U prethodnoj deceniji u Srbiji je otkriveno više grobnica sa telima Albanaca koje su srpske snage ubile tokom sukoba na Kosovu, a pretpostavlja se da ih ima još.
Na sumnjivoj deonici u Sijarini, mestu na jugu Srbije, istražena je lokacija od 50 ari, gde su prokopani kanali dubine od jednog metra, ali u dvodnevnoj pretrazi nisu nađeni tragovi masovne grobnice.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Srbije, rekao je za naš program da na toj deonici nisu pronađeni dokazi koji bi ukazivali da se tu nalaze pokopani ljudi.
Veljko Odalović
„Radili smo proveru prema skicama prištinske delegacije, jer su oni posedovali informaciju o mogućoj grobnici, ali nismo naišli ni na kakve tragove. Ništa nismo pronašli. Videćemo dalje da li će biti potrebe za bilo kakvim dodatnim radovima“, kaže Odalović.
Iskopavanjima u Sijarini prisustvovali su i predstavnici kosovske Komisije za nestale.
Prenk Djetaj, predsednik ove komisije, izjavio je za naš radio da više ne postoje sumnje da su tu pokopani nestali sa Kosova.
„Na tom mestu ne nalaze se tela ubijenih ljudi. Odluka da se pretraži ova lokacija doneta je na osnovu izjava svedoka koji su nam opisali da se tamo možda nalazi masovna grobnica. Istraživali smo, ali ništa nismo našli. Ako ubuduće budemo dobili bilo kakvu informaciju u tom smeru nastavićemo istraživanja po predvidjenoj proceduri. Podnosi se zahtev i dobija se dozvola za istraživanje“, kaže Djetaj.
U poslednjih deset godina u Srbiji je u nekoliko masovnih gro
bnica pronađeno 827 Albanaca koji su ubijeni tokom sukoba na Kosovu krajem devedesetih, a koji su po naredbi tadašnje vlasti u Beogradu potom preneti i zakopani na druga mesta.
Grobnice su otkrivene u policijskoj bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici, u Petrovom Selu, i u jezeru Perućac. Trenutno se proverava potencijalno mesto masovne grobnice u Raškoj, i u tom slučaju Beograd je Prištini u julu dostavio konačni izveštaj radnji koje su preduzete na toj lokaciji.
Veljko Odalović kaže da ni tu ništa nije pronađeno, nakon čega je od prištinske delegacije zatraženo izjašnjenje.
“Želimo da vidimo da li Priština ima nekih novih zahteva. Imali smo na toj lokaciji dosta radova i raznih kontrola, ali nismo pronašli nikakve tragove. I sada očekujemo da se prištinska delegacija izjasni kakve dalje aktivnosti i mere traži od nas”, pojašnjava Odalović.
Pritisci i pretnje
Prema evidenciji Beograda i Prištine, na zajedničkom spisku nestalih tokom rata na Kosovu 99. nalazi se još 1.805 imena.
Sandra Orlović, iz Fonda za humanitarno pravo, rekla je za naš radio da je, prema podacima ove organizacije, medju njima oko 1.300 Albanaca, dok su ostali Srbi i manji broj pripadnika drugih nacionalnosti. Orlović smatra da je poslednjih godina evidentan zastoj u otkrivanju potencijalnih grobnica i otkrivanju sudbine nestalih.
“Velika je verovatnoća da su tela nestalih Albanaca pokopana u
Srbiji. Ono što ima veliki uticaj na budući tok otkrivanja masovnih grobnica je to koliko se svedoci, koji znaju gde se one nalaze, danas osećaju sigurno da govore o tome. Pitanje je da li su institucije Srbije toliko jake i voljne da tim ljudima pruže zaštitu. Jer na suđenjima za ratne zločine vidimo da policajci koji su skupili hrabrost i izašli sa nekim podacima o počinjenim zločinima trpe veoma opasne pritiske i pretnje od strane svojih kolega”, navodi Sandra Orlović.
Komisije za nestala lica Vlade Srbije i Prištine su u poslednjih pet godina pronašle tela 1.500 nestalih od ukuno 3.300 evidentiranih osoba. Prenk Djetaj je zadovoljan saradnjom sa Beogradom na tom planu.
“Sarađujemo uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, imamo radnu grupu, podnesemo zahteve i radimo. Mi vodimo evidenciju
nestalih. Nikada se nismo vodili time ko je Albanac, a ko Srbin. Svi se vode imenom i prezimenom, i nestale beležimo i tražimo kao nestale bez obzira na etničku pripadnost”, kaže Djetaj.
Informacije Fonda za humanitarno pravo, koji se poziva na procene nekoliko nezavisnih izvora, tokom oružanih sukoba na Kosovu ubijeno je između 8.000 i 10.000 Albanaca. Broj stradalih Srba, Roma, Bošnjaka i žrtava ostalih nacionalnosti, prema tim procenama kreće se od 2.000 do 2.500.
Sandra Orlović zaključuje da je pronalaženje ubijenih prvenstveno važno zbog njihovih porodica, ali i zbog pomirenja u regionu:
“Zbog toga što će se kroz otkrivanje masovnih grobnica saznati istina ko je odgovoran za tako užasne zločine. Ko je sve ove godine skrivao informacije o masovnim grobnicama, i ko je porodicama nestalih produžavao agoniju… Sve to je važno za naše društvo i normalnu i zdravu budućnost.”
Na sumnjivoj deonici u Sijarini, mestu na jugu Srbije, istražena je lokacija od 50 ari, gde su prokopani kanali dubine od jednog metra, ali u dvodnevnoj pretrazi nisu nađeni tragovi masovne grobnice.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Srbije, rekao je za naš program da na toj deonici nisu pronađeni dokazi koji bi ukazivali da se tu nalaze pokopani ljudi.
Iskopavanjima u Sijarini prisustvovali su i predstavnici kosovske Komisije za nestale.
Prenk Djetaj, predsednik ove komisije, izjavio je za naš radio da više ne postoje sumnje da su tu pokopani nestali sa Kosova.
„Na tom mestu ne nalaze se tela ubijenih ljudi. Odluka da se pretraži ova lokacija doneta je na osnovu izjava svedoka koji su nam opisali da se tamo možda nalazi masovna grobnica. Istraživali smo, ali ništa nismo našli. Ako ubuduće budemo dobili bilo kakvu informaciju u tom smeru nastavićemo istraživanja po predvidjenoj proceduri. Podnosi se zahtev i dobija se dozvola za istraživanje“, kaže Djetaj.
U poslednjih deset godina u Srbiji je u nekoliko masovnih gro
U poslednjih deset godina u Srbiji je u nekoliko masovnih grobnica pronađeno 827 Albanaca koji su ubijeni tokom sukoba na Kosovu.
Grobnice su otkrivene u policijskoj bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Batajnici, u Petrovom Selu, i u jezeru Perućac. Trenutno se proverava potencijalno mesto masovne grobnice u Raškoj, i u tom slučaju Beograd je Prištini u julu dostavio konačni izveštaj radnji koje su preduzete na toj lokaciji.
Veljko Odalović kaže da ni tu ništa nije pronađeno, nakon čega je od prištinske delegacije zatraženo izjašnjenje.
“Želimo da vidimo da li Priština ima nekih novih zahteva. Imali smo na toj lokaciji dosta radova i raznih kontrola, ali nismo pronašli nikakve tragove. I sada očekujemo da se prištinska delegacija izjasni kakve dalje aktivnosti i mere traži od nas”, pojašnjava Odalović.
Pritisci i pretnje
Prema evidenciji Beograda i Prištine, na zajedničkom spisku nestalih tokom rata na Kosovu 99. nalazi se još 1.805 imena.
Sandra Orlović, iz Fonda za humanitarno pravo, rekla je za naš radio da je, prema podacima ove organizacije, medju njima oko 1.300 Albanaca, dok su ostali Srbi i manji broj pripadnika drugih nacionalnosti. Orlović smatra da je poslednjih godina evidentan zastoj u otkrivanju potencijalnih grobnica i otkrivanju sudbine nestalih.
“Velika je verovatnoća da su tela nestalih Albanaca pokopana u
"Policajci koji su skupili hrabrost i izašli sa nekim podacima o počinjenim zločinima trpe veoma opasne pritiske i pretnje od strane svojih kolega”, navodi Sandra Orlović.
Srbiji. Ono što ima veliki uticaj na budući tok otkrivanja masovnih grobnica je to koliko se svedoci, koji znaju gde se one nalaze, danas osećaju sigurno da govore o tome. Pitanje je da li su institucije Srbije toliko jake i voljne da tim ljudima pruže zaštitu. Jer na suđenjima za ratne zločine vidimo da policajci koji su skupili hrabrost i izašli sa nekim podacima o počinjenim zločinima trpe veoma opasne pritiske i pretnje od strane svojih kolega”, navodi Sandra Orlović.
Komisije za nestala lica Vlade Srbije i Prištine su u poslednjih pet godina pronašle tela 1.500 nestalih od ukuno 3.300 evidentiranih osoba. Prenk Djetaj je zadovoljan saradnjom sa Beogradom na tom planu.
“Sarađujemo uz posredovanje Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, imamo radnu grupu, podnesemo zahteve i radimo. Mi vodimo evidenciju
nestalih. Nikada se nismo vodili time ko je Albanac, a ko Srbin. Svi se vode imenom i prezimenom, i nestale beležimo i tražimo kao nestale bez obzira na etničku pripadnost”, kaže Djetaj.
Informacije Fonda za humanitarno pravo, koji se poziva na procene nekoliko nezavisnih izvora, tokom oružanih sukoba na Kosovu ubijeno je između 8.000 i 10.000 Albanaca. Broj stradalih Srba, Roma, Bošnjaka i žrtava ostalih nacionalnosti, prema tim procenama kreće se od 2.000 do 2.500.
Sandra Orlović zaključuje da je pronalaženje ubijenih prvenstveno važno zbog njihovih porodica, ali i zbog pomirenja u regionu:
“Zbog toga što će se kroz otkrivanje masovnih grobnica saznati istina ko je odgovoran za tako užasne zločine. Ko je sve ove godine skrivao informacije o masovnim grobnicama, i ko je porodicama nestalih produžavao agoniju… Sve to je važno za naše društvo i normalnu i zdravu budućnost.”
