Komitet za svetsku baštinu Uneska je na 47. zasedanju u Parizu usvojio amandman koji su podneli makedonski predstavnici i kojim je traženo odlaganje upisa Ohridskog regiona na Listu ugroženih mesta svetske baštine.

Time su vlasti dobile nove uslove – da do 1. februara 2026. godine dostave izveštaj o preduzetim merama za zaštitu. Amandman je podnela makedonska delegacija koja je tražila povlačenje Nacrta odluke kojim je jasno predloženo upisivanje regiona kao ugroženog.

Komitet je po treći put raspravljao o statusu Ohrida, u okolnostima kada je 39 organizacija civilnog društva iz Severne Makedonije i Albanije tražilo da se on upiše na Listu ugroženih mesta svetske baštine, kako bi se, kako kažu, otvorila vrata strogo definisanom procesu rehabilitacije pod stalnim nadzorom Uneska.

Posle glasanja su naveli da su "zgroženi odlukom", ali da će nastaviti da se bore za očuvanje Ohridskog regiona.

Uprkos tri ekspertske misije i dve decenije upozorenja, oni navode da Komitet ponovo nije usvojio preporuku da se Ohrid stavi na Listu ugrožene baštine. Organizacije civilnog društva smatraju da se time nagrađuje institucionalni nemar i potkopavaju principi same konvencije Uneska.

"U tom smislu, smatramo da je Komitet odlukom izdao principe na kojima je formiran i aktivno potkopao samu suštinu Konvencije o svetskoj baštini", navode organizacije civilnog društva.

One zahtevaju da Severna Makedonija i Albanija konačno odgovorno iskoriste priliku, odmah zaustave sve destruktivne projekte i pokažu istinsku posvećenost očuvanju jedinstvenih vrednosti regiona.

Šta bi značilo stavljanje Ohrida na Listu ugroženih?

Ako bi Komitet odlučio da stavi Ohrid na Listu ugroženih mesta svetske baštine, Severna Makedonija i Albanija bi bile obavezne da kreiraju poseban plan korektivnih mera kako bi se Ohrid vratio u "željeno stanje očuvanja", objasnila je za RSE Iskra Stojkovska iz Fronta 21/42, koja je među organizacijama koje zahtevaju da se Ohrid stavi na Listu ugrožene svetske baštine.

"To bi značilo da država mora da usvoji set preciznih korektivnih mera kojima bi se iz trenutnog stanja došlo do željenog stanja vrednosti. Time bi država bila pod znatno većim pritiskom iz Uneska, ali bi dobila pristup i dodatnim fondovima", kaže Stojkovska.

Pored toga, uvrštavanjem na Listu, makedonski ministri zaštite životne sredine i kulture morali bi da usvoje posebnu zabranu obavljanja raznih aktivnosti u zaštićenom području. To je prema Zakonu o upravljanju svetskom prirodnom i kulturnom baštinom.

U sedištu Uneska u Parizu 6. jula je počela 47. sednica Komiteta za svetsku baštinu, gde je u toku diskusija o tome da li će određeni lokaliteti svetske baštine, uključujući i Ohridski region, biti upisani na Listu ugroženih mesta svetske baštine.

Komitet je odlučio da Ohridu da još godinu dana roka, uprkos činjenici da je objavljeni Nacrt odluke jasno preporučio upis na Listu, zbog ozbiljne degradacije prirodnih i kulturnih vrednosti u regionu.

U dokumentu je Unesko zahtevao da Severna Makedonija hitno pojača zaštitu Studenčiškog blata, obustavi sve trenutne i planirane građevinske aktivnosti u njegovoj blizini, uključujući i hotelski kompleks Gorica, i revidira nacrt zakona o proglašenju močvare Parkom prirode.

Kako je navedeno, cilj je usklađivanje zakona sa standardima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) i zaključcima Uneskove monitoring misije iz 2024. godine.

Umesto zaštite – ćutanje i međusobne optužbe

Međutim, uprkos onome što je navedeno u Nacrtu odluke, makedonska Vlada je saopštila da će tražiti od članova makedonskih institucija koji prisustvuju senici Uneska da predlože amandman za povlačenje predloga.

U danima pred glasanje, partije su prebacivale krivicu: Vlada je optuživala prethodnu vladu za sistemski nemar, dok je opozicija tvrdila da aktuelna vlada nije preduzela nikakve suštinske mere.

Dok je teklo prepucavanje, organizacije civilnog društva su još jednom istakle da godinama lokalne i centralne vlasti omogućavaju nekontrolisanu gradnju i stalno ignorišu Uneskove preporuke.

"Radimo u Ohridu već 11 godina i nema razlike između lokalne i centralne vlasti i nema razlike koja stranka vlada na kom nivou. Međusobno prepucavanje oko toga ko je kriv samo pokazuje da se još nisu pomerili ni milimetar", kaže Stojkovska.

'Sve se više uništava'

Sedamnaest organizacija iz Severne Makedonije, 13 iz Albanije i evropska mreža 15 organizacija tražile su putem pisma od Komiteta da Ohridski region bude stavljen na Listu ugroženih mesta svetske baštine.

Među makedonskim organizacijama su Eko lodžik, Transparensi internešenal – Makedonija, Ohrid SOS i Institut za demokratiju Societas civilis. Iz Albanije su to, između ostalih, H2O Fondacija i Aktiv mobiliti, dok zaštitu Ohrida traže i građanske organizacije iz Češke, Hrvatske, Srbije, Bugarske...

One navode da zbog neostvarivanja svih dosadašnjih planova i projekata za zaštitu, a s druge strane zbog "destrukcije", Ohrid gubi svoju autentičnost.

"Tražimo od Komiteta za svetsku baštinu da na svojoj 47. sednici u Parizu, Francuska, zaštiti i sačuva Ohridski region za sve buduće generacije, tako što će usvojiti nacrt odluke o njegovom upisivanju na Listu ugroženih mesta svetske baštine u opasnosti".

"Ovo tražimo iskreno, jer više ne znamo na koji način da sačuvamo Ohrid. Svako upozorenje o kršenju zakona i uništavanju prirodnog i kulturnog bogatstva se ignoriše ili relativizuje frazama da je sve po zakonu – a stvarnost na terenu je suprotna: Ohrid se sve više uništava", kaže Stojkovska za RSE.

Ipak, Unesko je odlučio da makedonskim vlastima da još jednu godinu šanse da poprave stanje.

Organizacije civilnog društva podsećaju da su prvi alarmi o prekomernoj urbanizaciji i degradaciji Ohrida upućeni Unesku još 1998. godine, dodajući da čak i posle 22 godine, uprkos preporukama stručnih misija 2017, 2020. i 2024. godine, gotovo ništa suštinski nije preduzeto.

Nasuprot tome, infrastrukturni projekti koji dodatno ugrožavaju region se nastavljaju, poput autoputa A2 i železničkog Koridora 8. Zahtevi za stratešku procenu životne sredine i procenu uticaja na nasleđe takođe nisu sprovedeni.

Stručnjaci Uneska su tri puta potvrdili da Ohrid ispunjava kriterijume za stavljanje na Listu ugroženih mesta svetske baštine, ali da Komitet daje nove rokove Severnoj Makedoniji i Albaniji, navode organizacije civilnog društva.

One upozoravaju da se ovo "vreme za reforme" zloupotrebljava za nove štetne projekte i dalju degradaciju, a ne za zaštitu.

Priznat u svetu, uništavan kod kuće

Ohridski region je proglašen za svetsku baštinu 1979. godine, a 2019. godine status je proširen i na albanski deo jezera zbog prirodnih vrednosti Ohridskog jezera, jednog od najstarijih i najdubljih jezera u Evropi, kao i zbog bogatog kulturnog nasleđa grada Ohrida, koji je jedno od najstarijih naseobina u Evropi.

Lokalitete kao Maču Pikču u Peruu, piramide u Gizi u Egiptu, Nijagarine vodopadi u Kanadi i Plitvičkih jezera u Hrvatskoj, Unesko proglašava svetskom prirodnom i kulturnom baštinom radi zaštite i očuvanja mesta jedinstvenih po svojoj prirodnoj lepoti, istorijskom ili kulturnom značaju.

Status svetske baštine značajno povećava globalnu vidljivost tih lokacija, što dovodi do rasta turizma i ekonomskih koristi za lokalno stanovništvo – novih radnih mesta, razvoja malih preduzeća i jačanja lokalne ekonomije.

Deklaracija donosi i druge koristi – od pravne i institucionalne zaštite do pristupa međunarodnoj tehničkoj i finansijskoj pomoći.

Istovremeno, podstiče se podizanje svesti javnosti, obrazovanje i uključivanje lokalnih zajednica u njegovu zaštitu.

Međutim, Ohridski region je de fakto u opasnosti i to treba prepoznati, kaže Iskra Stojkovska.

Neki lokaliteti svetske baštine su u opasnosti da budu uništeni ratovima ili prirodnim katastrofama.

"Ohrid je uništen korupcijom i kriminalom – mi ga sami uništavamo", kaže ona.