Srbija mora da prevaziđe podele i da stvori prostor za inkluzivan dijalog, izjavio je šef Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Andreas fon Bekerat.
Fon Bekerat je 4. novembra predao predsednici Narodne skupštine Srbije Ani Brnabić izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama.
U tom dokumentu ukazano je i na veliku polarizaciju u Srbiji usled masovnih građanskih protesta na kojima se godinu dana traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešnice glavne železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024.
Dodaje se da Beograd sporo sprovodi reforme koje su neophodne ukoliko želi u EU.
"Izveštaj nije dokument kritike, već ogledalo koje reflektuje napredak i oblasti u kojima je potrebno učiniti dodatne reforme", rekao je Andreas fon Bekerat.
S druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Briselu da bi Srbija veoma brzo postala članica EU ako bi priznala nezavisnost Kosova i uvela sankcije Rusiji.
Vučić je posle učešća na samitu o proširenju EU, koji je organizovao Juronjuz, Vučić je medijima rekao da postoji minimalna šansa da Klaster 3 u pregovorima Srbije sEU o članstvu bude otvoren pre kraja godine, prenela je agencija Beta.
Vučić je naveo i da je proširenje EU geopolitičko pitanje i da ono što Srbija može da uradi brže i bolje "ne bi mnogo ubrzalo" njen evropski put.
"Mi imamo izbor. Sutra, bukvalno sutra, da uvedemo sankcije Rusiji, sutra da kažemo idemo u priznanje Kosova, eto nas u EU kad hoćete. Samo mi recite da li hoćete da to bude politika (Srbije). Ja ne mislim da treba da priznamo Kosovo i da uvodimo sankcije Rusiji. Čista je geopolitika u pitanju", dodao je Vučić.
Fon Bekerat je u Beogradu pozdravio, kako je naveo, napredak u procesu izbora novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i zakonodavni proces o jedinstvenom biračkom spisku.
Predsednica Skupštine Ana Brnabić složila se sa kritikama da je Srbija usporila na EU putu.
"Brzina reformi jeste znatno manja, i to zbog polarizacije u društvu. Usporene su zbog ogromnog nepoverenja između vlasti, opozicije i civilnog društva", rekla je Brnabić.
Zvanični Beograd dosad je odbacivao kritike o stanju vladavine prava, korupciji i slobodi medija u Srbiji.
Poslednji put je to uradilo Ministarstvo spoljnih poslova u reagovanju na odluku švedske Vlade da obustaviti deo podrške državnim organima u Srbiji zbog, kako je navela, "nedostatak volje srpske Vlade po pitanju poštovanja vladavine prava, borbe protiv korupcije i zaštite slobode izražavanja i medija".
Evropska komisija je u izveštaju ocenila i da Srbija treba da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Srbija, Turska i Belorusija su evropske zemlje koje se nisu priključile sankcijama EU Ruskoj Federaciji zbog invazije na Ukrajinu.
Srbija je od 2012. godine kandidat za članstvo u EU. Otvorila je 22 od 35 pregovaračkih poglavlja. Dva privremeno zatvorena.
