Država je očigledno rešila da pokuša da univerzitete stavi što je moguće više pod direktnu kontrolu, ocenio je Vladimir Mihić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Vlada Srbije najavila je izradu novog Zakona o visokom obrazovanju i analizu finansiranja.
Formirana je Radna grupa koja bi trebalo da predloži i mere za "racionalno i održivo finansiranje" visokog obrazovanja "sa fokusom na studente".
Za studente u blokadi, kako su naveli u odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE), to je "najjači udar na obrazovanje do sada".
Odluka je doneta u vreme kada država pokušava da okonča višemesečne studentske blokade fakulteta, dok studenti insistiraju prvo na ispunjavanju svojih zahteva.
Studenti u blokadi obustavili su nastavu širom zemlje nakon pada betonske nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 16 osoba.
Oni zahtevaju da institucije rade na utvrđivanju odgovornosti, a kao poslednji zahtev dodali su raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Dok se u javnost iznose naznake mogućih rešenja, profesori upozoravaju da bi najavljeni zakon poput "Šešeljevog" iz 1998. mogao da ugrozi autonomiju univerziteta.
Profesor Mihić kaže da izgleda postoje razmišljanja da se univerzitetska autonomija drastično redukuje.
"I da kao u vreme 1998. i 'Šešeljevog' zakona ministarstvo i država kao osnivač mnogo direktnije upravljaju univerzitetom kroz izbor svojih kadrova i potencijalno profesora, što ne samo uništava nego i ukida autonomiju univerziteta", naveo je Mihić.
Zakon iz 1998. koji je ukinuo autonomiju Univerziteta nazvan je po njegovom najglasnijem zagovorniku Vojislavu Šešelju, lideru radikala i tadašnjem potpredsedniku Vlade Srbije koji je kasnije osuđen za ratne zločine.
Šešelj se nalazi na čelu desničarske Srpske radikalne stranke, čija je većina članstva prešla u danas vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS), koju su 2008. formirali njegovi dotadašnji najbliži saradnici.
Šta je sporno za fakultete?
Vladimir Mihić sa Odseka za psihologiju novosadskog Filozofskog fakulteta smatra da su i po sastavu Radne grupe jasne namere vlasti.
"Sa izuzetkom rektora Đokića, manje-više svi ostali poznati članovi su otvoreno od početka bili protiv blokade i protiv studenata i protiv svojih univerziteta", naveo je.
Ipak kaže kako se nada da Univerzitet ima dovoljno snage da odbije svaku vrstu "iracionalnih odluka te komisije (Radne grupe)".
Rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić ranije je izjavio za Insajder da je dobio rešenje o imenovanju za člana Radne grupe, ali da ranije nije bio obavešten o tome niti da postoji inicijativa za izradu zakona.
Na čelu Radne grupe je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković.
Prvi sastanak tog tela koji je trebalo se održi u ponedeljak, 19. maja, odložen je.
I Isidora Majkić, studentkinja Matematičkog fakulteta kaže za RSE da sastav Radne grupe za pisanje zakona najviše zabrinjava.
"Na čelu je Dejan Vuk Stanković, ministar (pr)osvete, onaj koji preti zavođenjem vojne discipline na fakultetima", navela je.
Majkić je dodala da od 10 članova, koji su visokoškolski nastavnici, čak sedam su potpisnici podrške listi vladajuće Srpske napredne stranke na prethodnim izborima.
Dodala je da studentski glas u Radnoj grupi treba da zastupa Margareta Smiljanić, predsednica SKONUS-a (Studentske konferencije Univerziteta Srbije), za koju kaže da od početka studentskih blokada "nije uradila apsolutno ništa kako bi pokazala da je glas većine studenata".
"Nužno je da cela akademska zajednica uradi sve da do novog Zakona ne dođe pod ovim režimom i zato ponavljamo da studenti traže momentalno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora", poručila je Majkić.
Šta kažu zvaničnici?
Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit RSE šta je cilj donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju i o kojim rešenjima se razmišlja.
Ministar Dejan Vuk Stanković smatra, kako su nedavno preneli mediji, da je dobro da državni Univerziteti dobiju konkurenciju i da bi bilo pravedno da država podjednako tretira privatne fakultete.
Ocenio je da onaj ko je osnivač i finansijer mora da upravlja institucijom, ali je rekao i da ne zna da li će se sve to naći u nacrtu novog zakona, preneo je Newsmax Balkans.
Ustavom Srbije zagarantovana je autonomija univerziteta, visokoškolskih i naučnih ustanova koje samostalno odlučuju o svom uređenju i radu u skladu sa zakonom.
Stanković je takođe za BBC rekao da ne zna "otkud zabrinutost kada nema ni nacrta, ni internih konsultacija, ni različitih verzija zakona o kojima se raspredaju razne priče".
Naznake šta bi se moglo očekivati dao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljujući novi zakon "kojim bi se drugačije rasporedile pare fakultetima".
On je 16. maja u obraćanju javnosti poručio da hoće da više studenata ima pravo na budžetsko finansiranje na privatnim fakultetima nego danas.
Vučić je u aprilu govoreći za TV Pink o novom Zakonu o preraspodeli novca za budžetsko studiranje rekao da je "video koliko se tu para više trošilo od onoga što je potrebno."
"Da smo mi fakultete suštinski finansirali kroz tzv. budžetske studente. Zašto bismo mi to davali onima koji ne žele da rade, onima koji ne žele da uče", rekao je navodeći ima "mnogo dobrih privatnih fakulteta, koji žele da rade."
I premijer Đuro Macut je tokom predstavljanja ekspozea u aprilu kao mandatar ocenio da se "pokazalo da moramo da reformišemo obrazovanje."
"Institucije sistema moraju da funkcionišu u punom kapacitetu", rekao je on tada govoreći o blokadama fakulteta.
Protest i zbog najavljenog zakona
Raspuštanje Radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju zatražili su profesori i studenti okupljeni 23. maja na protestu "Odbranimo univerzitet" ispred Vlade Srbije.
Zahtevali su i ukidanje uredbe o obračunu plata profesorima, odustajanje od "komercijalizacije i vaučerizacije" obrazovanja i vanredne izbore.
Studentkinja Fakulteta političkih nauka (FPN) koja je govorila na protestu rekla je da su "pritisci na profesore i dekane koji su nas podržali u borbi za pravdu svakog dana su sve jači i jači".
Ona je ocenila da promene koje Vlada Srbije planira u visokom obrazovanju više liče na "osvetu zbog pobune nego na iskrenu želju i volju da se poboljša kvalitet visokog obrazovanja."
'Studenti zahtevaju moguće', poruka sa protesta u Beogradu
Vlada Srbije je u februaru uredbom o smanjenju vremena predviđenog za obavljanje naučno-istraživačkog rada, a povećanjem broja radnih sati za nastavu u razmeri 12,5 prema 87,5 drastično smanjila plate profesorima na blokiranim fakultetima.
Dok se čekaju zvanična rešenja za novi Zakon o visokom obrazovanju, izjave pojedinih zvaničnika nagoveštavaju u kom pravcu bi se moglo ići.
Pa se tako u medijima i na društvenim mrežama govori o "vaučerizaciji" obrazovanja što znači da bi studenti dobijali vaučere i odlučivali da li će upisati državni ili privatni fakultet, odnosno kome će dati sredstva za svoje školovanje.
Profesor Vladimir Mihić smatra da bi to bilo pogubno za veliki broj fakulteta i programa, koji su bitni za opstanak obrazovanja i države, ali nisu toliko popularni.
Poruku vlasti o preraspodeli para fakultetima, vidi kao nameru države da "pozatvara fakultete, pogotovo one za koje procenjuju da ne mogu da donesu veliku količinu novca".
To su kaže fakulteti koji nisu možda profitabilni na tržištu, ali su neophodni za funkcionisanje države kao što je Filozofski, Prirodno-matematički, Poljoprivredni.
"Ta ideja da država više ulaže u privatne nego u državne je prvo suluda, a drugo čak i mnogo bogatije države od naše ne ulažu u privatne fakultete jer to su privatni fakulteti i država može da im omogući rad", naveo je.
Kao mogućnost u medijima se pominje i vraćanje predloga o stranim fakultetima koji bi u Srbiji radili bez akreditacije i kontrole.
Vlada Srbije je u novembru 2024. povukla iz skupštinske procedure predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju po kojoj bi strani fakulteti u Srbiji mogli da rade sa akreditacijom koju imaju u matičnoj državi.
Povlačenje je obrazloženo potrebom dodatnih konsultacija a usledilo je nakon pritiska javnosti.
Šta se dešavalo 1998. godine?
"Cilj je bio, kao i danas što je, da Univerzitet potpuno ostane bez svoje samouprave, bez svoje autonomije", rekla je za RSE profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
Ona je ostala bez posla 1998. godine kada je donet Zakon o visokom obrazovanju.
Tada je kao profesorka na Pravnom fakultetu stupila u štrajk jer se nije slagala sa novim zakonom, a onda je, kako kaže, izbačena jer navodno pet dana nije dolazila na posao.
Zakon iz 1998. predviđao je da je Vlada kao osnivač imenuje rektora Univerziteta i dekane fakulteta, a za izbor profesora bila je potrebna saglasnost ministra prosvete.
"Univerzitet nije bio društvena institucija nego je postavljen kao vlasništvo Vlade Srbije i svi organi Univerziteta su bili uređeni tako da predstavljaju vladu a ne studente i profesore", kaže Rakić Vodinelić.
Zaposleni su takođe morali da zaključe ugovor o radu u roku od 60 dana od dana.
Tada je oko 200 profesora otpušteno ili bilo primorano da napuste posao.
Profesorka Vesna Rakić Vodinelić kaže da je ubeđena da će doći do bitnog ograničenja i eliminacije autonomije univerziteta novim zakonom.
"Bez obzira kom se rešenju okrenu to će dovesti do istog onog što se dogodilo i 1998", ocenila je.
Novi Zakon o univerzitetu usvojen je 1998. nakon što su profesori podržali studentske demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića zbog krađe lokalnih izbora.
Taj zakon je važio do 2002. kada su nove demokratske vlasti donele novi po kome država finansira univerzitete, a oni samostalno donose odluke.
Skupština Srbije je usvojila u martu izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju kojima se izdvajanje novca iz budžeta uvećava za 20 posto.
To je bio jedan od zahteva studenata u blokadi.
Po tim izmenama smanjeno je učešće predstavnika osnivača u organima upravljanja sa 30 odsto na 25 odsto u korist zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, pa je zastupljenost zaposlenih sada 60 odsto