U vreme kada je svaki glas poslanika preko potreban, na devet takvih glasova Srpske liste na Kosovu niko ne računa.
Pritom, izabrani poslanici na parlamentarnim izborima 9. februara ni u osmom pokušaju 29. aprila, nisu uspeli da konstituišu Skupštinu Kosova usled nedostatka glasova.
Dok je ranijih godina Srpska lista redovno bila deo vladajuće koalicije, ovog puta niti joj ko prilazi, niti joj se ko nada. Ni pobednički Pokret Samoopredeljenje dosadašnjeg premijera Aljbina Kurtija, niti partije koje su do skoro bile opozicija.
Za ovakvu situaciju odgovoran je oružani napad i ubistvo kosovskog policajca u Banjskoj septembra 2023, kaže za Radio Slobodna Evropa Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv sa sedištem u Severnoj Mitrovici.
On navodi da je od tog napada kojeg je izvršila grupa Srba a čiju je odgovornost preuzeo tadašnji potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić, Srpska lista izgubila "koalicioni potencijalQ.
"To jeste dodatni vid problema za srpsku zajednicu kada su u pitanju njihovi interesi koji bi trebali da budu zastupljeni, mahom preko predstavnika Srpske liste", ukazao je Milićević.
Srpska lista se povodom napada u Banjskoj nije oglašavala, niti se distancirala od Radoičića u čiju je odbranu do tada redovno stajala. Radoičić se inače nalazi u bekstvu i veruje se da je na slobodi u Srbiji, dok je na Kosovu protiv njega podignuta optužnica u slučaju Banjska ali i raspisan nalog za hapšenje zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
S druge strane, politikolog iz Beograda, Ognjen Gogić, smatra da su albanske stranke i Srpska lista saglasne oko stava da međusobna saradnja nije moguća, te ocenjuje da Srpska lista sebe ne vidi kao predstavnika Srba u kosovskim institucijama.
Ipak, napominje da se interesi srpske zajednice ne mogu štititi ukoliko se ne učestvuje u institucijama jer kosovske vlasti donose odluke koje se direktno tiču njih.
"Srpska lista iako ostane van Vlade, ima mogućnost da bude u Parlamentu uključena u rad i onda će imati zakonodavne aktivnosti. Potencijalno može i da zaustavi donošenje nekih odluka", kaže on i podseća da su glasovi srpskih poslanika ključni za izmenu Ustava ili izglasavanje važnih zakona.
Ipak, prema njegovim rečima, "rebrendiranje" i jasno distanciranje od prošlosti mogli bi predstavljati rešenje za saradnju.
Srpska lista, jedina srpska politička opcija na Kosovu koja ima podršku zvaničnog Beograda, mesecima unazad ne komunicira sa medijima u Prištini, pa tako ni ovog puta nije odgovorila na upite RSE o tome kako planira da se bori za interese svoje zajednice ukoliko bude isključena iz rukovodećih institucija.
Ova politička opcija više od dve godine je bojkotovala kosovske institucije nakon što je sama inicirala izlazak Srba na severu iz institucija novembra 2022. zbog tadašnje odluke Vlade Kosova da ukine srpske tablice.
Ipak, učestvovala je na parlamentarnim izborima 9. februara ali po prvi put od njenog osnivanja izgubila je jedno od 10 rezervisanih poslaničkih mandata, koji je otišao Nenadu Rašiću, lideru stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, dosadašnjem koalicionom partneru Aljbina Kurtija.
Šta o saradnji sa Srpskom listom kažu albanske partije?
Pobednička partija na izborima, Pokret Samoopredeljenje, od sredine aprila ne uspeva da obezbedi neophodan 61 glas za izbor predsednika Skupštine jer albanske parlamentarne stranke – Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i koalicija Alijansa za budućnost Kosova i Socijaldemokratska inicijativa (NISMA) – ne podržavaju njihovog kandidata, Aljbuljenu Hadžiju (Albulena Haxhiu).
Uprkos tome, Samoopredeljenje kategorično odbija bilo kakvu saradnju sa Srpskom listom, koja inače ima podršku Beograda.
"Naš stav o ovoj temi je jasan, poznat je i nije se promenio", rekao je za Radio Slobodna Evropa Prparim Krueziju (Perparim Kryeziu), portparol Vlade Kosova na dužnosti koju vodi Samoopredeljenje.
Samoopredeljenje je nakon izbora saopštilo da će novu Vladu formirati uz pomoć glasova manjinskih nesrpskih zajednica, odnosno bez glasova Srpske liste. Takođe, ova do sada vladajuća stranka je pokušala da spreči Srpsku listu da učestvuje na izborima jer ne priznaje Kosovo kao državu i jer se nije distancirala "od terorističkih akata koji su se desili na Kosovu", aludirajući na napad u Banjskoj.
Takođe, potpredsednik Demokratskog saveza Kosova i poslanik, Ljutfi (Lutfi) Haziri, u izjavi za RSE kaže ta stranka poštuje volju građana koji su izabrali Srpsku listu da ih predstavlja, ali da njegova stranka nema komunikaciju sa Srpskom listom.
On kaže da se DSK pridržava principa da ne sarađuje sa elementima koji su u suprotnosti sa zakonom.
"Nikada nismo sarađivali sa elementima koji imaju problema sa organizovanim kriminalom, korupcijom, terorizmom i drugim pravnim problemima. Dakle, svi parametri su postavljeni. Što se tiče političkog dela, nemamo problem. Ali, sve što se ne dotiče ovih principa, koje sam ranije pomenuo, saradnja je dobrodošla, ali ne sa takvim elementima, ni na koji način", naglašava Haziri.
Bivši potpredsednik Srpske liste Milan Radoičić se na Kosovu dovodi u vezu sa organizovanim kriminalom, korupcijom, ubistvom srpskog političara Olivera Ivanovića i napadom u Banjskoj, kog kosovske vlasti smatraju terorističkim. Takođe, početkom nedelje za njim je raspisan i nalog za hapšenje zbog sumnje da je počinio ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Radoičić se zbog međunarodnog organizovanog kriminala nalazi i na crnoj listi SAD i Velike Britanije.
I poslanica ispred Alijanse za budućnost Kosova, Time Kadrijaj, kaže za RSE da ta stranka nema nikakvu vodeću ulogu u procesu formiranja nove Vlade.
Precizira da Alijansa za budućnost Kosova nema mandat za formiranje novog izvršnog organa, te da zato nema razloga za bilo kakvu saradnju sa Srpskom listom i njenim poslanicima.
"Mi smo najmanja albanska stranka (u Skupštini) i nemamo pravo da formiramo Vladu. Oni koji formiraju Vladu verovatno bi trebalo da komuniciraju (sa Srpskom listom). U kom obliku mi treba da sarađujemo, kada nemamo mandat da formiramo Vladu?", navela je Kadrijaj.
Gogić: Jedno od rešenja da se Srpska lista "rebrendira i distancira"
Politikolog Gogić napominje da se u javnosti ne zna ko tačno odbacuje saradnju - Srpska lista, albanske partije ili obe strane. U svakom slučaju, prema njegovim rečima, pitanje nedostatka poverenje između političkih predstavnika Srpske liste i albanskih partija, ne može se rešiti u skorijoj budućnosti.
"Vidimo stav albanskih stranaka da one neće tražiti saradnju sa Srpskom listom čak i da ne mogu da formiraju Vladu. To se odnosi i na Samoopredeljenje i na opoziciju, oni su stava da će pre biti opozicija ili ići na nove izbore nego da dođu na vlast glasovima Srpske liste. To je do te mere nepopularno u albanskoj javnosti", navodi Gogić.
Dodaje i da dok god se u albanskoj javnosti ne promeni percepcija prema Srpskoj listi, nije moguća saradnja.
Rešenje za ovu situaciju bi, kako kaže, bilo da albanske partije promene retoriku o Srpskoj listi ili da se Srpska lista "rebrendira, da napravi veći korak ka distanciranju, da se ogradi od dešavanja u prošlosti koja su problematična za Albance".
"Srpska lista sa najmanjim poverenjem u poslednjoj deceniji"
Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv kaže da je još uvek nejasno da li Srpska lista želi da učestvuje u političkom životu Kosova i bude glas svih onih ljudi koji su im na izborima ukazali poverenje.
"To je pravo pitanje za predstavnike Srpske liste jer naše tumačenje i čitanje dosadašnjeg učinka Srpske liste u Parlamentu, pogotovo u poslednjih godinu i po dana, ne može se oceniti ni zadovoljavajućim. To pokazuje i naša Analiza trendova, anketa koju smo sproveli među srpskom zajednicom širom Kosova. Poverenje u srpske predstavnike u Parlamentu je na najnižem mogućem nivou u poslednjih deset godina. E to je suštinska realnost", navodi Milićević.
Inače, nevladine organizacija Aktiv iz Severne Mitrovice godinama unazad prati i analizira stavove srpske zajednice severno i južno od reke Ibar, te ih objavljuje jednom godišnje u okviru publikacije.
Izveštaj za 2024. predstavljen je 30. aprila u Prištini. Pored ostalog, u njemu se navodi da nema ni jednog konkretnog političara kome srpska zajednica veruje, odnosno većina ne želi da odgovori kome veruje.
Prema istom istraživanju Aktiva, Srpskoj listi veruje svega 2,8 posto ispitanih.
Milićević ipak napominje da u politici trenutno ne postoji alternativa Srpskoj listi kada je reč o političkom predstavljanju Srba, imajući u vidu da je ta partija dobila ubedljivo najviše glasova na izborima, oko 38.000 ili 4,26.
"Ukoliko se to pitanje odnosi na širi kontekst, tu je situacija daleko drugačija. Tu imate druge političke opcije koje će se sigurno prijaviti za naredne lokalne izbore širom Kosova, takođe glas ide civilnom društvu i medijima koji su jednako važni u smislu predstavljanja interesa srpske zajednice", navodi on.
Milićević i Gogić zaključuju i da ostaje da se vidi kako će delovati Srpska lista, ukoliko Kosovo uspe da konstituiše Skupštinu.
