Sada je već potvrđeno da će dijalog Prištine i Beograda početi 8. marta u Briselu.
Na Kosovu se vrše i poslednje pripreme, a dan pre početka, Skupština Kosova će dokom redovne sednice raspravljati i o samom dijalogu, najavio je predsednik Skupštine Jakup Krasniqi.
"Očekuje se da će Skupština izaći sa dokumentom, a taj dokument može biti i rezolucija za koju će se glasati u Skupštini", kazao je on.
Delegacija Evropske unije na čelu sa Robertom Kuperom, samo prošle nedelje je dva puta je boravila na Kosovu, kako bi priveli kraju konsultacije o početku dijaloga.
U međuvremenu, zamenica premijera Kosova i šefica prištinskog tima za razgovore sa Srbijom Edita Tahiri i kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hoxhaj borave u Vašingtonu gde će održati brojne sastanke sa zvaničnicima SAD i razgovarati o predstojećim razgovorima. Najavljeno je da će se sastati sa visokim zvaničnicima
Stejt departmenta i Kongresa SAD, među kojima je i zamenik državne sekretarke Džejms Stajnberg.
Na Kosovu, većina političkih partija složila se da dijalog o tehničkim pitanjima sa Srbijom, kako se do sada najavljivalo, treba da počne. Dijalogu se jedino eksplicitno suprotstavlja pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija. Iz pokreta kažu da će tema dijaloga biti samo Kosovo, i da će prema tome on biti samo u korist Beograda, a
na veliku štetu Kosova.
Glauk Konjufca, član predsedništva Skupštine iz pokreta Samoopredeljenje kazao je za RSE da će na sednici Skupštine tražiti da razgovori sa Srbijom ne otpočnu pre nego što se ispune pojedini uslovi.
"To je priznavanje Kosova od strane Srbije, isplata ratne odštete, povratak nestalih, što ne treba da bude deo razgovora već humanitarno pitanje, bez ikakvih uslovljavanja Srbije. Pored toga, Srbija još uvek nije isporučila ratne zločince, a potrebno je i da se vrati ukraden penzionog fonda građana Kosova, kulturnih fondova i slično. Mi ne verujemo da se ovo može rešiti putem razgovora, ali smo i svesni da većina političkih partija podržavaju razgovore. Dosta njih misli i da nije vreme za razgovore, ali stav Samoopredeljenja je da je sam koncept dijalog Priština i Beograda pogrešan. Problem koje imamo sa Srbijom treba da se reše putem akcija na državnom nivou, očuvanjem integriteta, funkcionalizacijom sudova na severu i integracije tog dela", kazao je Konjufca.
On takođe nije isključio mogućnost da se, u slučaju dijaloga, organizuju i demonstracije protiv ovog procesa.
Kosovske institucije veruju da će dijalog Prištine i Beograda biti samo tehničkog karaktera, ali dosta njih je ubeđeno da će se dijalog završiti političkim temama.
Na Kosovu se vrše i poslednje pripreme, a dan pre početka, Skupština Kosova će dokom redovne sednice raspravljati i o samom dijalogu, najavio je predsednik Skupštine Jakup Krasniqi.
"Očekuje se da će Skupština izaći sa dokumentom, a taj dokument može biti i rezolucija za koju će se glasati u Skupštini", kazao je on.
Delegacija Evropske unije na čelu sa Robertom Kuperom, samo prošle nedelje je dva puta je boravila na Kosovu, kako bi priveli kraju konsultacije o početku dijaloga.
U međuvremenu, zamenica premijera Kosova i šefica prištinskog tima za razgovore sa Srbijom Edita Tahiri i kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hoxhaj borave u Vašingtonu gde će održati brojne sastanke sa zvaničnicima SAD i razgovarati o predstojećim razgovorima. Najavljeno je da će se sastati sa visokim zvaničnicima
Stejt departmenta i Kongresa SAD, među kojima je i zamenik državne sekretarke Džejms Stajnberg.
Na Kosovu, većina političkih partija složila se da dijalog o tehničkim pitanjima sa Srbijom, kako se do sada najavljivalo, treba da počne. Dijalogu se jedino eksplicitno suprotstavlja pokret Samoopredeljenje Albina Kurtija. Iz pokreta kažu da će tema dijaloga biti samo Kosovo, i da će prema tome on biti samo u korist Beograda, a
na veliku štetu Kosova.
Glauk Konjufca, član predsedništva Skupštine iz pokreta Samoopredeljenje kazao je za RSE da će na sednici Skupštine tražiti da razgovori sa Srbijom ne otpočnu pre nego što se ispune pojedini uslovi.
"To je priznavanje Kosova od strane Srbije, isplata ratne odštete, povratak nestalih, što ne treba da bude deo razgovora već humanitarno pitanje, bez ikakvih uslovljavanja Srbije. Pored toga, Srbija još uvek nije isporučila ratne zločince, a potrebno je i da se vrati ukraden penzionog fonda građana Kosova, kulturnih fondova i slično. Mi ne verujemo da se ovo može rešiti putem razgovora, ali smo i svesni da većina političkih partija podržavaju razgovore. Dosta njih misli i da nije vreme za razgovore, ali stav Samoopredeljenja je da je sam koncept dijalog Priština i Beograda pogrešan. Problem koje imamo sa Srbijom treba da se reše putem akcija na državnom nivou, očuvanjem integriteta, funkcionalizacijom sudova na severu i integracije tog dela", kazao je Konjufca.
On takođe nije isključio mogućnost da se, u slučaju dijaloga, organizuju i demonstracije protiv ovog procesa.
Kosovske institucije veruju da će dijalog Prištine i Beograda biti samo tehničkog karaktera, ali dosta njih je ubeđeno da će se dijalog završiti političkim temama.