Američke centralna banka odlučila je u utorak uveče da zadrži niske kamatne stope, nakon čega su akcije naglo skočile, ali neizvesnost ostaje.
Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) saopštila je u utorak veče da će zadržati kamatne stope skoro na nuli još najmanje dve godine, nakon čega je vrednost kacija na svetskim berzima privremeno skočila, ali ostaje velika neizvesnot jer je ovom merom Centralna banka priznala da je ekonomski oporavak ove zemlje skopčan sa velikim rizicima. Deo tržišta je očekivao direktniju akciju, odnosno dodatne mere u cilju pomoći krhkoj ekonomiji.
Ovo je prvi put da Fed fiksira izuzetno nisku kamatnu stopu na konkrentni period. Američka centralna banka je ranije saopštavala da će osnovnu kamatnu stopu držati na rekodnom niskom nivou “duže vreme”.
U odluci koju je podržalo sedam članova borda centralne banke SAD, a troje bilo protiv, istaknuto je da je spreman da učini više ako se pokaže neophodnim kao i da i dalje ima na raspolaganju mehanizme neophodne za podsticanje ekonomskog rasta.
Vrednost berzi je neposredno po saopštenju Fed-a pala, da bi se potom delimično povratila.
Dolar je nastavio da pada u odnosu na japanski jen i švajcarski franak.
U odnosu na švajcarsku valutu vredeo je svega 0,7362. I evro je zabeležio rekordno nisku vrednost prema švajcarskom franku - 1,0479. Vrednost zajedničke evropske valute prema švajcarskoj opala je za 60 odsto od početka globalne krize 2008. godine.
Fed je saopštio da se rast američke privrede pokazao mnogo slabijim nego što se očekivalo, istovremeno ukazujući da će inflacija, koja je već ublažena, ostati pod kontrolom u doglednoj budućnosti.
Troje zvaničnika, Ričard Fišer (Richard Fisher) predsednik regionalnog ogranka Fed-a u Dalasu, Narajana Kočerlakota (Narayana Kocherlakota) iz Mineapolisa i Čarls Ploser (Charles Plosser) iz Filadelfije, glasali su protiv odluke da se obeća niska kamatna stopa do sredine 2013. godine.
Po prvi put od 1992. godine tri zvaničnika se nisu složila sa odlukom Federalnog komiteta za otvoreno tržište koji utvrđuje politiku Federalnih rezervi.
"Komitet u ovom trenutku predviđa da ekonomski uslovi – uključujući nizak nivo iskorišćenosti resursa i umanjene šanse za inflaciju u srednjoročnom periodu – verovatno opravdavaju izuzetno nizak nivo kamatne stope najmanje do sredine 2013", saopštio je Fed.
Ben Bernanke, predsednik Uprave federalnih rezervi, odgovara na pitanja novinara tokom prvr konferencije za novinare, Čikago, 27. april 2011.
On je takođe ponovio privrženost politici reinvestiranja prihoda na obveznice koje dospevaju u njegovom portfoliju, mada nije preciziran vremenski rok za takve poteze.
Ekonomista Timoti Djuaj (Timothy Duy) sa Univerziteta u Oregonu nazvao je ovaj potez Fed-a “slabom medicinom”.
Djuaj ističe da je očekivao da bude privržen kupovini veće količine državnih obveznica. No, očito je da dvogodišnji okvir u kome se neće menjati kamatne stope naglašava ogoljenu realnost: hronično usporenu ekonomiju i bolno visoku zaposlenost.
Majkl Jošikami (Michael Yoshikami), glavni strateg za investicije u kompaniji “YCM Net Advisors” u Kaliforniji, smatra da jezik kojim je napisano saopštenje Fed-a ostavlja otvorenim mogućnost trećeg kruga kupovine obveznica, poznatom i kao “kvantitativno popuštanje”, odnosno štampanje novca.
Početkom leta, Fed je okončano drugu fazu otkupa obveznica u iznosu od 600 milijardi dolara. Cilj ove mere bio je da se zadrži niska kamatna stopa, ohrabri potrošnja i poveća vrednost akcija na berzama.
Ekonomista Keri Lihej (Cary Leahey iz “Decision Economics Inc.” u Njujorku ističe da ovaj potez Fed-a verovatno nije dovoljan da umiri tržište.
"Tržištu je potreban osećaj da je Fed spreman da učini više sada, a ne da samo saopšti da neće pooštriti (kamatne stope) sredinom 2012. već 2013. godine", kaže on.
Velika inflacija 70-ih ili Velika depresija 30-ih
Odluka Fed-a doneta je u trenutku kada su finansijska tržišta u previranju zbog sve veće zabrinutosti za stabilnost globalne ekonomije nakon što je agencija "Standard end Purs" (Standard & Poors) u petak snizila kreditni rejting prve ekonomske sile sveta na AA plus, sa maksimalnih AAA. Uz to, ostala su strahovanja da napori Evropske Unije i Evropske centralne banke da spreče bankrot Italije i Španije, možda nisu dovoljne da preduprede širenje krize na ostale članice evrozone, među njima i ključne.
U nastojanju da smiri nestabilnost na tržištima, ministri finansija i guverneri centralnih banaka Grupe 7 najrazvijenijih zemalja sveta su u nedelju saopštili nakon telefonske konferencije da su spremni da zajednički deluju u cilju obezbeđivanja stabinosti.
Zvaničnici ovih zemalja su polagali nade u ubrzaniji rast američke privrede u drugoj polovini ove godine, zatim normalizaciju lanca snabdevanja u Japanu koji je bio ozbiljno uzdrman zemljotresom i cunamijem proletos, umanjenje dužničkih nevolja u evrrozoni jer su se vlade njenih članica obavezale na ozbiljne reforme i pomoć, kao i rast poslovnog i poverenja potrošača u SAD.
Međutim, ova očekivanja, kao i prognoza Fed-a o rastu između 2.7 i 2.9 procenta u 2011. godini, pokazali su se u poslednjih nekoliko sedmica preoptimističnim.
Broker gleda u ekrane na berzi u Frankfurtu
Američka ekonomija je u prvih 6 meseci rasla samo po stopi od 0.8 odsto na godišnjem nivou.
Potrošnja je opala po prvi put u poslednjih 20 meseci. Plate su neznatno povećane. Proizvodni sektor kao i servsna ekonomija rastu po najsporijoj stopi u poslednjih 17 meseci.
Mada je u juču bilo skromnih, ohrabrujućih znakova o povećanju zaposlenosti u SAD, stopa nezaposlenosti je i dalje ostala pozamašnjih 9.1 odsto.
Američka hipotekarno-finansijska korporacija "Fredi Mek" zatražila je od ministarstva finansija SAD pomoć u visini 1,5 milijardi dolara, nakon što je u drugom tromesečju zabeležila gubitak od 2,1 milijardu dolara.
Generalni direktor "Fredi Meka" Čarls Handelman je izjavio da je slabost tržišta radne snage dovela do pada prodaje kuća u drugom tromesečju i da korporacija očekuje izvesno poboljšanje u drugom polugođu, ali je za sada oprezna u prognozama tržišta porodične hipoteke, prenosi agencija Blumberg.
Međunarodna rejting agencija "Standard end Purs" je snizila dugoročne kreditne rejtinge hipotekarnih korporacija "Fani Mej" i "Fredi Mek", nakon sniženja suverenog rejtinga SAD.
"Fani Mej", druga po veličini hipotekarna korporacija u SAD je u drugom tromesečju ove godine ostvarila neto gubitak od 2,9 milijardi dolara i zatražila od ministarstva finansija pomoć u visini 5,1 milijardi dolara.
Strah da je nova recesija neizbežna uzdrmala je berze. Vrednost Dau Džons (The Dow Jones) je opala za 15 odsto od 21. jula. U ponedeljak je njegova prosečna vrednost smanjena za 634 poena, što je najveći pad u jednom danu od 2008. godine i šesti u istoriji.
Agencija Blumberg navodi da će rukovodstvo američke centralne banke, kao i njihove kolege u Evropi, pa čak i Kini verovatno morati da reše koja je varijanta razvoja događaja pogodnija - Velika inflacija 70-ih ili Velika depresija 30-ih.
Kina, Japan i druge zemlje sa velikim deviznim rezervama nemaju drugi izbor nego da nastave sa kupovinom američkih obveznica, čak i nakon što je smanjen kreditni rejting Vašingtona, objavljeno je u Pekingu.
Neke zemlje, poput Nemačke i Australije, sada imaju veći kreditni rejting od SAD, ali one ne prodaju dovoljno dužničkih hartija da bi "povukle" ogromne novčane sume kojima sada raspolažu Kina, Japan i ostale zemlje - vlasnici velikih deviznih rezervi, tvrde analitičari.
Prebacivanje novca u akcije donelo bi, prema oceni eksperata, možda veće prihode Kini, koja raspolaže ubedljivo najvećim deviznim rezervama u svetu, ali to može biti veoma riskantno zbog političke nestabilnosti i previranja na tržištima.
Kina je najveći strani kreditor Vašingtona, sa oko 1,1 bilion dolara američkih obveznica. Priliv novca pomogao je finansiranje budžetskog deficita SAD-a, ali je podstakao osećanje nesigurnosti u Kini i drugim zemljama zbog oslanjanja na jednu valutu, pa se sve učestaliji pozivi centralnim bankama da prebace novac u obveznice drugih zemalja ili zlato, pa čak i bakar.
Japan, drugi po veličini vlasnik američkih obveznica, takođe je ograničen potrebom da pokaže solidarnost sa Vašingtonom, svojim najznačajnijim političkim i ekonomskim saveznikom, smatraju analitičari. Veruje se da je vise od 90 odsto od 1,1 biliona dolara japanaskih deviznih rezervi u dolarima.
Prema zvaničnim podacima SAD, Japan je na kraju maja posedovao američkih obveznica u vrednosti 912,4 milijardi dolara.
"Sve što Japan trenutno može da kaže je da će nastaviti da kupuje američke obveznice", rekao je glavni ekonomista japanske bakarske grupacije "Micubiši UFJ Morgan Stenli sekjuritiz", Judži Šimanaka. "Ovde se radi o savezu SAD-a i Japana, to ne može biti promenjeno",dodao je on.
Američka Uprava federalnih rezervi (Fed) saopštila je u utorak veče da će zadržati kamatne stope skoro na nuli još najmanje dve godine, nakon čega je vrednost kacija na svetskim berzima privremeno skočila, ali ostaje velika neizvesnot jer je ovom merom Centralna banka priznala da je ekonomski oporavak ove zemlje skopčan sa velikim rizicima. Deo tržišta je očekivao direktniju akciju, odnosno dodatne mere u cilju pomoći krhkoj ekonomiji.
Ovo je prvi put da Fed fiksira izuzetno nisku kamatnu stopu na konkrentni period. Američka centralna banka je ranije saopštavala da će osnovnu kamatnu stopu držati na rekodnom niskom nivou “duže vreme”.
U odluci koju je podržalo sedam članova borda centralne banke SAD, a troje bilo protiv, istaknuto je da je spreman da učini više ako se pokaže neophodnim kao i da i dalje ima na raspolaganju mehanizme neophodne za podsticanje ekonomskog rasta.
Vrednost berzi je neposredno po saopštenju Fed-a pala, da bi se potom delimično povratila.
Dolar je nastavio da pada u odnosu na japanski jen i švajcarski franak.
U odnosu na švajcarsku valutu vredeo je svega 0,7362. I evro je zabeležio rekordno nisku vrednost prema švajcarskom franku - 1,0479. Vrednost zajedničke evropske valute prema švajcarskoj opala je za 60 odsto od početka globalne krize 2008. godine.
Fed je saopštio da se rast američke privrede pokazao mnogo slabijim nego što se očekivalo, istovremeno ukazujući da će inflacija, koja je već ublažena, ostati pod kontrolom u doglednoj budućnosti.
Troje zvaničnika, Ričard Fišer (Richard Fisher) predsednik regionalnog ogranka Fed-a u Dalasu, Narajana Kočerlakota (Narayana Kocherlakota) iz Mineapolisa i Čarls Ploser (Charles Plosser) iz Filadelfije, glasali su protiv odluke da se obeća niska kamatna stopa do sredine 2013. godine.
Po prvi put od 1992. godine tri zvaničnika se nisu složila sa odlukom Federalnog komiteta za otvoreno tržište koji utvrđuje politiku Federalnih rezervi.
"Komitet u ovom trenutku predviđa da ekonomski uslovi – uključujući nizak nivo iskorišćenosti resursa i umanjene šanse za inflaciju u srednjoročnom periodu – verovatno opravdavaju izuzetno nizak nivo kamatne stope najmanje do sredine 2013", saopštio je Fed.
Ekonomista Timoti Djuaj (Timothy Duy) sa Univerziteta u Oregonu nazvao je ovaj potez Fed-a “slabom medicinom”.
Djuaj ističe da je očekivao da bude privržen kupovini veće količine državnih obveznica. No, očito je da dvogodišnji okvir u kome se neće menjati kamatne stope naglašava ogoljenu realnost: hronično usporenu ekonomiju i bolno visoku zaposlenost.
Majkl Jošikami (Michael Yoshikami), glavni strateg za investicije u kompaniji “YCM Net Advisors” u Kaliforniji, smatra da jezik kojim je napisano saopštenje Fed-a ostavlja otvorenim mogućnost trećeg kruga kupovine obveznica, poznatom i kao “kvantitativno popuštanje”, odnosno štampanje novca.
Početkom leta, Fed je okončano drugu fazu otkupa obveznica u iznosu od 600 milijardi dolara. Cilj ove mere bio je da se zadrži niska kamatna stopa, ohrabri potrošnja i poveća vrednost akcija na berzama.
Ekonomista Keri Lihej (Cary Leahey iz “Decision Economics Inc.” u Njujorku ističe da ovaj potez Fed-a verovatno nije dovoljan da umiri tržište.
"Tržištu je potreban osećaj da je Fed spreman da učini više sada, a ne da samo saopšti da neće pooštriti (kamatne stope) sredinom 2012. već 2013. godine", kaže on.
Velika inflacija 70-ih ili Velika depresija 30-ih
Odluka Fed-a doneta je u trenutku kada su finansijska tržišta u previranju zbog sve veće zabrinutosti za stabilnost globalne ekonomije nakon što je agencija "Standard end Purs" (Standard & Poors) u petak snizila kreditni rejting prve ekonomske sile sveta na AA plus, sa maksimalnih AAA. Uz to, ostala su strahovanja da napori Evropske Unije i Evropske centralne banke da spreče bankrot Italije i Španije, možda nisu dovoljne da preduprede širenje krize na ostale članice evrozone, među njima i ključne.
U nastojanju da smiri nestabilnost na tržištima, ministri finansija i guverneri centralnih banaka Grupe 7 najrazvijenijih zemalja sveta su u nedelju saopštili nakon telefonske konferencije da su spremni da zajednički deluju u cilju obezbeđivanja stabinosti.
Zvaničnici ovih zemalja su polagali nade u ubrzaniji rast američke privrede u drugoj polovini ove godine, zatim normalizaciju lanca snabdevanja u Japanu koji je bio ozbiljno uzdrman zemljotresom i cunamijem proletos, umanjenje dužničkih nevolja u evrrozoni jer su se vlade njenih članica obavezale na ozbiljne reforme i pomoć, kao i rast poslovnog i poverenja potrošača u SAD.
Međutim, ova očekivanja, kao i prognoza Fed-a o rastu između 2.7 i 2.9 procenta u 2011. godini, pokazali su se u poslednjih nekoliko sedmica preoptimističnim.
Potrošnja je opala po prvi put u poslednjih 20 meseci. Plate su neznatno povećane. Proizvodni sektor kao i servsna ekonomija rastu po najsporijoj stopi u poslednjih 17 meseci.
Mada je u juču bilo skromnih, ohrabrujućih znakova o povećanju zaposlenosti u SAD, stopa nezaposlenosti je i dalje ostala pozamašnjih 9.1 odsto.
Američka hipotekarno-finansijska korporacija "Fredi Mek" zatražila je od ministarstva finansija SAD pomoć u visini 1,5 milijardi dolara, nakon što je u drugom tromesečju zabeležila gubitak od 2,1 milijardu dolara.
Generalni direktor "Fredi Meka" Čarls Handelman je izjavio da je slabost tržišta radne snage dovela do pada prodaje kuća u drugom tromesečju i da korporacija očekuje izvesno poboljšanje u drugom polugođu, ali je za sada oprezna u prognozama tržišta porodične hipoteke, prenosi agencija Blumberg.
Međunarodna rejting agencija "Standard end Purs" je snizila dugoročne kreditne rejtinge hipotekarnih korporacija "Fani Mej" i "Fredi Mek", nakon sniženja suverenog rejtinga SAD.
"Fani Mej", druga po veličini hipotekarna korporacija u SAD je u drugom tromesečju ove godine ostvarila neto gubitak od 2,9 milijardi dolara i zatražila od ministarstva finansija pomoć u visini 5,1 milijardi dolara.
Strah da je nova recesija neizbežna uzdrmala je berze. Vrednost Dau Džons (The Dow Jones) je opala za 15 odsto od 21. jula. U ponedeljak je njegova prosečna vrednost smanjena za 634 poena, što je najveći pad u jednom danu od 2008. godine i šesti u istoriji.
Agencija Blumberg navodi da će rukovodstvo američke centralne banke, kao i njihove kolege u Evropi, pa čak i Kini verovatno morati da reše koja je varijanta razvoja događaja pogodnija - Velika inflacija 70-ih ili Velika depresija 30-ih.
Kina i Japan i dalje kupuju američke obveznice
Kina i Japan i dalje kupuju američke obvezniceKina, Japan i druge zemlje sa velikim deviznim rezervama nemaju drugi izbor nego da nastave sa kupovinom američkih obveznica, čak i nakon što je smanjen kreditni rejting Vašingtona, objavljeno je u Pekingu.
Neke zemlje, poput Nemačke i Australije, sada imaju veći kreditni rejting od SAD, ali one ne prodaju dovoljno dužničkih hartija da bi "povukle" ogromne novčane sume kojima sada raspolažu Kina, Japan i ostale zemlje - vlasnici velikih deviznih rezervi, tvrde analitičari.
Prebacivanje novca u akcije donelo bi, prema oceni eksperata, možda veće prihode Kini, koja raspolaže ubedljivo najvećim deviznim rezervama u svetu, ali to može biti veoma riskantno zbog političke nestabilnosti i previranja na tržištima.
Kina je najveći strani kreditor Vašingtona, sa oko 1,1 bilion dolara američkih obveznica. Priliv novca pomogao je finansiranje budžetskog deficita SAD-a, ali je podstakao osećanje nesigurnosti u Kini i drugim zemljama zbog oslanjanja na jednu valutu, pa se sve učestaliji pozivi centralnim bankama da prebace novac u obveznice drugih zemalja ili zlato, pa čak i bakar.
Japan, drugi po veličini vlasnik američkih obveznica, takođe je ograničen potrebom da pokaže solidarnost sa Vašingtonom, svojim najznačajnijim političkim i ekonomskim saveznikom, smatraju analitičari. Veruje se da je vise od 90 odsto od 1,1 biliona dolara japanaskih deviznih rezervi u dolarima.
Prema zvaničnim podacima SAD, Japan je na kraju maja posedovao američkih obveznica u vrednosti 912,4 milijardi dolara.
"Sve što Japan trenutno može da kaže je da će nastaviti da kupuje američke obveznice", rekao je glavni ekonomista japanske bakarske grupacije "Micubiši UFJ Morgan Stenli sekjuritiz", Judži Šimanaka. "Ovde se radi o savezu SAD-a i Japana, to ne može biti promenjeno",dodao je on.