Više puta najavljivana poseta Moskvi predsednika Srbije Aleksandra Vučića pod lupom je zbog mogućih posledica po evropski put Srbije.
Svoju odluku da će prisustvovati paradi povodom Dana pobede nad fašizmom 9. maja, Vučić je saopštio početkom marta, nakon telefonskog razgovora sa Putinom.
U slučaju da Vučić otputuje u Moskvu, gde bi trebalo da se prvi put lično sastane sa Putinom od početka ruske invazije na Ukrajinu, to bi imalo ozbiljne implikacije po evropski put Srbije, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) Srećko Đukić, bivši diplomata.
"To može da koristi srpskom režimu, ali to ne koristi evropskom putu Srbije i to ne koristi Evropskoj uniji (EU), kao jednom velikom ekonomskom, političkom integritetu u svetskim razmerama i to, naravno ne koristi i ostalim kandidatima za članstvo u EU", pojašnjava Đukić.
Kakva je reakcija Brisela?
Srbija je u pregovorima za članstvo u EU od 2014. Nije se usaglasila sa sankcijama EU Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, a vlasti u Beogradu nastavile su da neguju odnose sa Moskvom i nakon 2022. godine i upozorenja iz Brisela.
Poslednje je stiglo od evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je boravila u Beogradu krajem aprila.
Ona je na konferenciji za medije 29. aprila rekla da je "na predsedniku Srbije odluka o odlasku u Moskvu", ali i da će ako Vučić zaista ode tamo, ona imati "mnogo teži zadatak da pomogne Srbiji da ostane snažno usmerena na evropskom putu".
"Otići u Moskvu i slaviti sa Putinom ili njegovom vojskom koja ubija ljude u Ukrajini, toliko je suprotno evropskim vrednostima i veoma je u suprotnosti sa odlukom Saveta EU, koji je 2022. godine odlučio da države članice ne preduzimaju nijedan korak koji bi mogao dati legitimitet Putinu i Rusiji", rekla je Kos.
Američki Stejt Department do zaključenja teksta nije odgovorio na upit RSE za komentar povodom Vučićeve najave odlaska u Moskvu.
Šta je sve 'na kocki'?
Posle niza godina balansiranja između Zapada i Istoka, evropski put Srbije je kompromitovan, smatra bivši diplomata Srećko Đukić.
On ističe da bi u slučaju Vučićevog odlaska u Moskvu "trebalo očekivati određene poteze" Brisela.
"Moguće je da iz tog bogatog arsenala koji EU emituje prema Srbiji u vidu finansija, u vidu donacija, u vidu političke podrške, u vidu bezviznog režima, sve ili deo dođe na dnevni red, i da se stavi pod znak pitanja", kaže Đukić.
Evropski put Srbije je kompromitovanSrećko Đukić, bivši diplomata
EU je najznačajniji trgovinski partner Srbije. Iz država EU dolazi i najveći deo direktnih stranih investicija.
Đukić ističe i da blizak odnos Srbije sa Moskvom ne kompromituje samo evropski put Srbije, već i proces pridruživanja ostalih država kandidata za članstvo u EU.
"Nemoguće je više varirati i optirati između Istoka i Zapada i na to se mora staviti tačka", zaključuje Đukić.
Kome Vučić upućuje poruku?
Za Jelicu Kurjak, bivšu ambasadorku Srbije u Moskvi, Vučićeva najava odlaska u Moskvu više je poruka Evropskoj uniji, nego Putinu.
"On je verovatno u svojoj glavi smislio da će na taj način pokazati EU da on nije zavistan samo od njih, da on ima Rusiju iza sebe, i da na neki način ojača svoj imidž u tom smislu da ih uceni", ocenjuje Kurjak.
Drugi opravdan razlog, po njoj, ne postoji. Kurjak ukazuje na kritike koje su iz EU stizale na račun vlasti u Beogradu u svetlu višemesečnih protesta koje predvode studenti u blokadi, koji zahtevaju odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu.
Nama od Rusije u ovom konkretnom slučaju sa NIS-om ništa ne zavisi.Jelica Kurjak, bivša ambasadorka Srbije u Moskvi
Kada je reč o pregovorima sa Putinom oko sudbine NIS-a i isporukama ruskog prirodnog gasa, Kurjak kaže da za takve dogovore nije neophodan tete-a-tete sastanak Vučića i Putina.
"Nama od Rusije u ovom konkretnom slučaju sa NIS-om ništa ne zavisi. Amerika je uvela sankcije ruskoj kompaniji koja je kupila našu kompaniju. Dakle, Amerika će odlučiti kada će i šta učiniti", ocenjuje Kurjak.
Vlasti SAD su krajem aprila treći put odložile sankcije NIS-u, koji je na listu sankcija stavljen 10. januara, zbog takozvanog "sekundarnog rizika" odnosno zbog povezanosti sa ruskim Gasprom njeftom, koji se nalazi pod zapadnim sankcijama usled ruske invazije na Ukrajinu.
Kada je reč o pregovorima oko novog sporazuma o isporukama prirodnog gasa iz Rusije, s obzirom na to da postojeći ističe krajem maja, Kurjak podseća da je prethodni postignut u maju 2022. tri meseca nakon početka ruske invazije na Ukrajine, bez Vučićevog odlaska u Moskvu.
Ko je potvrdio dolazak u Moskvu?
Od evropskih lidera svoje prisustvo najavili su samo Vučić i slovački premijer Robert Fico, blizak Kremlju.
Odlazak u Moskvu najavio je i Milorad Dodik, predsednik bh. entiteta Republika Srpska. Dodik je takođe blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, sa kojim se lično sastao više puta od početak ruske invazije na Ukrajinu, poslednji put 1. aprila.
Predsednik Kine Si Đinping (Xi Jinping) u Rusiji će boraviti od 7. do 9. maja u zvaničnoj poseti, tokom koje je najavljen niz bilateralnih sastanaka i potpisivanje sporazuma.
Kako je prenela ruska državna novinska agencija RIA Novosti, prisustvo paradi 9. maja potvrdili su i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, Kazahstana Kasim-Žomart Tokajev, Azerbejdžana Ilham Alijev, Venecuele Nikolas Maduro i Brazil Luis Inasio Lula da Silva. Od afričkih država svoje predstavnike imaće Kongo i Burkina Faso.
Gde je Srbija na evropskom putu?
Od decembra 2021. Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje niti klaster sa EU. Da bi se otvorio klaster, potrebna je jednoglasna odluka svih država članica EU.
Od 2014. godine, kada je Srbija i zvanično otpočela pregovore, briselski zvaničnici su kao glavnu prepreku u evrointegracijama isticali odnos Srbije i Kosova. Dijalog Beograda i Prištine, pod okriljem Brisela, u zastoju je.
Kao problemi u poslednjem evropskom izveštaju o napretku Srbije nabrajaju se i stanje vladavine prava – rasprostranjena korupcija, državna kontrola nad medijima, uticaj vlasti na pravosuđe, nedostatak presuda za ratne zločine iz devedesetih i veličanje zločinaca, ali i neusklađenost sa spoljnom politikom EU.
Tokom posete Beogradu, evropska komesarka za proširenje Marta Kos u fokus je stavila reforme u pravosuđu, borbu protiv korupcije, slobodu medija i unapređenje izbornog procesa.
"Radite sa nama na reformama, kako bi vaše članstvo u Evropskoj uniji bilo moguće", poručila je Kos, nakon sastanka sa premijerom Srbije Đurom Macutom 29. aprila.
Srbija je među državama Zapadnog Balkana obuhvaćenim Planom rasta EU, koji podrazumeva ukupni fond od šest milijardi evra. Međutim, zbog odsustva napretka u dijalogu sa Kosovom, i jedna i druga država za sad su bez novca koji se dodeljuje u fazi predfinansiranja Plana rasta EU za Zapadni Balkan.
