Odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da pomiluje aktiviste njegove Srpske napredne stranke (SNS), koji su optuženi za nanošenje teških telesnih povreda napadom na studente u Novom Sadu, šalje poruku da je nekim ljudima u Srbiji dozvoljeno da krše zakon i koriste nasilje a da za to ne odgovaraju, ocenjuju pravni stručnjaci i politički komentatori.
Politikolog Nebojša Vladisavljević s Fakulteta političkih nauka u Beogradu ocenjuje da Vučić tom odluku šalje poruku svojim "lojalistima" da mogu da krše ustav, zakone i ljudska prava bez ikakve odgovornosti.
Mada formalno pravno predsednik Srbije može da pomiluje koga god hoće, ova odluka je "najblaže kontroverzna", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa sudija Miodrag Majić, dok pravnik Rodoljub Šabić, bivši poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnost, ističe da je to "skandalozna odluka" bez presedana.
"Problem je u tome što je ovo na jedan način legalizacija vrlo nasilnog čina", kaže Milena Vasić, programska direktorka Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM).
Suđenje četvorici aktivista SNS-a, koji su se teretili da su u noći između 27. i 28. januara bejzbol palicama napali studente koji su lepili propagandni materijal u blizini prostorija te partije u Novom Sadu, počelo je krajem aprila, a u junu im je svima ukinut pritvor.
Tužilaštvo je za dvojicu okrivljenih tražilo po tri godine zatvore, a za drugu dvojicu dve i po godine.
Vučićeva odluka u četvrtak o pomilovanju aktivista SNS-a usledila je posle povećanja tenzija i optužbi na račun policije za prekomernu upotrebu sile protiv demonstranata.
"To zaista može da bude doživljeno kao poruka da je nekim ljudima, ne generalno legalizacija nasilja, ali da je nekim ljudima dozvoljeno da tuku druge ljude i da im čak nanose povrede i da se za to ne odgovara", rekao je Šabič.
Profesor Vladisavljević ocenjuje da Vučić učvršćuje podršku pružajući zaštitu svojim "lojalistima" koji treba da brane njegovu vlast.
"Naročito kod ovih koji treba da brane vlast u represivnim organima i tim paravojnim formacijama jer je sad situacija u kojoj mnogi vide to kao brod koji tone i pokušavaju da se sklone s broda, da izbegnu odgovornost, Međutim on kaže 'ne, ne, ostanite tu, štitiću vas do kraja'", kaže profesor Fakulteta političkih nauka.
S druge strane, ukazuje Vladisavljević, Vučić šalje poruku studentima i građanima koji nenasilno protestuju mesecima sa zahtevom za demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava: "Slomićemo vaš otpor represijom i silom".
Majić je saglasan da se Vučić u ovom slučaju ponaša kao "zastupnik i navijač".
"Kada predsednik Republike u toku postupka, dakle čak ne kada je odluka doneta i u ovakvim tenzijama takav akt preduzme, mislim da je najblaže rečeno problematična poruka i da samo dodaje još jedan sloj na tu sliku koju on inače odavno razvio, a to je da on nije ni blizu, kao što bi po ustavu morao biti predsednik i ujedinitelj svih građana ove države, već zastupnik i navijač jedne od trenutno najmanje dve strane koje su ozbiljno polarizovane u društvu", rekao je on.
Profesor Vladisavljević kaže da je Vučić odlukom o pomilovanju s vrha "autoritarnog i represivnog" režima poslao poruku da se odluke donose na jednom mestu i da "zavise od kaprica jednog čoveka, da se donose proizvoljno".
"I da je potpuno svejedno, to što postoji tužilaštvo, sud, drugi organi, jedan čovek o svemu odlučuje", rekao je Vladisavljević.
Odluku predsednika Srbije o pomilovanju aktivista SNS-a koji su napali studente u Novom Sadu osudile su opozicione stranke i udruženja.
Stranka slobode i pravde ocenila je da se time građanima poručuje da je nasilje dozvoljeno, dok je građanski pokret Bravo iz Novog Sada naveo da je to "direktan poziv batinašima da krenu na sve koji slobodno misle i govore". Neformalna mreža profesora Akademski plenum iz Novog Sada ocenila je da Vučić pomilovanjem aktivista SNS-a želi da "izazove građanski rat" i da "nasiljem sačuva vlast".
Studenti u blokadi, koji su proteklih meseci predvodili proteste širom Srbije, posle velikog mitinga na Vidovdan 28. juna, pozvali su na "građansku neposlušnost", među kojima je blokiranje saobraćajnica, sa zahtevom da se raspišu vanredni izbori, što Vučić odbija.
Tokom proteklih pet dana blokada saobraćajnica reagovali su Žandarmerija i policija u opremi za razbijanje demonstracija uz desetine hapšenja.
Više opozicionih partija u Srbiji je tražilo ostavku ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića zbog postupanja policije prema građanima i studentima tokom protestnih blokada, uz optužbe za "brutalna prebijanja".
Povodom tih navoda, reagovala je evropska komesarka za proširenje Marta Kos koja je izjavila da EU prati izveštaje o prekomernoj upotrebi sile protiv antivladinih demonstranata u Srbiji.
Drugi slučaj pomilovanja
Dok Vasić ukazuje da je Vučić tokom svojih predsedničkih mandata izrekao vrlo malo pomilovanja, slučaj aktivista SNS-a je drugi ove godine da je šef države ponudio pomilovanja.
Vučić je krajem januara doneo odluku o pomilovanju studenata i profesora protiv kojih su se vodili krivični postupci posle učešća na masovnim protestima koji su tada bili u trećem mesecu zbog pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, mada je među zahtevima studenata bilo odbacivanje krivičnih prijava a ne pomilovanje.
Pravnici ukazuju da između ova dva slučaja postoji značajna razlika imajući u vidu da su aktivisti SNS-a bili optuženi za nanošenje teških telesnih povreda i nasilničko ponašanje.
"Razlike je i pravna i politička, s obzirom na to da su ovi prvi bili za neku vrstu verbalnog delikta, odnosno, ne znam ni šta im se tačno bilo stavilo na teret, dok su ovi drugi pomilovani za jedno teško krivično delo sa elementima nasilja za koje ne bi trebalo uopšte da bude pomilovanja", rekla je Vasić.
Šabić je takođe ukazao da je bez presedana situacija da bude pomilovan neko ko je "počinio teško brutalno nasilničko krivično delo, ko je bejzbol palicom dislocirao vilicu jedna žene", dok je u slučaju studenata i građana kojima je ponuđeno pomilovanje u januaru " u najmanju ruku bilo krajnje sporno zbog čega bi njih trebalo goniti".
"Zašto bi trebalo goniti ljude koji se koriste svojim pravom na mirno okupljanje ili protestovanje", kaže Šabić.
Vasić je istakla da ne treba zaboraviti da je u napadu aktivista SNS-a bejzbol palicama u Novom Sadu dislocirana vilica napadnute studentkinje što je bio povod za pad Vlade premijera Miloša Vučevića, posle čega je imenovana nova vlada premijera Đura Macuta.
"Ovim aktom pomilovanja se zapravo banalizuje i ta ostavka i svi do tada navodno postignuti ciljevi građanskog otpora i šalje se jedna poruka, koju je sam predstavnik rekao pre neki dan, a to je da su ti ljudi koji su u pritvoru heroji", rekla je programska direktorka YUCOM-a.
Majić kaže da na pravnom nivou može da se konstatuje da su oba pomilovanja došla u toku postupka, ali da su u slučaju aktivista SNS-a posledice daleko teže.
"Ovo je ekstremniji… slučaj nego samo učestvovanje u protestu", rekao je Majić.
Političko svojstvo pomilovanja u 'punom kapacitetu'
Pravnici ukazuju da po važećem zakonu o pomilovanju iz 1995. godine predsednik Srbije nije ograničen koga može da pomiluje ili prema kakvoj vrsti krivičnog dela. Pomilovanje, takođe, prema zakonu može da se da i u toku postupka i posle donošenja presude.
Vasić ističe da je važeći zakon o pomilovanju "prilično zastareo" i da je vrlo kratak i da ne propisuje neke posebne uslove za pomilovanje.
Pomilovanje je akt milosti koji se tradicionalno daje vladarima da mogu da pomiluju onoga za koga smatraju da je iz nekog razloga kvalifikovan za pomilovanje, objašnjava sudija Majić.
"Uobičajeno je da se takvi akti milosti ipak daju u nekakvim politički relevantnim situacijama, recimo, kod nekakvih boraca za slobodu koji su dugo boravili zbog svojih uverenja u zatvoru ili nekakvih poznatih slučajeva koji su delili javnost po nekakvim praznicima", rekao je Majić.
On dodaje da je u slučaju aktivista SNS-a Vučić "to političko svojstvo tog akta u punom kapacitetu doživeo i primenio".
Šabić objašnjava da postoje dve vrste pomilovanja. U prvom slučaju molbu podnosi osuđeni, dok je u drugom reč o aboliciji, kada se odluka donose pre presude i okrivljeni oslobađa od krivičnog gonjenja. To je moguće pod uslovom da ministar pravde podnese predlog po službenoj dužnosti.
"S tim u vezi bilo bi vrlo zanimljivo, ne samo čuti čime se rukovodio predsednik potpisujući takvu odluku, nego još bi bilo interesantnije šta je to ministar pravde napisao u obrazloženju tog predloga? Na koje se on to činjenice prihvatljive mogao pozvati?", rekao je Šabić.