Austrija je spremna da razgovara o pronalaženju kreativnog rešenja sa Bugarskom i smatra da je za Evropsku uniju trenutno najvažnije sprovođenje politike proširenja, kaže predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Prema njenim rečima, ministarka za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije, Beate Majnl-Rajzinger (Meinl-Reisinger), želela bi da se razgovori za rešavanje makedonsko-bugarskog spora održe u Beču. Kada bi se to moglo dogoditi još nije precizirano.
Odnosi Severne Makedonije i Bugarske su narušeni nakon bugarskog veta na početak makedonskih pregovor o pristupanju EU.
Sofija je 2022. godine povukla veto na početak pregovora sa EU nakon što je Skoplje prihvatilo francuski predlog, koji predviđa i uključivanje bugarske manjine u makedonski Ustav.
Na čemu insistiraju Sofija i Skoplje, a šta je predlažio Pariz?
Bugarska, koja je članica Evropske unije od 2007. godine, insistira da Sjeverna Makedonija formalno prizna da njen jezik ima bugarske korijene. Bugarska tvrdi da je makedonski jezik dijalekt bugarskog, a obje zemlje polažu pravo na određene historijske događaje i ličnosti, uglavnom iz otomanskog doba.
Sjeverna Makedonija smatra da njen identitet i jezik nisu otvoreni za diskusiju.
Francuski prijedlog zahtijeva da Skoplje uključi etničke Bugare u svoj ustav "na ravnoj nozi sa drugim narodima" i promijeni udžbenike historije.
Najpre zbog zahteva Grčke, okončanih dogovorom o promeni imena iz 2018. godine, a potom zahtevi Bugarske, učinili su makedonske evrointegracije posebno složenim.
Na godinu od početka pregovora o članstvu, predsednica Siljanovska-Davikova, u razgovoru iz kog prenosimo akcente, najpre iznosi ocenu da promene postoje:
"Naš presedan je doveo do preispitivanja procesa evropskih integracija, jer svi znaju da će ovaj presedan izroditi nove presedane.
Najčešće pitanje koje dobijam spolja jeste da li će biti ustavnih amandmana, a moj kratak odgovor je - ne mogu to da garantujem, jer nisam apsolutistički monarh. Ja sam ovlašćeni predlagač ustavnih amandmana, ali poslanici glasaju po sopstvenom uverenju, jer oni predstavljaju građane, a ne mene i druge vlasti.
Po mom mišljenju, zahtevanje ustavnih promena spolja je suprotno osnovnim vrednostima i principima Evropske unije ugrađenim u Ugovor o EU, Lisabonski ugovor i u Povelju o osnovnim pravima. Tamo postoji obaveza ili obećanje da će EU poštovati ustavne i političke strukture država ili da će EU poštovati nacionalni i kulturni identitet, dostojanstvo i integritet", navodi makedonska predsednica.
Šta se zna o pregovorima u Beču?
RSE: Pomenuli ste kreativnu diplomatiju kako biste prevazišli problem započinjanja pregovora? Iz saopštenja vašeg kabineta nakon vašeg sastanka sa Beate Majnl-Rajzinger, ministarkom za evropske i međunarodne poslove Republike Austrije prošle nedelje, razumemo da je želja da se razgovori o rešavanju ovog spora održe u Beču. Da li se nešto dešava po tom pitanju i da li postoji prostor za manevar vlade?
Siljanovska-Davkova: Kreativna diplomatija, da. Jasno nam je da je pregovarački okvir usvojen. Razumemo da je teško to promeniti, iako je slučaj Srbije pokazao drugačije. Zato kažem da čim ukažemo na probleme vezane za naše pregovore, onda bi i EU trebalo da uloži energiju kako bi kreativno omogućila naš napredak, i mislim da je ono što pominjete u tom pravcu.
Evo mojih predloga. Evropski parlament bi mogao da usvoji neku vrstu akta u vezi sa situacijom između nas i Bugarske. Evropski savet bi takođe mogao dati neka uputstva.
To nije teorija. To su ustavni akti EU i trebalo bi da ih poštuju ne samo u odnosu na članice, već i u odnosu na sve ostale. Pa im javite, potpisali smo dva protokola, je li tako? Evo još jednog, ali oni ne mogu biti osnova za veto, već da će biti tema razgovora sličnih razgovorima između Nemaca i Francuza, Poljaka i Nemaca, kako bi se videlo kako kroz tumačenje rešenja možemo doći do konačnog sporazuma.
Dozvolite mi da naglasim da u sporazumu o prijateljstvu i dobrosusedstvu sa Bugarskom nema nijednog člana niti reči o ustavnim amandmanima. Ustavni amandmani su proistekli iz prvog i drugog protokola.
RSE: Da li postoji inicijativa za sastanak?
Siljanovska-Davkova: U međuvremenu smo čuli ministra kako kaže da je Austrija uvek bila iza regiona. Austrija smatra da je za EU trenutno najvažnije sprovođenje politike proširenja. Da razume težnje Ukrajine i Moldavije, ali da bolje razume Zapadni Balkan, a onda je rekao: "Evo me, obaveštavam vas da je Austrija spremna da razgovara o pronalaženju nekog kreativnog rešenja zajedno sa Bugarskom."
O sporazumu Severne Makedonije i Velike Britanije
RSE: Detalji sporazuma o strateškom partnerstvu sa Ujedinjenim Kraljevstvom su opšti i trenutno nepoznati. Kakva je vaša politička procena ovog sporazuma?
Siljanovska-Davkova: Ovlašćenje za zaključivanje ugovora je podeljeno. Primus je predsednik.
Međutim, ustav navodi da međunarodne pregovore zaključuju predsednik i vlada kada je to određeno zakonom. Zakonom je utvrđeno da se to odnosi na oblast privrede, obrazovanja, socijalne zaštite.
Dakle, neobično je da predsednik daje političku ocenu strateškog sporazuma za oblasti kao što su infrastruktura, bolnice, studentski domovi. Da, upoznat sam sa oblastima, ali takvi strateški sporazumi, po uzoru na sporazum sa SAD, su u sferi nadležnosti vlade.
Dakle, podržavam rešenja koja će omogućiti razvoj i prosperitet. Jer najveći izazov danas jeste to što, s obzirom na notornu činjenicu, naši najveći tradicionalni partneri u EU takođe imaju ozbiljne ekonomske probleme.
Šta se zna o sporazumu Londona i Skoplja
Sjeverna Makedonija je biti prva zemlja na Balkanu koja je potpisala Sporazum o strateškom partnerstvu s Velikom Britanijom. Sporazum je potpisan u Londonu 22. maja.
Radi se o sporazumu koji uključuje finansijski okvir vrijedan pet milijardi funti (oko šest milijardi eura).
Detalji ugovora nisu objavljeni, ali su demantovani navodi da se sporazum odnosi na pitanje migranta.
RSE: Da li je ovaj sporazum alternativa statusu kvo sa EU?
Siljanovska-Davkova: Ne, ne. Nisam fatalista i retko koristim izraz da nemamo alternativu. Ali ja tvrdim da kao što smo deo Evrope geografski, kulturno i istorijski, tako smo i politički deo EU.
I moram napomenuti da kada britanski predstavnici dolaze ovde, oni takođe vode dijalog u okviru započetih, ali nedovršenih evropskih integracija. Dakle, nemamo alternativu u tom pogledu.
Ali danas svi u svetu traže izvore sredstava za razvoj kako bi prevazišli izazove, a mi to posebno činimo.
I jedna zanimljiva činjenica: možda je najveći deo investicija Velike Britanije na Zapadnom Balkanu kod nas.
'Predsednica svih građana'
RSE: Da li ste uspeli da budete predsednica svih građana, kao što ste rekli na početku mandata?
Siljanovska-Davkova: To je, zapravo, najvažnija funkcija, iako uvek kažemo da je to međunarodna politika.
Moj legitimitet proizilazi iz građana, izabrana sam na neposrednim izborima i ustavne odredbe da predstavljam građane u inostranstvu i unutar zemlje.
Moje aktivnosti nisu kancelarijske i usmerene su na stalne sastanke sa različitim kategorijama građana, posebno sa najranjivijim kategorijama. Možete to proveriti.
U tom pogledu, postoje i istraživanja, mislim da uživam poverenje građana, ne samo iz različitih etničkih zajednica, već i građana različitog statusa, pola, starosti.
Trudim se, ali samo kažem da evaluacija nije prava evaluacija, ali postoje načini da se to proveri.