Regionalna saradnja pravosuđa ključna je za procesuiranje svih ratnih zločina, i to je osnovni preduslov za potpuno pomirenje nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji, zaključili su predstavnici tužilaštava zemalja regiona na konferenciji u Beogradu.
Saradnja pravosuđa Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u procesuiranju ratnih zločina poslednjih godina je poboljšana, ali u domaćim suđenjima i dalje postoje brojni problemi – kao što su dugi procesi, loša zaštita svedoka, manjkave istrage, selektivne optužnice, niske kazne počiniocima, i izostanak suđenja odgovornim visokim policijskim i vojnim zvaničnicima, ocenili su učesnici skupa o ratnim zločinima, koji je održan u organizaciji Fonda za humanitarno pravo.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao je da je jedan od osnovnih problema jak politički pristup pojedinim predmetima.
Sa konferencije predstavnika tužilaštava zemalja regiona, Beograd, 16. septembar 2011
“Nažalost, čim se desi neka procesna radnja na određenim predmetima odmah imate reakciju političkih struktura u nekim drugim zemljama. Ali i u našoj zemlji, znači nismo ništa bolji od Bosne i od Hrvatske. Mislim da je upravo depolitizacija pravosuđa, pa onda predmeta ratnih zločina, suštinska stvar da bi pravosuđe moglo da radi kako treba. Ljudi različito gledaju na različite izvršioce ratnih zločina. Tek kada svi zločinci budu potpuno isti, bez obzira odakle dolaze, i kada sve žrtve budu iste, onda će ti procesi ići mnogo ležernije”, navodi Vekarić.
Ibro Bulić, iz Tužiteljstva Bosne i Hercegovine, predložio je da se pitanje nadležnosti sudova zakonom reši po uzoru na Nemačku ili Francusku, jer je to jedan od najvećih problema u proceuiranju ratnih zločina.
“Često se pribjegava suđenjima za sve i svašta. gdje se đeluje onako, ad hoc i bez toga da se zakonskim propisima reguliše pitanje takozvane univerzalne nadležnosti. Tako da neki od regionalnih sudova sude po principu apsolutne univerzalne nadležnosti bez obzira gdje se nalazi lice osumnjičeno za ratni zločin, čiji je ono državljanin, i bez obzira na druge kriterije”, kaže Bulić.
Intenzivirati procese
Jasmina Domagić, iz Državnog odvjetništva Hrvatske, rekla je da ni jedan zločin ne sme ostati nekažnjen, i kao važan napredak u poslednjih pet godina navela sporazume o saradnji tužilaštava koji su potpisani među zemljama regiona.
“Osnovno je da se prikupe dokazi koji govore o krivnji određene osobe, o tome da je počinila kazneno đelo. A da bi u tome bili učinkoviti bili su nam neophodni ovi sporazumi, memorandumi i protokoli o suradnji. Jer je vrlo često u progonu kaznenih djela ratnih zločina prisutna takozvana regionalna dimenzija. A to znači da se dokazi mogu nalaziti u jednoj državi, a počinitelj ili oštećenici u drugoj”, kaže Jasmina Domagić.
Siniša Važić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, rekao je da je zadovoljan praksom u Srbiji, u kojoj je jedan sud u jednom gradu specijalizovan za suđenja za ratne zločine. Važić kaže da u sledećih pet godina treba intenzivirati procese za ratne zločine, i dodaje da se argumenti za tu potrebu kroz razne primere često vide i upravo na suđenjima.
„Imali smo slučaj da je zaštićeni svedok postavio pitanje optuženom koji je tokom rata sa saučesnicima odveo više stotina ljudi, a koji su pobijeni iako je trebalo da budu razmenjeni za druge zarobljenike. Pitao ga je zašto ih nisu razmenili. On mu je odgovorio da su ih razmenili za one iz
1941. I upravo ta strašna rečenica govori o potrebi da se sudi za ratne zločine. Jer iz ovoga se vidi da su takve stvari ostale u kolektivnoj svesti, manje više svih naroda, i to kao posledica toga što posle Drugog svetskog rata postupci za ratne zločine nisu rađeni kako treba. Potrebno je da se vode procesi za ratne zločine, i da se utvrdi ko je šta učinio. I onda to neće ostati u predanju, u kolektivnom sećanju, u priči... A presude za ratne zločine potrebne su i zbog toga što se njima deklariše i javni stav države i jasno se osuđuju ratni zločini.“
Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, podsetila je da je u toku prebacivanje haških predmeta u istražnoj fazi pravosuđima u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu, i ocenila da su zemalje regiona sposobne da se nose sa složenim procesima za ratne zločine.
“Naravno i da uvek može bolje. Napominjemo da je vrlo važno da države regiona nađu način da uspostave što bolju saradnju. Jer će bez toga uvek dolaziti do zastoja u procesuiranju. Haški tribunal se ne meša u nezavisnost pravosudnih institucija, one imaju pravo da funkcionišu na način na koji im zakon nalaže. Dosta toga ne ovisi o Haškom tribinalu, već o političkoj volji zemalja bivše Jugoslavije da dođu do dogovora koji bi rešio probleme”, navela je Jelačić.
Ni jedno od suđenja za 35 osoba koje se trenutno nalaze u pritvoru Haškog tribunala neće biti prebačeno lokalnim pravosuđima. Sve procese u prvostepenom postupku završiće taj sud, dok je moguće da će po žalbama nekih od njih odlučivati takozvani Rezidualni mehanizam.
Saradnja pravosuđa Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u procesuiranju ratnih zločina poslednjih godina je poboljšana, ali u domaćim suđenjima i dalje postoje brojni problemi – kao što su dugi procesi, loša zaštita svedoka, manjkave istrage, selektivne optužnice, niske kazne počiniocima, i izostanak suđenja odgovornim visokim policijskim i vojnim zvaničnicima, ocenili su učesnici skupa o ratnim zločinima, koji je održan u organizaciji Fonda za humanitarno pravo.
Bruno Vekarić, zamenik tužioca Srbije za ratne zločine, rekao je da je jedan od osnovnih problema jak politički pristup pojedinim predmetima.
Ibro Bulić, iz Tužiteljstva Bosne i Hercegovine, predložio je da se pitanje nadležnosti sudova zakonom reši po uzoru na Nemačku ili Francusku, jer je to jedan od najvećih problema u proceuiranju ratnih zločina.
“Često se pribjegava suđenjima za sve i svašta. gdje se đeluje onako, ad hoc i bez toga da se zakonskim propisima reguliše pitanje takozvane univerzalne nadležnosti. Tako da neki od regionalnih sudova sude po principu apsolutne univerzalne nadležnosti bez obzira gdje se nalazi lice osumnjičeno za ratni zločin, čiji je ono državljanin, i bez obzira na druge kriterije”, kaže Bulić.
Intenzivirati procese
Jasmina Domagić, iz Državnog odvjetništva Hrvatske, rekla je da ni jedan zločin ne sme ostati nekažnjen, i kao važan napredak u poslednjih pet godina navela sporazume o saradnji tužilaštava koji su potpisani među zemljama regiona.
“Osnovno je da se prikupe dokazi koji govore o krivnji određene osobe, o tome da je počinila kazneno đelo. A da bi u tome bili učinkoviti bili su nam neophodni ovi sporazumi, memorandumi i protokoli o suradnji. Jer je vrlo često u progonu kaznenih djela ratnih zločina prisutna takozvana regionalna dimenzija. A to znači da se dokazi mogu nalaziti u jednoj državi, a počinitelj ili oštećenici u drugoj”, kaže Jasmina Domagić.
Siniša Važić, sudija Apelacionog suda u Beogradu, rekao je da je zadovoljan praksom u Srbiji, u kojoj je jedan sud u jednom gradu specijalizovan za suđenja za ratne zločine. Važić kaže da u sledećih pet godina treba intenzivirati procese za ratne zločine, i dodaje da se argumenti za tu potrebu kroz razne primere često vide i upravo na suđenjima.
„Imali smo slučaj da je zaštićeni svedok postavio pitanje optuženom koji je tokom rata sa saučesnicima odveo više stotina ljudi, a koji su pobijeni iako je trebalo da budu razmenjeni za druge zarobljenike. Pitao ga je zašto ih nisu razmenili. On mu je odgovorio da su ih razmenili za one iz
"Presude za ratne zločine potrebne su i zbog toga što se njima deklariše i javni stav države i jasno se osuđuju ratni zločini“, kaže Siniša Važić.
Nerma Jelačić, portparolka Haškog tribunala, podsetila je da je u toku prebacivanje haških predmeta u istražnoj fazi pravosuđima u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu, i ocenila da su zemalje regiona sposobne da se nose sa složenim procesima za ratne zločine.
“Naravno i da uvek može bolje. Napominjemo da je vrlo važno da države regiona nađu način da uspostave što bolju saradnju. Jer će bez toga uvek dolaziti do zastoja u procesuiranju. Haški tribunal se ne meša u nezavisnost pravosudnih institucija, one imaju pravo da funkcionišu na način na koji im zakon nalaže. Dosta toga ne ovisi o Haškom tribinalu, već o političkoj volji zemalja bivše Jugoslavije da dođu do dogovora koji bi rešio probleme”, navela je Jelačić.
Ni jedno od suđenja za 35 osoba koje se trenutno nalaze u pritvoru Haškog tribunala neće biti prebačeno lokalnim pravosuđima. Sve procese u prvostepenom postupku završiće taj sud, dok je moguće da će po žalbama nekih od njih odlučivati takozvani Rezidualni mehanizam.
