Više od 30 sati u pritvoru sa suprugom i dvoje maloletne dece, od čega prvih 13 bez hrane i vode, i ništa, ishod je slučaja profesora sociologije iz Kolumbije koji je došao u Srbiju da bi u Novom Sadu učestvovao na Kongresu amerikanista.
Dok je zadržavanja profesora Migela Anhela Beltrana Viljegasa (Miguel Angel Beltran Villegas) na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" po sletanju 29. juna, oštro javno osudio predsednik Kolumbije Gustavo Petro, vlasti Srbije nisu objasnile zašto su on i njegova porodica bili u pritvoru 34 sata.
Profesor Beltran izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da na kraju oseća "trijumf" što je prevaziđena neprijatna situacija kada ga je "zaustavila" imigraciona služba Srbije uz zvanično objašnjenje da su "razlozi zaštita bezbednosti Republike Srbije i njenih građana".
Smatramo to trijumfom i zadovoljni smo jer smo na kraju mogli da uđemo, da se sastanemo sa našom grupom i našom mrežom istraživača. I mislim da je to bio osnovni cilj ovog putovanja u Novi SadMigel Anhel Beltran Viljegas
"Kada su me zaustavile imigracione službe Srbije, informisale su me da sam nepodobna osoba da uđem u Srbiju jer sam terorista i da oni moraju da zaštite državljane Srbije. To je bio razlog koji su mi dali", rekao je Beltran, koji se između ostalog bavi istorijom kolumbijskog studentskog pokreta i pitanjem zatvora kao sredstvom kriminalizacije društvenih protesta.
Na pitanje da li može da uporedi studentske proteste i pokrete u Kolumbiji i Srbiji, Beltran kaže da nema informacije i detalje o ovdašnjoj situaciji da bi izneo mišljenje o tome i da nije izrazio podršku sadašnjim studentskim protestima u Srbiji.
Posle zadržavanja Beltrana Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji izrazio je duboku zabrinutost navodeći da je uhapšen "najverovatnije… na osnovu tzv. crvene poternice Interpola, izdane na zahtev kolumbijskih vlasti, uprkos činjenici da takva poternica više nije pravno utemeljena, niti validna".
Beltran je objasnio da je imao crvenu oznaku u Interpolu pošto je u Kolumbiji pre 16 godina protiv njega pokrenut postupak za pobunu posle čega je bio u zatvoru, kako je rekao, "više od tri godine kao politički zatvorenik", ali da je posle oslobođen od svih optužbi, jer se "radilo o političkom progonu koji je sprovodila država Kolumbija".
Postupak u Kolumbiji protiv Beltrana pokrenut je u vreme predsednika Alvara Uribea kada je optužen da je bio saradnik ekstremno levičarskih Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC). Uribe je pokrenuo ofanzivu protiv FARC-a i druge krajnje levičarske gerile Nacionalne oslobodilačke armije (ELN). Obe grupe SAD i Evropska unija smatraju terorističkim organizacijama.
RSE je pregledom crvenih poternica na Interpolu utvrdio da protiv Beltrana nema takve poternice.
Nadležni organi u Srbiji nisu odgovorili na upit RSE o razlozima za 34-časovno zadržavanje Beltrana, njegove supruge Luise Natalije Karuso (Natalia Caruso) i njihovo dvoje dece, starosti devet i 14 godina.
S druge strane, levičarski predsednik Kolumbije Gustavo Petro na mreži X je 29. juna, na dan kada je zadržan Beltran, rekao da osuđuje ono što se desilo profesoru sociologije u Beogradu i da "Vlada Srbije mora da objasni Kolumbiji zašto zadržava naše intelektualce".
"Još gore od toga, hapšenje profesora Beltrana pokazuje postojanje spiskova na međunarodnim granicama, napravljenih na osnovu političkog mišljenja. Te crne liste Kolumbijaca profilisanih na osnovu njihovog političkog mišljenja mogle su doći samo iz kolumbijske vlade i one predstavljaju jasno kršenje ljudskih prava koje mora biti istraženo i zaustavljeno", naveo je Petro.
I Beltran kaže da su identifikovane neke vrste "crnih lista" koje "traže kriminalizaciju nas koji imamo političke stavove i levičarske kritike, koji drugačije mislimo, i koji se protivimo terorističkoj politici države".
Nije prvi put
Zadržavanje Beltrana i njegove porodice na aerodromu u Beogradu nije prvi put da su se suočili s takvom situacijom – to im se već desilo u Meksiku i Peruu, odakle su i deportovani.
U oba ta slučaja, deportacija je bila posledica sudskih postupaka koji su vođeni protiv Beltrana za vreme predsednika Uribea, kada je profesor sociologije optužen da je saradnik FARC-a na osnovu podataka navodno pronađenih na kompjuteru ubijenog vođe te gerilske organizacije Raula Rejesa (Reyes).
Vrhovni sud Kolumbije je kasnije proglasio da ti dokazi nisu validni.
Beltran kaže da su kolumbijski levičarski intelektualci progonjeni, što, kako navodi, ima "duboke korene u prethodnim vladama".
"Ono što je zanimljivo u vezi s Petrovom administracijom i predsednikom jeste da su istakli postojanje ovih praksi određenih organizacija koje žele da progone i kriminalizuju nas koji imamo levičarski pogled na stvari", rekao je Petro.
Na kraju trijumf
Posle zadržavanja na beogradskom aerodromu, Beltran i njegova porodica su, kako je rekao, prevezeni do neke ćelije i da su u početku bili loše tretirani i da nisu dobili ni hranu ni vodu tokom 13 sati.
"Mesto je bilo veoma prljavo, u nehigijenskim uslovima, veoma lošim. Naknadno, posle pritiska koji je stigao iz raznih strana, promenio se malo tretman", rekao je Beltran, navodeći da su pored Petra reagovali i konzul iz Budimpešte, Kongres Amerikanista kao i više društvenih i akademskih organizacija.
Na pitanje da li oseća nelagodu zbog onoga što se desilo njemu i njegovoj porodici, Beltran kaže da oseća trijumf što je prevaziđena situacija "zahvaljujući solidarnosti i podršci mnogih ljudi i mnogih organizacija koje su sve vreme pratile situaciju".
"Smatramo to trijumfom i zadovoljni smo jer smo na kraju mogli da uđemo, da se sastanemo sa našom grupom i našom mrežom istraživača. I mislim da je to bio osnovni cilj ovog putovanja u Novi Sad", rekao je Beltran.
Na 58. Međunarodnom kongresu amerikanista u Novom Sadu sa suprugom Natalijom Karuzo je održao prezentaciju o progonu i državnom nasilju nad univezitetima. "Tema je kako su studentski pokreti, kritički nastrojeni profesori i univerzitetska zajednica uopšte bili progonjeni u Kolumbiji", rekao je Beltran.
Međunarodni kongres amerikanista održava se svake tri godine s ciljem istorijskog i naučnog istraživanja o pitanjima Amerika, uglavnom iz perspektive društvenih i humanističkih nauka.
*Saradnja na tekstu Miljana Miletić i Jelena Janković