
Ono se odnosi i na slučajeve kada je video snimak izmenjen i taj lažni snimak širi kao autentičan.
"Osvetnička pornografija" prepoznata je i krivično delo u Crnoj Gori 2023.
Propisana je kazna zatvorom do dve godine za lice koje prosledi video snimak ili fotografiju sa seksualno eksplicitnim sadržajem, bez pristanka osobe koje se on tiče.
Za onog ko putem interneta prosledi te sadržaje i oni budu dostupni većem broju lica, kazna može biti do tri godine, a ako je žrtva dete – i do osam godina zatvora.
