Optužbe Kremlja protiv Evropske unije (EU), ali bez dokaza.
To je glavna poruka ruskih obaveštajaca, koji Uniju i njene države članice, optužuju da stoji iza antivladinih demonstracija u Srbiji.
Dok se 1. novembra navršava godišnjica pogibije 16 ljudi u nesreći koja je razbuktala masovne proteste, hiljade demonstrante koji traže odgovornost vlasti, Kremlj vidi kao "isprane mozgove".
U saopštenju ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) od 15. septembra, tvrdi se da je na delu "subverzivno delovanje" Brisela.
Studente u blokadi fakulteta, koji predvode proteste, opisuju kao "omladinu koja se radikalizuje" i "prelazi od mirnog protesta ka 'revolucionarnim' metodama borbe i nasilju".
"Cilj evropskog liberalnog mejnstrima jeste da na vlast u ovoj najvećoj balkanskoj zemlji dovede poslušno rukovodstvo lojalno Briselu", poručila je SVR .
Ivana Strander, saradnica nevladine Fondacije za odbranu demokratije iz Vašingtona, ocenjuje da Kremlj nastavlja sa podrškom režimu predsednika Aleksandra Vučića, koji već tri godine odbija da uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
"Ruski predsednik Vladimir Putin koristi Balkan za obilaženje sankcija i finansiranje ratne mašinerije. Takođe, Putinu odgovara haos na Balkanu i Vučić mu u tome pomaže", ocenjuje ona.
Demantovanje Brisela
Brisel je odbacio ruske optužbe.
"Optužbe da EU ili države članice podstiču proteste jednostavno nisu tačne", saopštila je Evropska komisija za televiziju N1.
"Ovo je još jedan pokušaj Rusije da širi dezinformacije i neprijateljsku političku retoriku protiv EU, njenih država članica i zemalja kandidata. Žalimo što se ova naracija intenzivno pojačava u brojnim srpskim medijima", kaže se u pisanom odgovoru
Od početka masovnih antivladinih protesta u Srbiji, Brisel je bio uzdržan.
EU je nedavno pozvala na zaustavljanje poslednjeg talasa nasilja, oličenog u sukobima policije sa demonstranatima, kao i međusobnim sukobima pristalica vlasti i opozicije, u više gradova Srbije.
Istraživač nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović smatra da je teško optuživati EU dok mnogi demonstranti "ispoljavaju bes i frustraciju tišinom koja stiže iz Brisela - sa izuzetkom komesarke Marte Kos i debate u Evropskom parlamentu".
"A Rusija će koristiti svaku priliku da 'pljune' po EU, koja im je u ovom momentu omraženiji deo Zapada, u odnosu na Sjedinjene Države pod Trampovom komandnom palicom", naveo je on.
Ivana Stradner ukazuje da, dok Kremlj optužuje Brisel da pokušava da svrgne vlast u Srbiji, postoje dokazi ruskog mešanja i saradnje sa autoritarnim režimima širom sveta.
"Rusija je pomagala autoritarnim režimima poput Belorusije, Venecuele, ili svojim satelitima u Gruziji", nabraja.
Rusi kao 'partneri' za Vučića
U prvoj reakciji zvaničnog Beograda, Aleksandar Vučić je ruske obaveštajce nazvao "partnerima".
"Vučić se poziva na Rusiju i napada Zapad za 'obojenu revoluciju' u javnosti, dok će iza zatvorenih vrata pokušavati da se postara da mu zapadne vlade ne otkažu prijateljstvo u jeku političke krize u Srbiji", smatra Vuk Vuksanović.
Predsednik Srbije od početka protesta ponavlja ruski narativ o navodnoj "obojenoj revoluciji".
Tim terminom, ruski zvaničnici označavaju pobune u bivšim sovjetskim republikama protiv autoritarnih režima, optužujući Zapad za mešanje.
Istovremeno, Beograd intenzivira odnose sa Moskvom, koja je suočena sa zapadnom izolacijom.
Vučić najavljuje i da će srpske bezbednosne službe "dodatno kontaktirati" ruske obaveštajce nakon saopštenja.
"Ovo je ozbiljan test za Evropu. Ako Evropa ne može da disciplinuje lidera poput Vučića, kako će disciplinovati Putina?", pita Ivana Stradner.
A kao "završni pokušaj obojene revolucije", bez navođenja dokaza, ruska služba najavljuje 1. novembar, odnosno godišnjicu nesreće.
Vučić ocenjuje da su sada srpske vlasti "mnogo spremnije", te da su "stvari drugačije" u odnosu na početak protesta.
U odnosu na početno nereagovanje policije na ulicama, poslednjih meseci primetna je upotreba sile.
Demonstranti policiju optužuju za nasilje i represiju, dok država tvrdi da postupa "u skladu sa zakonom".
"Vučićeva represija u Srbiji izgleda kao iz 'priručnika' ruske službe, posebno jer Vučić potpuno želi da kontroliše informacioni prostor i da upotrebljava silu protiv građana", navela je Ivana Stradner.
Do objave teksta, na pitanja RSE o tvrdnjama ruske službe nisu odgovorili Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije.
Studenti u poruci Vučiću na ruskom
Sa zvaničnog naloga studenata u blokadi za sada nema reakcije na optužbe ruskih obaveštajaca.
Za RSE su odgovorili studenti u blokadi beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
Kako kažu, navikli su na pokušaje diskreditacije studentskog pokreta.
"Jer režim na sve načine pokušava da diskredituje naš pokret svih ovih meseci", dodaju.
Odbacujući ruske optužbe, opisuju ih kao "predstavu" režima.
"Koju oni igraju zajedno sa jedinim međunarodnim partnerima spremnim da na takve igre pristanu, a to su upravo partneri iz podneblja isto tako diktatorskih režima", dodaje se u pisanom odgovoru.
"U prilog tome ide činjenica da su navodna saznanja tajne obaveštajne službe poslata javno", ističu.
A jedan fakultet je predsedniku Vučiću poslao poruku na ruskom jeziku.
"Naši zahtevi su jasni: raspiši izbore, ne koristi usluge drugih službi radi svog rejtinga — to će se obiti Srbiji o glavu", poručili su studenti niškog Pravnog fakulteta u blokadi.
Ova dva fakultea bila su među desetinama onih čiji su rad blokirali studenti krajem 2024. godine - sa zahtevima usmerenim ka sankcionisanju odgovornih za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Poslednji zahtev, upućen vlastima, je raspisivanje vanrednih izbora.
Uz negiranje krivice za nesreću, Vučić i ostali predstavnici vlasti odbijaju da raspišu izbore.
Oštre reakcije opozicije u Srbiji
Na optužbe ruskih vlasti oštro je reagovao i deo proevropske opozicije u Srbiji.
Demokratska stranka nazvala ga je uvredom za građane i neistinom.
"Ovde ne postoji nikakav spoljni plan, nikakav 'Majdan' i nikakva zavera. Postoji samo volja građana Srbije da raskinu sa korupcijom, pljačkom i diktaturom", naglasili su u DS-u.
Predsednik opozicione Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je ocenio da je ruska služba "izmišljanjem 'srpskog Majdana' ponovo punom snagom podržala Vučićev režim".
Podsetio je da su ruske vlasti slično saopštenje izdale tokom antivladinih protesta u Srbiji sa kraja 2023. godine.
Ti protesti su izbili nakon optužbi da je vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, pokrala izbore.
Optužbe protiv medija
Ruska spoljna služba je sastavila i spisak nezavisnih medija u Srbiji, koje optužuje da se bave "ispiranjem mozga srpske omladine".
Bez navođenja izvora informacija, tvrdi da su finansirani iz Brisela.
Pavol Salaj iz međunarodne novinarske organizacije Reporteri bez granica ocenjuje da ruska služba lažno optužuje nezavisne medije u Srbiji.
"Pošto se ruska obaveštajna služba bavi transnacionalnom represijom u zemlji kandidatu za članstvo u EU, njene institucije i države članice ne smeju ostati tihe", ističe Salaj za RSE.
Među medijma koji su prozvani, našli su se agencija FoNet i nedeljnik Vreme, kao i više lokalnih medija.
Na spisku ruske službe su i RAM, Južne vesti, Slobodna reč, Bum 93 (Boom93), Podrinske, novopazarska FreeMedia, SOinfo, FAR, Storiteler (Storyteller), kao i nevladina organizacija Link.
"Označavanje novinara, bez ikakvih dokaza, kao 'oruđa stranog utjecaja' nije samo neutemeljeno, nego predstavlja i prijetnju njihovoj sigurnosti te slobodi obavljanja posla", ukazuje za RSE Maja Sever, predsednica Evropske federacije novinara.
"Svaki napad na njih istovremeno je i napad na pravo građana da budu točno i nepristrano informirani", dodaje ona.
Pored reakcija Brisela, predstavnici novinarskih udruženja, zatražili su i reakciju srpskih vlasti, dok provladini tabloidi u Srbiji nakon ruskog saopštenja targetiraju lokalne nezavisne medije.
Mediji odbacuju ruske optužbe
Vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika FoNeta Đorđe Vlajić optužbe ruske službe ocenjuje kao "ozbiljnu besmislicu".
"Verujem da je uz pomoć bratske službe i podršku iz odgovarajućih krugova u Moskvi, odaslata poruka da se neki mediji prepoznaju kao neprijatelji države", kaže on za RSE.
Stevan Ristić iz nedeljnika Vreme očekuje ozbiljnije pritiske nego do sada.
"U bezbednosnom smislu ovo jeste opasno, ali mi smo predugo u takvom okruženju pa smo možda i oguglali. Svakodnevno stižu pretnje, normalizovali smo nenormalno stanje", ocenjuje on.
U reakciji portala Storryteller, koji izveštava na srpskom i slovačkom jeziku, navodi se da su tvrdnje ruske službe "propagandna konstrukcija", koja novinare stavlja u ranjivu i opasnu poziciju.
"Ali u kontekstu u kojem danas rade profesionalni mediji u Srbiji, ovakvi napadi zapravo potvrđuju da radimo pravu stvar", zaključuje se.
Sanja Petrov, urednica "Slobodne reči", ističe da taj portal sa juga Srbije nikada nije učestvovao u bilo kakvim "subverzivnim aktivnostima".
"Ovakvi pritisci i targetiranja ne samo da narušavaju slobodu medija, već direktno mogu dovesti do ugrožavanja bezbednosti naše redakcije i svakog pojedinca u njoj", navela je Petrov.
Milorad Tadić, direktor i urednik portala Boom93 iz Požarevca kaže da ga ne čudi narativ SVR.
"Ovo predstavlja klasičan primer specijalnog propagandnog rata koji vode obaveštajne službe – drsko, lažno i opasno targetiranje", naglasio je za RSE.
Petar Videnov, urednik portala FAR koji objavljuje sadržaje na bugarskom i srpskom jeziku, kaže da ruske optužbe predstavljaju "direktnu uslugu onima koji već godinama rade na gušenju slobode medija i uzurpaciji institucija u Srbiji".
Urednica portala Freemedia iz Novog Pazara Amela Bajrović navode ruske obaveštajne službe vidi kao pokušaj zastrašivanja, stigmatizacije i diskreditacije nezavisnog novinarstva u Srbiji.
"Ne pristajemo na kontrolu, a sada neko pokušava da diskredituje sve to", ocenila je Bajrović.
Saradnja: Vojislav Stevanović