Dok iz zvaničnog Brisela pozivaju na istragu o navodima o policijskom nasilju nad demonstrantima u Srbiji, nema zvaničnih izjava iz Evropske narodne partije, najveće političke grupe u Evropskom parlamentu, čiji je Srpska napredna stranka (SNS) pridruženi član.
Evropska narodna partija okuplja narodne i konzervativne stranke desnog centra iz cele Evrope, a SNS je, kao stranka iz zemlje koja nije članica EU, njen pridruženi član od 2016. godine.
Pridruženi članovi imaju ista prava kao punopravni članovi u glasanju u skupštini i Kongresu, ali ne o pitanjima koje se odnose na politike Evropske unije.
Siniša Vuković, profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu, za Radio Slobodna Evropa kaže da je Evropska narodna partija često ambivalentna kada je u pitanju "pad" demokratije u Srbiji.
"S obzirom da se radi o političkoj koaliciji partija desnog centra koje su samo na papiru ideološki bliske, sasvim je razumljivo da će primat uvijek imati pragmatični stavovi kojima se teži ostvarivanje i održavanje političkog uticaja u Srbiji, u odnosu na bilo kakvo principijelno insistiranje na demokratskim standardima", smatra Vuković.
Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike iz Beograda, za RSE kaže da je položaj SNS-a u okviru Evropske narodne partije narušen još ranije i to isključivo zbog odnosa sa Rusijom.
"Ali, Evropska narodna partija je vrlo rigidna kada je reč o promeni politike i ona se zalaže za svoje članice, u ovom slučaju i za SNS. Tu postoji geopolitički stav – bolje da je SNS sa nama nego sa Rusima", kaže on.
Srbija, iako je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, odbija da se uskladi sa sankcijama protiv Rusije, uprkos pozivima Brisela.
Srbija se ni u julu nije uskladila sa restriktivnim merama Evropske unije prema Rusiji zbog rata u Ukrajini. Reč je o odluci EU da produži sankcije Rusije do 31. januara 2026.
U Srbiji mesecima traju blokade fakulteta predvođene studentima, a prethodnih dana građani i studenti blokiraju saobraćajnice tražeći vanredne parlamentarne izbore. Vlast osuđuje blokade nazivajući antivladine proteste pokušajem "obojene revolucije".
Studentske blokade fakulteta u Srbiji počele su nakon tragedije na Železničkoj stanici u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice stradalo 16 ljudi.
'Ambivalentnost' Evropske narodne partije
Komesarka Evropske unije (EU) za proširenje Marta Kos saopštila je 3. jula da EU prati izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv antivladinih demonstranata u Srbiji.
"Očekujemo brzu, transparentnu i verodostojnu istragu o navodima o prekomernoj upotrebi sile (policije)", navodi se u saopštenju Delegacije EU u Srbiji.
Blokade saobraćaja u gradovima širom Srbije počele su pošto su studenti u blokadi pozvali na građansku neposlušnost posle mitinga 28. juna u Beogradu.
Tome je prethodilo više masovnih studentskih protesta za koje je u maju Davor Ivo Štir, poslanik Evropskog parlamenta iz Hrvatske i portparol grupe Evropske narodne partije za Srbiju, saopštio da su "poslali snažnu poruku o potrebi za suzbijanjem korupcije".
Njegova izjava objavljena je na sajtu parlamentarne grupe Evropske narodne partije.
Na upit RSE da govori o statusu SNS-a u okviru Evropske narodne partije, Štir je odbio navodeći da ne može da govori u ime partije na tu temu.
Uputio je na portparola Evropske narodne partije, ali sa te adrese RSE nije stigao odgovor.
Iz Srpske napredne stranke takođe nije stigao odgovor RSE na pitanja o reputaciji SNS-a u okviru Evropske narodne partije.
Profesor na Univerzitetu Džons Hopkins u Vašingtonu Siniša Vuković smatra da je još uvek većina unutar Evropske narodne partije "privržena pristupu kojim se izbegava otvorena kritika prema SNS-u".
Sa druge strane, on smatra da u Evropskom parlamentu "postoji jasna svijest o značaju i ozbiljnosti situacije" u Srbiji o čemu govori usvajanje Rezolucije o Srbiji.
Evropski parlament usvojio je 7. maja rezoluciju u kojoj se, između ostalog, izražava zabrinutost zbog "sistemskih problema" na koje su ukazali studentski protesti u Srbiji i navodi da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.
Za rezulaciju glasali su i neki članovi Evropske narodne partije.
"Međutim, ne treba zaboraviti da je nešto više od mjesec dana prije usvajanja te Rezolucije, Evropski parlament odbio da diskutuje o događajima u Srbiji jer je upravo Evropska narodna partija (većina njih) bila izričito protiv tog prijedloga", tvrdi Vuković.
Sporna saradnja sa Rusijom
"Nijedan evropski lider, posebno oni povezani sa Evropskom narodnom partijom, ne bi trebalo da učestvuju na Putinovoj paradi u Moskvi", rekao je 6. maja Davor Ivo Štir, poslanik te grupe u Evropskom parlamentu, uoči posete predsednika Srbije Moskvi, navedeno je na sajtu parlamentarne grupe Evropske narodne partije.
Predsednik Srbije je 9. maja prisustvovao vojnoj paradi u Moskvi kojom je obeležena 80. godišnjica kapitulacije nacističke Nemačke.
Paradu su osudili zvaničnici Zapada smatrajući je "Putinovom propagandom" kojom pokušava da opravda agresiju na Ukrajinu.
Pored Vučića, jedini evropski lideri koji su prisustvovali vojnoj paradi bili su slovački premijer Robert Fico i predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik.
Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra savremene politike iz Beograda, kaže da pojedine partije članice Evropske narodne partije ne gledaju prijateljski na saradnju Srbije sa Rusijom.
"To su uglavnom partije članice iz baltičkih i skandinavskih zemalja kojima su ti odnosi sa Rusijom važni. Ali, Evropska narodna partija se suzdržavala i do sada da komentariše saradnju SNS-a sa Jedinstvenom Rusijom (Vladimira Putina)", navodi on.
Srpska napredna stranka i Jedinstvena Rusija potpisale su još 2018. sporazum o saradnji.
Slučaj Fides
Todorović Štiplija, sa druge strane, smatra da je stranka mađarskog premijera Viktora Orbana Fides isključena iz Evropske narodne partije 2019. zbog problema sličnih onim koje se pripisuju SNS-u.
"Jedan sloj problema je bila vladavina prava u Mađarskoj i antizapadni narativ koji je Orbanova stranka promovisala. Ali Fides je bio i problem na nivou evropskog odlučivanja, tog problema ovde nema, SNS ne može da blokira odluku unutar institucija EU", kaže Štiplija.
On objašnjava da SNS kao stranka iz zemlje koja nije članica EU ne može da donosi odluke koje se tiču EU, pa u tom smislu njeni postupci ne predstavljaju "smetnju" za odlučivanje na nivou Evropskog parlamenta.
Tadašnji predsednik Evropske narodne partije Joseph Daul rekao je da je odluka o suspenziji doneta jer "ne možemo praviti kompromise po pitanju demokratije, vladavine prava, slobode štampe, akademskih sloboda ili prava manjina".
"A retorika protiv EU je neprihvatljiva", pisalo je na sajtu Evropske narodne partije.
Saradnja SNS-a sa članicama Evropske narodne partije
Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor Centra za savremene politike, smatra da SNS ima dobru saradnju sa Hrišćansko-demokratskom unijom i drugim važnim članicama Evropske narodne partije.
To, prema njegovim rečima, SNS štiti od bilo kakve inicijative za suspenziju.
"Ako kod većih partija, prvenstveno Hrišćansko demokratske unije nema interesa za to, onda manje partije i ne podnose takve predloge", kaže on.
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević sastao se 2. jula u Beogradu sa poslanikom nemačkog Bundestaga Peterom Bajerom, koji je i funkcioner Hrišćansko demokratske unije (CDU).
Vučević je objavio na Instagramu da su imali "konstruktivan sastanak".
Nekoliko meseci ranije, u februaru, potpredsednik Srpske napredne stranke Siniša Mali prisustvovao je u Berlinu partijskom kongresu nemačke CDU.
I ranijih godina SNS je prisustvovao partijskim kongresima CDU.
U oktobru 2024. u Beograd su doputovali grčki premijer Kirijakos Micotakis i premijer Poljske Donald Tusk, obojica iz Evropske narodne partije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je tada izjavio da su u Beograd došli "najsnažniji (lideri) koji dolaze iz Evropske narodne partije, čiji sam i ja član".