Prvi put jasno određivanje studenata prema spoljnoj politici Srbije, odnosu prema Kosovu, kao i pitanju srpskog naroda u državama Zapadnog Balkana.
Studenti koji sedam meseci blokiraju fakultete u gradovima širom Srbije, na protestu organizovanom 28. juna u Beogradu založili su se za poštovanje teritorijalnog integriteta i vojnu neutralnost.
"Spoljna politika mora biti zasnovana na poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Ustava, vojne neutralnosti i zaštiti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i u regionu", poručila je predstavnica studenata u blokadi koja je iščitala program studentskog pokreta, a da nije predstavljena.
Studenti u blokadi se često u izjavama tokom blokada i protesta nisu predstavljali, ili iz razloga bezbednosti ili, kako su navodili, zato što su "nastupali u ime svih studenata".
Stav o Kosovu iznet je kao šesta, poslednja tačka programa, u kojem se zacrtani i zahtevi protiv korupcije, reformu obrazovanja i zdravstva, te jačanja pravne države.
Istoričar Dragan Popović za Radio Slobodna Evropa (RSE) ocenio je da su studentske poruke bile "pokazatelj sveta koji smo mi tim studentima ostavili".
"Oni su samo ispričali ono što su čuli u javnosti u Srbiji, iz svojih porodica, mejnstrim medija, to su, čini mi se, one poruke koje su dominantne u našoj javnosti i to je najmanje njihova krivica", smatra Popović.
Prema njemu, studenti u blokadi "očigledno pokušavaju da budu što više mejnstrim – da zahvate i levo i desno".
Tokom proteklih sedam meseci, lično su tražili podršku evropskih zvaničnika u Strazburu i Briselu, na sastancima na kojima su ih upoznali sa svojim zahtevima, da bi na subotnjem protestu dominirale nacionalne poruke.
Ko je govorio na protestu?
Među govornicima na protestu je bio univerzitetski profesor Milo Lompar, poznat po svojim desnim stavovima, a nedavno je privukao pažnju i kao učesnik promocije knjige Radovana Karadžića, osuđenog za ratne zločine, organizovane u Beogradu.
On je u svom obraćanju rekao da je u Ustavu Srbije "Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", pominjao je i odbranu suverenosti Republike Srpske, srpskog naroda u Crnoj Gori, srpska nacionalna prava u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji.
"Postoji unutrašnja sloboda, a to znači biti građanin, verski tolerantan, biti solidaran sa svima, to znači poštovati zakonitost, a to znači poštovati Ustav. A u Ustavu je Kosovo i Metohija 'neotuđivi' deo Srbije", rekao je Lompar.
Kosovo je kao deo Srbije unet u preambulu Ustava 2006. godine. Dve godine kasnije, Kosovo je proglasilo nezavisnost. Prema podacima kosovskog Ministarstva spoljnih poslova, više od 100 država sveta priznaje nezavisnost Kosova.
Srbija, sa druge strane, Kosovo i dalje smatra svojom autonomnom pokrajinom.
Lompar je ocenio da su studentski zahtevi za funkcionisanje institucija "najiskrenija borba za Kosovo".
Tokom njegovog govora čulo se skandiranje okupljenih ispred bine "Kosovo je srce Srbije", a tokom sukoba koji su se razbuktali u centru Beograda između demonstranata i policije nakon protesta, čula su se i skandiranja upućena policajcima "Idite na Kosovo".
Na protestu su bile dominatne zastave Srbije, uz nekoliko na kojima je preko Kosova iscrtanog u bojama zastave Srbije pisalo "Nema predaje".
"Nažalost, istina je da se protesti, bar delimično, kreću udesno ne jer to žele svi, već jer je društvo takvo", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Naim Leo Beširi iz beogradskog Instituta za evropske poslove.
Ko je podržao skup pristalica vlasti?
Istog dana kada se održavao protest na poziv studenata u blokadi, ispred Skupštine je na poziv "studenata koji žele da uče" i koji imaju podršku vlasti, održano, kako su to najavili, književno veče.
Predsednik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i bivši premijer Miloš Vučević objavio je na Instagramu fotografiju sa predstavnicima vojnih i policijskih veterana ispred Skupštine Srbije.
"Ponosan na srpske veterane koji su branili otadžbinu tamo gde je trebalo i kad je bilo najteže", napisao je Vučević, koji je pozirao u majici sa likom Miloša Obilića.
Odmah do njega, kako se može videti na fotografiji, stoji bivši komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, dovođen u vezu sa ubistvom braće Bitići na Kosovu, zbog čega mu je Stejt department zabranio ulazak u Sjedinjene Američke Države.
Veterani su bili i na protestu na koji su pozvali studenti u blokadi. Jedan od govornika bio je veteran rata na Kosovu Nenad Stanić koji je rekao da su veterani "tu, uz ovu decu koja su nas (veteran) jedina prihvatila".
Srpski veterani, učesnici ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, podeljeni su u različita udruženja, a njihove žalbe na tretman države su konstante.
Od kada su neke od veteranskih grupa podržale proteste, vlast i Aleksandar Vučić, im osporavaju tvrdnje da su učestvovali u ratu. Koliko je veterana uvršteno u zvaničnu evidenciju, niti njihovu listu, do ovog trenutka nadležni nisu objavili.
Među govornicima skupa, na kojem su se okupile pristalice vlasti, koji je održavan istovremeno kada i studentski protest, bio je i Dragoslav Bokan, novopostavljeni predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu i nekadašni osnivač paravojne jedinice "Beli orlovi" po zlu upamćena tokom ratova u BiH i u Hrvatskoj.
Bokan, ipak, nije nikada procesuiran, a trenutno je jedan od najglasnijih Vučićevih podržavalaca u javnosti.
Oba skupa održana su na Vidovdan, verski i državni praznik koji se vezuje za srednjevekovnu bitku na Kosovu.
Iz nje je potekao srpski nacionalistički mit, koji je u XIX veku hranio nastojanja o osamosteljenju od Osmanlijskog carstva, da bi u devedesetim godina XX veka postao oslonac nacionalističkih snaga koji su po presudama Međunarodnog suda u Hagu odgovorne za najteže ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici.
Ko se bori za status 'zaštitnika'?
Naim Leo Beširi za RSE kaže da "zabrinjava što danas i vlast i opozicija, i studenti i građani pokušavaju da se pozicioniraju kao "pravi zaštitnici Srbije, Ustava i identiteta".
"U toj borbi svi pozajmljuju jezik nacionalizma, što samo dodatno potiskuje mogućnost da se društvo ujedini oko progresivnih vrednosti: jednakosti, socijalne pravde i evropskog puta", kaže Beširi.
Najviši državni zvaničnici, među kojima i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, proteklih meseci iznosili su optužbe da studenti u blokadi i svi oni koji su ih podržali, od univerzitetskih profesora, preko advokata, glumaca i poljoprivrednika, rade na rušenju države.
Proteste su predstavnici vlasti nazivali pokušajem "obojene revolucije", termin za proteste kojima su obarani autoritarni režimi u bivšim sovjetskim republikama.
Studenti u blokadi su te navode oštro demantovali. Odatle, delimično, objašnjava istoričar Dragan Popović, dolazi i pokušaj studenata u blokadi da "preotmu" državne simbole od vlasti, koja polaže pravo na to da su samo oni koji je podržavaju "patriote" koje "vole svoju zemlju".
"Ovde inače vlada pravilo da vi morate da pobedite vlast na njenom terenu, da preuzmete simbole koje je vlast zauzela za sebe, da ih vi preuzmete, da im date drugo značenje", kaže Popović.
Smatra da su studenti u blokadi u tome "dobrim delom" uspeli.
"Nikada nije više ljudi stajalo ispod srpske zastave, uključujući Bošnjake iz Sandžaka, nego sada u toku studentskih protesta", ilustruje Popović.
Na studentskom protestu u Novom Pazaru, većinski naseljenom bošnjačkim stanovništvom, održanom sredinom aprila, bile su dozvoljene samo zastave Srbije, a studenti su na tom protestu pozvali na mir i jedinstvo.
Naim Leo Beširi ocenjuje da "nacionalizam u Srbiji već decenijama funkcioniše kao mehanizam odvraćanja pažnje s korupcije, siromaštva i institucionalne represije".
"On relativizuje zločine, negira odgovornost, proizvodi podele i obeshrabruje kritičku misao. Njegove posledice su duboke: manjine su marginalizovane, opozicija demonizovana, a građani pasivizirani", kaže Beširi.
Protesti su počeli u novembru prošle godine, nakon tragedije u Novom Sadu, kada je 16 ljudi stradalo pri obrušavanju nadstrešice na nešto ranije rekonstruisanoj Železničkoj stanici.
Kao glavni motiv imali su borbu protiv korupcije. Posle šest meseci, zbog kako tvrde neispunjavanja njihovih zahteva, što vlast demantuje, na listu je dodatan ključni – raspisivanje vanrednih izbora.
Taj zahtev im takođe nije ispunjen, a izbori bi, prema izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića koju je dao sredinom maja, mogli biti raspisani u narednih godinu i po dana.
