Nuklearke u Ukrajini 'rade bezbedno'
Četiri operativne nuklearne elektrane u Ukrajini rade bezbedno i nije bilo "uništavanja" preostalog otpada i drugih objekata u Černobilju, saopštila je u četvrtak Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), pozivajući se na ukajinsku nuklearnu agenciju.
Prema informacijama koje je saopštio savetnik ukrajinskog predsednika, ruske snage su u četvrtak zauzele objekte, uključujući neispravnu nuklearnu elektranu u Černobilju, nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.
U Černobilju se 1986. godine dogodila najgora nuklearna katastrofa u Evropi, a ukrajinsko državno preduzeće "Černobilj" upravlja preostalim aktivnostima oko elektrane i skladištenjem nuklearnog otpada.
"Ukrajina je obavestila IAEA da su 'neidentifikovane oružane snage' preuzele kontrolu nad svim objektima Državnog specijalizovanog preduzeća nuklearna elektrana 'Černobilj', koja se nalazi u zoni isključenja", navodi se u saopštenju agencije Ujedinjenih nacija.
Dodaje se da na industrijskoj lokaciji nije bilo žrtava, niti razaranja.
IAEA, koja na svojoj stranici navodi da su u Ukrajini operativne četiri nuklearke, ističe da "sa velikom zabrinutošću prati situaciju u Ukrajini i apeluje na maksimalnu uzdržanost kako bi se izbegla bilo kakva akcija koja bi mogla da ugrozi nuklearna postrojenja u zemlji".
Koje sankcije će usvojiti EU?
Paket sankcija protiv Rusije, koje će u četvrtak uveče, 24. februara, odobriti Evropski savet zbog invazije na Ukrajinu, obuhvata finansijski sektor, energetski sektor, saobraćaj, robu dvostruke namene i finansiranje izvoza, viznu politiku i nova imena na listi sankcija.
Šef evropske diplomatije, Žozep Borelj (Josep Borrell) je ranije u četvrtak ovaj paket nazvao "najoštrijim merama koje su ikada uvedene".
Prema predlogu oko kojeg će raspravljati šefovi država i vlada Evropske unije (EU) na vanrednom samitu, radi se o oštrim finansijskim sankcijama koje će "imati dubok uticaj na rusku ekonomiju, finansijski sistem i pristup najsavremenijoj tehnologiji".
Radio Slobodna Evropa (RSE) je imao uvid u predlog sankcija. Kako saznajemo, ambasadori država članica EU su već dali saglasnost za to, pa se očekuje da će biti formlano odobren na nivou šefova država i vlada EU.
Pogledajte OVDE koje su sankcije najavljene.
Humanitarne agencije apeluju na zaštitu civila
Civili i kritična infrastruktura, kao što su vodovodni i elektroenergetski sistemi u Ukrajini, moraju biti zaštićeni od napada u skladu sa pravilima ratovanja, rekli su zvaničnici Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta u četvrtak, dok humanitarne agencije procenjuju štetu ruskog napada, prenosi Rojters.
Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašelet rekla je da ruska vojna akcija "očigledno krši međunarodno pravo" i da je zaštita civilnog stanovništva Ukrajine prioritet.
Agencija UN za izbeglice saopštila je da se situacija u Ukrajini brzo pogoršava i apelovala na susedne zemlje da zadrže svoje granice otvorene za ljude koji traže sigurno utočište.
Nekoliko hiljada Ukrajinaca prešlo je u susedne zemlje, uglavnom Moldaviju i Rumuniju, dok se procenjuje da je oko 100.000 ljudi napustilo svoje domove nakon ruske invazije, saopštila je agencija UN za izbeglice.
Za sada bez blokade Rusije u SWIFT-u
Američki predsednik Džozef Bajden je rekao da izbacivanje Rusije iz međunarodnog platnog prometa (SWIFT), kao i ideja o sankcionisanju ruskog predsednika Vladimira Putina lično zbog ruske invazije na Ukrajinu, ostaju kao mogućnost.
"To nije blef, to je na stolu", rekao je Bajden novinarima u Beloj kući.
Nije odgovorio na pitanje zašto sankcije protiv Putina lično nisu uvrštene u koordinisani set sankcija najavljen u četvrtak, prenosi agencija Rojters.
Takođe, rekao je da zabrana pristupa međunarodnom platnom sistemu ostaje "opcija", ali da se evropski saveznici Amerike za sada protive tom potezu.
"To je uvek opcija, ali trenutno to nije pozicija koju ostatak Evrope želi da zauzme", rekao je na konferenciji za novinare posvećenoj ruskoj invaziji na Ukrajinu.