Duvanska industrija Vranje, koja posle privatizacije posluje u okviru multinacionalne kompanije British American Tobacco, otpustila je 166 radnika zbog gubitaka u poslovanju i prilagođavanju tržišnim uslovima. US Steel Srbija je još pre nekoliko meseci “ohladila” svoje peći, a sada najavljuje i otpuštanje 250 administrativnih radnika.
Globalna ekonomska kriza ima značajne odjeke u Srbiji, iako ih vlast hronično marginalizuje. Kako će u toj krizi proći najveći srpski tajkuni i biznismeni?
Svi veliki svetski tajkuni i biznismeni pretrpeli su velike posledice globalne ekonomske krize i nemoguće je da se ona nije odrazila i na poslovanje srpskih tajkuna.
Milan Ćulibrk, urednik iz Ekonomist medija grupe, kaže za Radio Slobodna Evropa da ima naznaka da su i srpski tajkuni, među kojima prednjači Miroslav Mišković, zapali u velike ekonomske nedaće:
"Već ima indicija da su se neki od njih prezadužili jer su se u ona sretnija vremena, prošla i naročito pretprošla godina, zaduživali kod banaka da bi kupovali nova preduzeća, da bi svoje imperije širili, računajući da će njihova vrednost u narednom periodu neprestano rasti. Međutim, desila se globalna kriza, došlo je do pada cena na berzama i sada oni ne mogu da izvuku ni delić novca koji su uložili za kupovinu tih kompanija. Tako da su oni sada u ozbiljnim problemima. U svetu biznisa postoji jedna stara poslovica: ukoliko problem naraste do određenih granica onda on postaje državni problem. Čini mi se da je to sada slučaj sa kompanijama poput Delte. Dakle, firma koja zapošljava nekoliko desetina hiljada zaposlenih, koja ima veliki broj kompanija sa kojima sarađuje – tu pre svega mislim na dobavljače – i koja ima prema njima neizmirenih obaveza, ne može da se jednostavno pusti niz vodu. Tu je, dakle, ključni problem. Da je firma mala, da nema veliki broj zaposlenih, da njeni dugovi prema dobavljačima nisu mereni desetinama, a možda i stotinama, miliona evra, onda bi problem bio mnogo lakši za rešavanje. Ovako, verujem da će i država morati da se umeša."
O tome čije srpsko poslovno carstvo je globalnom ekonomskom krizom najviše pogođeno govori i ekonomski analitičar Mijat Lakićević:
"Po tim nekim informacijama kojima raspolažem, ovom krizom je najviše pogođena Delta. Jer, ona je dosta ušla u nekretnine, na kraju krajeva zbog toga je i odustala od onog projekta u Sloveniji, u koji je uložila i jako puno energije i para. Sve druge kompanije koje su u nekretninama sada su u krizi jer, jednostavno, prodaja ide slabo i sve je to uglavnom kupljeno na kredit i došlo je vreme da se to otplaćuje, a najveći deo tog prostora nije prodat."
Miroslav Prokopijević, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da će Miroslav Mišković i njegova poslovna imperija Delta-holding teret krize i dalje prevaljivati na dobavljače, kojima će dugovati ogromne sume novca, a upitan kako će se država i pravosuđe prema tome postaviti, kaže:
"Verovatno meko kao što se i generalno odnosi prema toj kompaniji - bez poštovanja discipline kada je u pitanju plaćanje, bez funkcionisanja sudskog sistema i tako dalje. Pretpostavljam da to što su izgradili kao tradiciju da će da se nastavi. Dosad nisu pokazali nikakvu, niti minimalnu disciplinu, čudilo bi da sad to odjedanput pokažu."
Globalna ekonomska kriza ima značajne odjeke u Srbiji, iako ih vlast hronično marginalizuje. Kako će u toj krizi proći najveći srpski tajkuni i biznismeni?
Svi veliki svetski tajkuni i biznismeni pretrpeli su velike posledice globalne ekonomske krize i nemoguće je da se ona nije odrazila i na poslovanje srpskih tajkuna.
Milan Ćulibrk, urednik iz Ekonomist medija grupe, kaže za Radio Slobodna Evropa da ima naznaka da su i srpski tajkuni, među kojima prednjači Miroslav Mišković, zapali u velike ekonomske nedaće:
"Već ima indicija da su se neki od njih prezadužili jer su se u ona sretnija vremena, prošla i naročito pretprošla godina, zaduživali kod banaka da bi kupovali nova preduzeća, da bi svoje imperije širili, računajući da će njihova vrednost u narednom periodu neprestano rasti. Međutim, desila se globalna kriza, došlo je do pada cena na berzama i sada oni ne mogu da izvuku ni delić novca koji su uložili za kupovinu tih kompanija. Tako da su oni sada u ozbiljnim problemima. U svetu biznisa postoji jedna stara poslovica: ukoliko problem naraste do određenih granica onda on postaje državni problem. Čini mi se da je to sada slučaj sa kompanijama poput Delte. Dakle, firma koja zapošljava nekoliko desetina hiljada zaposlenih, koja ima veliki broj kompanija sa kojima sarađuje – tu pre svega mislim na dobavljače – i koja ima prema njima neizmirenih obaveza, ne može da se jednostavno pusti niz vodu. Tu je, dakle, ključni problem. Da je firma mala, da nema veliki broj zaposlenih, da njeni dugovi prema dobavljačima nisu mereni desetinama, a možda i stotinama, miliona evra, onda bi problem bio mnogo lakši za rešavanje. Ovako, verujem da će i država morati da se umeša."
O tome čije srpsko poslovno carstvo je globalnom ekonomskom krizom najviše pogođeno govori i ekonomski analitičar Mijat Lakićević:
"Po tim nekim informacijama kojima raspolažem, ovom krizom je najviše pogođena Delta. Jer, ona je dosta ušla u nekretnine, na kraju krajeva zbog toga je i odustala od onog projekta u Sloveniji, u koji je uložila i jako puno energije i para. Sve druge kompanije koje su u nekretninama sada su u krizi jer, jednostavno, prodaja ide slabo i sve je to uglavnom kupljeno na kredit i došlo je vreme da se to otplaćuje, a najveći deo tog prostora nije prodat."
Miroslav Prokopijević, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da će Miroslav Mišković i njegova poslovna imperija Delta-holding teret krize i dalje prevaljivati na dobavljače, kojima će dugovati ogromne sume novca, a upitan kako će se država i pravosuđe prema tome postaviti, kaže:
"Verovatno meko kao što se i generalno odnosi prema toj kompaniji - bez poštovanja discipline kada je u pitanju plaćanje, bez funkcionisanja sudskog sistema i tako dalje. Pretpostavljam da to što su izgradili kao tradiciju da će da se nastavi. Dosad nisu pokazali nikakvu, niti minimalnu disciplinu, čudilo bi da sad to odjedanput pokažu."