Devet meseci je od početka blokada fakulteta u Srbiji.
U talasu bunta koji u Srbiji nije zabeležen od zime 1996/97. godine, i protesta zbog izborne krađe u vreme vlasti Slobodana Miloševića, učinioce i amfiteatri pretvoreni su u spavaonice, mesta okupljanja, planiranja protesta i sakupljanja hrane koju su građani donosili kako bi podržali studente.
Inspirisali su hiljade ljudi, koji su masovno izašli na ulice mnogih gradova Srbije. Postao je to bunt protiv široko rasprostranjene korupcije u društvu, koju EU registruje iz godine u godinu u svojim izveštajima o napretku država kandidata za članstvo.
Protesti i dalje traju, sa čestim nasilnim epizodama, dok univerzitetske vlasti pokušavaju da studente vrate u klupe, a profesore za katedre.
Danas se situacija od fakulteta do fakulteta razlikuje, ali svima je zajedničko - neizvesno je kako će izgledati nova akademska godina.
"Borba se mora nastaviti, ali na drugačiji način. Hteli mi to ili ne", kaže studentkinja Akademije umetnosti u Novom Sadu Jelena Stanković.
Dok priprema izložbu u kampusu novosadskog univerziteta, u okviru letnjeg festivala koji su organizovali studenti u blokadi, Jelena za RSE priča da "sve ide ka tome" da se, pod pritiskom uprava fakulteta, studije "vrate u normalu".
"Ipak, ja ne mislim da je momenat za to i neću se vratiti studijama dok se ne vide makar naznake da se situacija (u društvu) normalizuje."
"Svakako, studenti su dosta radili na tome da se stvori neki širi društveni front i sada je snaga u tome, zato su formirani građanski zborovi", dodaje Jelena.
Student Fizičkog fakulteta u Beogradu Konstantin Cvetanović misli da sve to, trenutno daje više rezultata nego blokade fakulteta.
"To na vlast vrši veći pritisak za ispunjenje zahteva", kaže.
Vlast za sada nema adekvatan odgovor za smirivanje višemesečnih tenzija.
Podsetimo, protesti su počeli u novembru 2024. U organizaciju demonstracija nešto kasnije su se uključili i građani organizovani u neformalne zborove.
Okidač za proteste bila je pogibija 16 osoba u obrušavanju tek renovirane Železničke stanice u Novom Sadu, da bi preraslo u šire nezadovoljstvo aktuelnom vlašću predvođenom Srpskom naprednom strankom.
Demonstranti ih optužuju za korupciju, gušenje ljudskih sloboda, upotrebu prekomerne sile prema demonstrantima. Vlast negira. Traže se vanredni izbori i utvrđivanje krivične i političke odgovornosti za nesreću u Novom Sadu. Za sada bez rezultata.
Kako trenutno funkcionišu fakulteti?
Studentske blokade pomerile su rokove za polaganje ispita.
U zavisnosti od odluka Nastavno-naučnih veća, kao i dogovora uprave i profesora sa studentima, neke visokoškolske ustanove su i dalje u potpunoj ili delimičnoj blokadi, a neke više nisu.
Negde su ispitni rokovi uveliko u toku. Negde su završeni, a negde tek treba da se održe.
Deo studenata odlučio je da izađe na polaganje, dok drugi deo nastavlja bojkot i insistira na ispunjenju zahteva koje su postavili pred vlast.
Među njima je i Nenad Gojković, student Visoke tehničke škole u Subotici, grada na severu Srbije.
"Za mene je reč jako bitna. Ja sam rekao da ove školske godine, s obzirom na celu situaciju, ne želim da studiram. Ta odluka je i neki vid podrške i empatije prema našim kolegama koje su ovo povele od starta", objašnjava on.
Njegova visokoškolska ustanova je početkom juna krenula sa redovnom nastavom, čemu je prethodilo mesec dana onlajn (online) predavanja.
"Od tada, dobar deo studenata se vratio. Mali broj kolega, uključujući i mene, ostao je u bojkotu do danas. Mi nismo izlazili ni na ispite", dodaje.
Sa Univerziteta u Beogradu za RSE su kazali da nijedan od njihovih fakulteta "više nije u blokadi" i da svi rade "u punom kapacitetu".
Akademci sa kojima je RSE razgovarao objašnjavaju, ipak, da iako se nastava i ispiti održavaju, deo fakultetskih zgrada je i dalje blokiran i služi za studentsko organizovanje.
Jedan od mehanizama kontrole dešavanja unutar studentskih protesta, bila je odluka da u javnost izlaze oni akademci koji za to imaju odobrenje plenuma - kolektivnih organa odlučivanja uspostavljenih na svakom blokiranom fakultetu, na kojima su se odluke donosile prostom većinom glasova.
Ideja je bila da se na taj način pokušaju zaštiti od targetiranja u provladinim medijima, u kojima su išli tako daleko da su ih nazivali i nacistima. Od principa "ništa bez odobrenja plenuma" neki od studenata ne odustaju ni deset meseci kasnije.
Studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa kojom je RSE razgovarao, ne želi da bude imenovana. Priča da je zgrada njenog fakulteta i dalje u blokadi, ali su akademci dozvolili da se održi polaganje ispita i kolokvijuma.
Došla je iz Crne Gore da studira sociologiju u Beogradu i od prvog dana se priključila blokadama.
"Baš kažu kolege sa sociologije i antropologije, ovo je najveća praksa koju možemo da imamo, koliko smo se mi dali u ove blokade. Ja sam ovo nekako prihvatila kao novu svakodnevnicu, to je sada kao posao, kao život", kaže.
Da li je prethodna godina izgubljena?
Kada su se upisivali na fakultet, sigurno nisu tako zamišljali svoje studije. Ipak, niko od studenata sa kojima je RSE razgovarao ne smatra da je akademska godina koja je za njima izgubljeno vreme.
"Mislim da, iako imamo okrnjenu akademsku godinu, mislim da će ono što smo o integritetu i profesionalnom integritetu naučili tokom ove blokade vredeti mnogo više od tog znanja koje ćemo izgubiti", kazao je student Konstantin Cvetanović.
Godina "definitivno" nije izgubljena ni za novosadsku studentkinju Jelenu Stanković.
"Upoznala sam neverovatne ljude, i studente i profesore, sa kojima očekujem da ostanem u kontaktu i kada sve ovo prođe"
Ovo je, kaže, pored godine velike borbe i za nju bilo i vreme "nekih kapitalnih spoznaja u životu".
"Za mene je najlepša spoznaja u životu da ja umem nešto drugo da radim, a ne samo da sviram klavir. Da umem da mislim svojom glavom i da imam neke druge veštine u životu", rekla je Jelena.
Treba li nastaviti sa blokadama?
Blokade fakulteta Konstantina Cvetanovića su zatekle na prvoj godini studija.
Smatra da bi prekid blokade bio dobra odluka, sve dok to ne znači i završetak protesta.
"Na samom početku blokade fakulteta jesu imale smisla, one su imale određeni psihološki efekat, bile su nešto novo", kaže student.
"Da budemo mesecima u situaciji gde samo fakulteti ne rade, to jednostavno nema smisla i samo bismo vlastima dali motivaciju da ugase univerzitet i samim tim bismo smanjili šanse za neku buduću pobunu", dodaje.
Od početka blokada, koje su podržali i brojni profesori i uprave, iz redova vlasti upućivane su kritike državnim fakultetima, uz sporadične ocene da ih treba kazniti, disciplinovati.
Poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Vladimir Đukanović nedavno je izjavio da bi državne univerzitete trebalo ugasiti i napraviti jedan integrisani univerzitet "kojim će država adekvatno upravljati".
Konstantin smatra da vlast vidi autonomiji univerziteta "kao prepreku ka svojoj apsolutnoj vlasti".
"Univerzitet ne daje samo profesionalno znanje, nego bi trebalo da ljudima stvara i osećaj integriteta i nezavisnog razmišljanja, bilo da li pričamo o prirodnim ili društvenim naukama".
"I samim tim, mislim, da oni nas studente i mnoge profesore vide maltene kao protivnike", zaključuje.
Da vlast razmišlja o sužavanju autonomije univerziteta veruje i studentkinja Jelena Stanković.
"I neuspeh naše borbe im definitivno može biti pogodno tlo za tako nešto. Zbog toga mislim da se borba mora nastaviti", kazala je.
Smatra da je vreme za "sledeću fazu borbe".
"Ja mislim da neka sledeća faza borbe jeste da mi svi koji želimo i koji smatramo da smo dovoljno jaki, nastavimo to u svoje lično ime, pošto smo do sada uvek zastupali mišljenje plenuma", kaže.
Upravo studentski plenumi, ističe Nenad Gojković iz Subotice, odlučivaće o daljem toku blokada.
"Ali moje lično mišljenje je da bi sledeću školsku godinu trebalo probati nastaviti nekim normalnim tokom koliko je to moguće u odnosu na čitavu situaciju", kaže.
"Znam da je puno kolega sebe već mnogo žrtvovalo i finansijski i vremenski. Mnogi pronašli poslove kako bi nadomestili troškove. Neke ne finansiraju roditelji nego se sami snalaze. Mnogi su izgubili svoje stipendije", objašnjava Nenad.
Kako sutra zajedno u klupe?
Brojni univerzitetski profesori podržali su studentske blokade i zahteve.
Međutim, kako među profesorima, tako je i među studentima bilo je onih koji se sa time nisu slagali.
Prestanak blokada i povratak na uobičajeni režim rada značio bi da svi oni treba ponovo da sarađuju, dele iste amfiteatre i klupe.
Beogradski student Konstantin Cvetanović misli da to neće biti problem.
"Jer ako smo nešto naučili kroz ove plenume to jeste kultura diskusije i debate, nešto što nismo imali prilike da vidimo u javnom životu u ovoj zemlji", kazao je.
"Što se tiče profesora koji su se protivili blokadama, smatram da će biti profesionalni i da nas neće deliti po tome", dodao je.
Nešto drugačije na to gleda studentkinja Filozofskog fakulteta sa kojom je RSE razgovarao.
"Neki profesori su se jako potrudili, dok su neki tražili izgovore svakakve", kaže.
Veruje da će ostati zapamćeno "ko je bio tu", a ko nije pružio podršku studentima u blokadi.
"Pamtite ko je bio sa vama u lošim situacijama, a posebno u ovakvoj, kada nam je sva moguća podrška bitna. Pamtimo sve", dodaje.
Studentkinja Jelena Stanković objašnjava da je većina studenata na novosadskoj Akademiji umetnosti bila za blokade, ali da se broj njih vremenom smanjivao.
"Ne mogu da kažem da ću da osećam bilo kakav prezir prema kolegama koji iz objektivnih razloga ne mogu da nastave tu borbu tako srčano kao na početku", kaže i dodaje da se kod mnogih akademaca javila zabrinutost da će zbog bojkota predavanja i ispita izgubiti studentske stipendije i domove.
"Retko ko na Akademiji misli da je ovo u Srbiji normalan i dobar život, samo neko ima različite mogućnosti u toj borbi", napominje.
Smatra da će biti potrebno vreme i otvoreni razgovori kako bi se razlike prevazišle.
"Da li ću biti ljuta, to još ne znam. Svakako ću se truditi da radim na tome da zajedno nađemo neki novi vid borbe u kojem nećemo morati da razmišljamo koliko možemo da izgubimo", zaključuje.
Stižu i novi studenti
Prvi krug polaganja prijemnih ispita i upisa novih generacija je gotov.
Najveći univerziteti u zemlji nalaze se u Beogradu i Novom Sadu.
Novosadski je za dolazeću školsku godinu otvorio preko 9.500 mesta za nove studente.
U prvom "krugu" upisano je njih više od 5.300, a naredni je zakazan je za septembar, podaci su koje je RSE dobio od Univerziteta.
Univerzitet u Beogradu saopštio je da su u prvom upisnom na 31 fakultetu upisana 10.984 studenta. To je 538 manje brucoša nego prošle godine. Za drugi upisni rok preostalo je preko 4.300 mesta.