U vreme interneta i novih tehnologija i u Srbiji se sve manje govori o knjizi, a oni koji čitaju odavno su retka vrsta.
Ali za jedan broj ljudi biblioteke su svojevrsne oaze, u koje ipak i danas dolaze novi članovi zahvaljujući akcijama koje su učestale uoči Svetskog dana knjige.
U akciji za popularizaciju čitanja Beograđanima je ispred Gradske biblioteke priređen koncert, dok su za pultovima kao bibliotekari radili poznati iz sveta muzike i filma.
Muzičar Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, rekao nam je da je prvom članu kog je uslužio preporučio “Zamak” Franca Kafke.
“Pa Franc Kafka je moj omiljeni pisac, “Proces” je moja omiljena knjiga, ali ‘ajde da se čita “Zamak” malo za promenu… Kada pogledam dobro, skoro da sam siguran da ljudi u Srbiji jako malo čitaju. To se vidi po sveopštoj situaciji oko nas, u celoj zemlji. Ljudi koji nisu dovoljno čitali nisu se dovoljno obrazovali i ponašaju se nekulturno, da pojednostavim priču. Kada sam bio mali omiljene knjige su mi bile “Družina Pere Kvržice” i “Orlovi rano lete”. Sad kada vratim film, to su ustvari bile prve knjige o nekim gengovima, bandama, grupama ljudi... Ono što je danas moj muzički bend za mene, to mi je kada sam bio mali bila družina Pere Kvržice ili ekipa iz knjige “Orlovi rano lete”. Branko Ćopić je bio moj omiljeni pisac kad sam bio klinac, definitivno", kaže Gile.
Beograđani koji su svratili, bilo stari članovi ili oni koji su tog dana dobili karticu biblioteke, kažu da i dan danas nema ničeg boljeg od dobre knjige.
“Čar u čitanju je u upoznavanju novih mesta i maštanju”.
“Ja sam od skoro član biblioteke, i baš se osećam dobro jer volim da čitam”.
“Na razmišljanje me ponukala “Sto godina samoće” od Markesa, a posebno me je fascinirala “Put za Gandolfo” od Roberta Ladlama. Zaboravim sve ovozemaljske probleme i saživim se sa svim junacima.”
“Pa čitam dosta Makijavelija i Alesandra Dimu. Ne znam, odvojim se od stvarnosti i pređem u neku drugu dimenziju. Moj profesor na fakultetu ima običaj da kaže da se ranije malo pisalo a mnogo čitalo, dok se danas mnogo piše a malo čita.”
Bolje od antidepresiva
Mirjana Karanović u akciji "Poznati kao bibliotekari", Beograd, 21. april 2011Biblioteke se trude da privuku što više čitalaca, pa su tako u raznim istraživanjima ustanovile da ih najviše posećuju srednjoškolci, studenti, naučni radnici i penzioneri.
Sara Ivković Marković, iz Biblioteke Beograda, nerado se seća devedesetih kada se broj onih koji čitaju prepolovio, i veruje da sada idu bolja vremena.
“Poslednjih desetak godina broj članova biblioteke raste. Više od 65 odsto njih su žene, penzioneri jako puno čitaju, dok ljudi od 30 do 40 godina najmanje posećuju biblioteku. Sve nagrađene knjige ili romani po kojima su snimljeni filmovi mnogo se traže, tako da ih nikada nemamo dovoljno”, kaže Sara Ivković Marković.
Među dva miliona stanovnika Beograda, oko 140.000 je onih koji su članovi Gradske biblioteke. Sa nekima od njih družila se i glumica Mirjana Karanović, koja nam je rekla da u poslednje vreme rado čita Aleksandra Mekol Smita, Džona Fantea, Grejema Grina, i posebno Dubravku Ugrešić.
“Mislim da je lepo da ljudi čitaju. Kada sam bila dete knjige koje su mi otvorile neki novi svet bile su bajke, čitala sam bajke iz svih krajeva sveta… Tako sam i počela da čitam. Ljudima bi u ovo teško vreme, ali i u bilo koje drugo, pomoglo da više čitaju. Ali, mnogima se čini da knjiga nije neki veliki lek i da ne daje senzacionalne rezultate pa ljudi na primer više veruju apotekama i antidepresivima. Ipak, pročitati knjigu mnogo je bolji sedativ od bilo kog ‘bensedina’", tvrdi Mirjana Karanović.
Ali za jedan broj ljudi biblioteke su svojevrsne oaze, u koje ipak i danas dolaze novi članovi zahvaljujući akcijama koje su učestale uoči Svetskog dana knjige.
U akciji za popularizaciju čitanja Beograđanima je ispred Gradske biblioteke priređen koncert, dok su za pultovima kao bibliotekari radili poznati iz sveta muzike i filma.
Muzičar Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, rekao nam je da je prvom članu kog je uslužio preporučio “Zamak” Franca Kafke.
“Pa Franc Kafka je moj omiljeni pisac, “Proces” je moja omiljena knjiga, ali ‘ajde da se čita “Zamak” malo za promenu… Kada pogledam dobro, skoro da sam siguran da ljudi u Srbiji jako malo čitaju. To se vidi po sveopštoj situaciji oko nas, u celoj zemlji. Ljudi koji nisu dovoljno čitali nisu se dovoljno obrazovali i ponašaju se nekulturno, da pojednostavim priču. Kada sam bio mali omiljene knjige su mi bile “Družina Pere Kvržice” i “Orlov
"Ljudi u Srbiji jako malo čitaju. To se vidi po sveopštoj situaciji oko nas, u celoj zemlji. Ljudi koji nisu dovoljno čitali nisu se dovoljno obrazovali i ponašaju se nekulturno, da pojednostavim priču", kaže Srđan Gojković Gile.
Beograđani koji su svratili, bilo stari članovi ili oni koji su tog dana dobili karticu biblioteke, kažu da i dan danas nema ničeg boljeg od dobre knjige.
“Čar u čitanju je u upoznavanju novih mesta i maštanju”.
“Ja sam od skoro član biblioteke, i baš se osećam dobro jer volim da čitam”.
“Na razmišljanje me ponukala “Sto godina samoće” od Markesa, a posebno me je fascinirala “Put za Gandolfo” od Roberta Ladlama. Zaboravim sve ovozemaljske probleme i saživim se sa svim junacima.”
“Pa čitam dosta Makijavelija i Alesandra Dimu. Ne znam, odvojim se od stvarnosti i pređem u neku drugu dimenziju. Moj profesor na fakultetu ima običaj da kaže da se ranije malo pisalo a mnogo čitalo, dok se danas mnogo piše a malo čita.”
Bolje od antidepresiva
Sara Ivković Marković, iz Biblioteke Beograda, nerado se seća devedesetih kada se broj onih koji čitaju prepolovio, i veruje da sada idu bolja vremena.
“Poslednjih desetak godina broj članova biblioteke raste. Više od 65 odsto njih su žene, penzioneri jako puno čitaju, dok ljudi od 30 do 40 godina najmanje posećuju biblioteku. Sve nagrađene knjige ili romani po kojima su snimljeni filmovi mnogo se traže, tako da ih nikada nemamo dovoljno”, kaže Sara Ivković Marković.
Među dva miliona stanovnika Beograda, oko 140.000 je onih koji su članovi Gradske biblioteke. Sa nekima od njih družila se i glumica Mirjana Karanović, koja nam je rekla da u poslednje vreme rado čita Aleksandra Mekol Smita, Džona Fantea, Grejema Grina, i posebno Dubravku Ugrešić.
“Mislim da je lepo da ljudi čitaju. Kada sam bila dete knjige koje su mi otvorile neki novi svet bile su bajke, čitala sam bajke iz svih krajeva sveta… Tako sam i počela da čitam. Ljudima bi u ovo teško vreme, ali i u bilo koje drugo, pomoglo da više čitaju. Ali, mnogima se čini da knjiga nije neki veliki lek i da ne daje senzacionalne rezultate pa ljudi na primer više veruju apotekama i antidepresivima. Ipak, pročitati knjigu mnogo je bolji sedativ od bilo kog ‘bensedina’", tvrdi Mirjana Karanović.