Dok inflacija raste u Severnoj Makedoniji, tamošnja vlada vidi razloge u povećanju cena u restoranima, prevozu i uslugama, pod pritiskom viših plata i penzija. I dok premijer Hristijan Mickoski najavljuje oprez u preduzimanju novih mera, neki ekonomski stručnjaci upozoravaju da su dosadašnji potezi nedovoljni i da vlasti ne uspevaju da kontrolišu cene.
Što se tiče inflacije koja je u julu, prema zvaničnoj statistici, porasla za 4,8 odsto u odnosu na jun prošle godine, Mickoski je 11. avgusta rekao da su "usluge trenutno najveći generator" povećanog nivoa rasta cena.
"To znači da povećane plate i penzije vrše pritisak na potražnju. Imamo povećanu potražnju i ljudi mogu da plate cenu usluge, a oni koji ih nude podižu cene usluga sve dok potrošači mogu da plate", rekao je Mickoski.
Prilikom uvođenja mera, vlada je "veoma oprezna" i traži trajna rešenja, za šta je Mickoski 12. avgusta rekao da je "bolje platiti tu političku cenu kratkoročno nego da je građani kontinuirano plaćaju dugoročno".
Za sada ostaje samo "ad hok rešenje za septembar, a to je školska korpa". To je vladina mera koja bi trebalo da smanji cene školskog pribora za najmanje 10 odsto u veleprodaji i 15 odsto u maloprodaji od 15. avgusta do 15. septembra. Mera obuhvata proizvode kao što su sveske, rančevi, olovke, kalkulatori, lepak – i primenjuje se na sve prodavnice, od knjižara do supermarketa i sportskih prodavnica.
Poziv na zamrzavanje cena
Podaci Državnog zavoda za statistiku pokazuju da je u julu inflacija u Severnoj Makedoniji porasla za 1,1 odsto u odnosu na jun, i dostigla 4,8 odsto na godišnjem nivou. Indeks maloprodajnih cena zabeležio je porast od 5,3 odsto na godišnjem nivou.
Ovaj skok cena, prema rečima ekonomskog analitičara Branimira Jovanovića, posledica je, kako kaže, to što kompanije neopravdano povećavaju cene.
On kaže da je u martu i aprilu, kada su cene bile zamrznute, inflacija bila 2,7 odsto i 2,6 odsto, a u julu i junu, nakon što su odmrznute, skočila na 4,5 i 4,8 odsto. Prema Jovanovićevim rečima, to je jedina mera koja je dala rezultate i ukazuje da Vlada nije želela da je produži duže od dva meseca.
"Vlada je ta koja treba da brine o građanima i siromašnima. Ova vlada celo vreme, otkad je došla na vlast, podbacuje s merama za cene. Još od prve jesenje korpe – pre nego što je uvedena, inflacija je bila 2,5 odsto, a posle uvođena je skočila na pet odsto. Sve što su posle uradili bilo je pogrešno – novogodišnja korpa, ograničenje marže, svađe sa sindikatom da potrošačka korpa nije bila 65.000 denara (oko 1.050 evra)", rekao je Jovanović za RSE.
Prema njegovim rečima, ako vlada zaista želi da ograniči inflaciju, nema drugog rešenja nego da ponovo zamrzne cene, ali ne na dva ili tri meseca, već na duži period i na nivou marta i aprila, kaže on.
"I ne samo maloprodajne cene, već i veleprodajne i distributivne cene", kaže Jovanović.
Mera ograničenja marže okončana je krajem aprila, a premijer Mickoski je takođe naznačio da sada neće ići s populističkim merama.
"Praksa je pokazala da ako ograničimo maržu samo na određeni deo proizvoda, posebno prehrambenih proizvoda, ona se zatim preliva u naredne mesece i na kraju se stabilizuje", kaže Mickoski.
Restorani, putovanja i smeštaj podstiču inflaciju
Analize Instituta Fajnansi tink pokazale su da glavni pokretači inflacije sada nisu cene hrane, energenata ili globalne cene, već povećanje cena usluga: restorani i kafići 28 odsto, turistički aranžmani 26,6 odsto i smeštaj 14,6 odsto.
"Ključni pokretači ovog rasta su pojačana domaća potražnja i visoki realni prihodi podržani ad hok povećanjima penzija, snažan rast plata, uključujući i u javnoj upravi, i nestabilna inflaciona očekivanja. Ti faktori stimulišu domaću potrošnju i dodatno vrše pritisak na cene", kaže za RSE Blagica Petreski iz Instituta Fajnans tink.
Petreski kaže da državne mere ne bi trebalo da se fokusiraju na zamrzavanje ili ograničavanje cena hrane, koji su se pokazali kratkotrajnim i reverzibilnim, već na stabilizaciju potražnje i fiskalnu podršku ranjivim grupama, uz napomenu da monetarna politika treba da ostane restriktivna dok inflacija ne pokaže trajni pad.
Na mesečnom nivou, najveći rast cena zabeležen je u transportu (9,9 odsto), dok je ugostiteljstvo zabeležilo rast od 1,2 odsto, pokazuje zvanična statistika. Hrana, zdravstvo i bezalkoholna pića poskupeli su 0,3 odsto na mesečnom nivou.
Plate i cene: Poređenje s EU
Što se tiče plata i penzija, Jovanović kaže da su imale izvestan rast u poslednjih godinu ili dve, ali ističe da je prosečna plata u zemlji i dalje oko 30 odsto prosečne plate u EU, dok je je nivo cena i dalje 60 odsto.
"Dakle, jasno je da je problem u profitu kompanija, koji je u Makedoniji više od polovine BDP-a, a u EU oko trećine", kaže Jovanović.
U pokušaju da se stane na kraj kontinuiranom rastu cena, vlasti su u februaru najavile stroge inspekcijske kontrole, a Komisija za zaštitu konkurencije je takođe otvorila istragu o manipulaciji cenama u nekoliko supermarketa.
Postupci su otvoreni protiv četiri velika lanca supermarketa – Vero, Tineks, KAM i Reptil – kao i protiv Saveza privrednih komora Makedonije.
Slučaj, koji je otvoren 20. februara ove godine, odnosi se na sumnje u zaključivanje zabranjenog sporazuma radi uticaja na cene, što prema Komisiji predstavlja narušavanje konkurencije.
Ta institucija je za RSE navela da je pripremljeno konačno obaveštenje s utvrđenim činjeničnim stanjem i da je utvrđen prekršaj za sve obuhvaćene subjekte, ali da postupak još nije završen. Posle donošenja konačne odluke i određivanja eventualnih kazni, javnost će biti obaveštena.
"Komisija je izdala konačno obaveštenje o utvrđenom činjeničnom stanju, kojim je utvrđen prekršaj za četiri lanca supermarketa i Savez privrednih komora Makedonije. Postupak je još u toku", saopštila je Komisija za zaštitu konkurencije.