"Plemenita je i velika žrtva svih ljudi koji su rešili da trče do Brisela, i to što ću ja da sedim u kolima iza njih 18 dana je ništa spram toga što oni rade."

Matija Bojović sa doktorskih studija medicine pauzirao je obaveze kako bi pratio grupu studenata iz Srbije koja trči 2.000 kilometara dug štafetni maraton do sedišta Evropske unije.

Sa njima je 25. aprila na put krenuo tim od dvadesetak ljudi koji čine terapeuti, vozači, fotografi, medijski koordinatori i logističari.

"Moj zadatak je da se postaram da svi stignu sigurno jer se zajedno borimo za jedan cilj koji nije samo za nas, već za celu državu", rekao je Matija za Radio Slobodna Evropa (RSE) na startu puta.

Ka Briselu su krenuli sa mesta nesreće u Novom Sadu kako bi evropskim zvaničnicima ukazali na zahteve višemesečnih protesta i blokada.

"Trenutno se nalazim na lokaciji gde naš tim preuzima štafetu", javio se za RSE iz Austrije jedan od studenata maratonaca Marko Stanković.

To je treća od sedam zemlja kroz koju sa 20 koleginica i kolega iz Srbije trči do cilja.
Do 3. maja savladali su više od pola puta.

"Najnaporniji je bio izlazak iz Graca (Austrija) jer je jako brdovito, bilo je velikih uspona. Ali, lepo smo se organizovali, menjali smo se češće, prolazili manje kilometraže i sve je bilo super", kaže Marko.

Troškovi puta obezbeđeni su, kako navode studenti, donacijama iz Srbije, ali i drugih zemalja u kojima im građani organizuju dočeke i prenoćišta.

'Na keca sam odlučio da krenem'

Kofere sa opremom, pakete prve pomoći i hranu i piće za put spakovali su 25. aprila u šest kombija i automobila parkiranih ispred novosadske Železničke stanice.

Na tom je mestu 1. novembra 2024. u obrušavanju betonske nadstrešnice poginulo 16 ljudi.

Od tada, studenti blokadama fakulteta i protestima širom Srbije, traže utvrđivanje političke i krivične odgovornosti za nesreću.

"Kada stojim na mestu nesreće posle šest meseci, osećam sramotu jer se borimo za nešto što treba da bude osnovno ljudsko pravo - da ne strepimo od toga da li će nešto da nam padne na glavu zbog nečijeg nemara i korupcije", rekao je za RSE Matija Bojović.

Ovaj doktorant na studijama medicine fakulteta u Kragujevcu vozi jedan od automobila iz pratnje maratonaca kako bi bio na licu mesta za prvu pomoć.

"Moja godina (doktorskih studija) je ništa naspram svih godina koji slede. Sve ovo radimo na dobrovoljnoj bazi. Dvojica studenata su me pozvala da pitaju da li želim da učestvujem i 'na keca' sam odlučio".

'Vozim i ne postavljam pitanja'

Studenti i tim koji ih prati su za devet dana za sobom ostavili Hrvatsku, Sloveniju i Austriju.

Pred njima je put preko Nemačke, Francuske i Luksemburga, do Belgije i glavnog grada Brisela.

"Deca sa saobraćajnog fakulteta su organizovala rutu, logistika je neverovatna, sve se zna i sve je unapred pripremljeno. Svaki savet koji sam im dao, oni su već na to obratili pažnju", kaže za RSE Saša Gojković koji vozi studente i njihov tim.

"Tako da jednostavno vozim i ne postavljam pitanja. Posle 25 godina radnog iskustva ne može ništa da me iznenadi, ali su me ova deca stvarno iznenadila".

Jedan od kombija za put obezbedila je firma Milomira Jaćimovića iz Đurđeva kod Novog Sada.

Jaćimović je i ranije tokom protesta u gradovima širom Srbije prevozio studente, a polovinom aprila su mu nakon pretnji telefonom, isečene gume na autobusu i minibusu.

Građani su tada pokrenuli akciju prikupljanja donacija.

"Moj kombi, moj vozač, putarine, gorivo, sve je plaćeno sa računa na koji su mi dobri ljudi iz naše države uplatili donacije za odštetu kada su mi demolirana vozila. Na moj račun je uplaćeno 4,8 miliona dinara (više od 40.000 evra) donacija. Bilo je firmi koje su uplaćivale po 5.000 evra i hvala im", rekao je Jaćimović za RSE.

Iz Novog Sada je na put ka Briselu ispratio studente i kolege vozače.

"Ne odustajem, uprkos pretnjama i pritiscima. Moja su vozila ovoj deci na raspolaganju. I da se meni nešto desi, moj sin ostaje da nastavi".

Do sada bez većih problema

Studenti trče po grupama koje se menjaju nakon određenog broja kilometara.

Tada ih preuzima medicinski tim koji čini devetoro studenata i njihovih starijih kolega.

"Radimo masaže i fizikalnu terapiju po potrebi. Takođe, saniramo i potencijalne žuljeve i povrede ili preveniramo neku vrstu bolesti ili prehlade koje se pojavljuju. Trenutno nemamo nikakvih većih problema. Imali smo možda par žuljeva", kaže koordinatorka tima Marina Jovanović.

Ona je studentkinja beogradskog Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

"Ovo je, kako njima, tako i nama nesvakidašnje iskustvo i ne možemo da verujemo da ovo radimo i kakvu borbu za bolje sutra vodimo".

'Dočekuju nas raširenih ruku'

Studenti su ka Briselu krenuli i kako bi poruke i zahteve protesta preneli van granica Srbije.
Dobrodošlica im je priređivana u svim gradovima Hrvatske, Slovenije i Austrije kroz koje su do sada prošli.

Na trgu u Beču ih je, uz građane, dočekala šefica diplomatije Austrije koja je poručila da su studentski zahtevi za vladavinom prava, i zahtevi Evropske unije prema Srbiji.

U Varaždinu su na dočeku bili gradonačelnik i hrvatski poslanici, a u Osijeku su im smeštaj organizovale kolege studenti.

"Ljudi nas dočekuju raširenih ruku. Svi su jako ljubazni i raduje ih što mogu da nam pomognu. Dok čekamo svoj red na trčanje, sedimo sa domaćinima, upoznajemo se ili prošetamo malo gradom", kaže maratonac Marko Stanković.

'Ima trenutaka koji me emotivno slome'

Ove susrete i druge trenutke sa putovanja objektivima beleže studentkinje Tijana i Tamara.

Tijana Krupež sa Fakulteta primenjenih umetnosti kaže da utisci variraju.

"Ima trenutaka koji me emotivno slome i onih koji me napune energijom. Iza objektiva sam pre svega čovek i najpre komuniciram sa kolegama kao studentkinja među studentima. Ta bliskost stvara prostor za razumevanje, a onda i za autentičnu fotografiju", rekla je ona za RSE.

Muke sa internetom

Put studenata maratonaca ka Briselu prate regionalni i svetski mediji.

Za organizaciju je zadužena studentkinja Milena Zlatković, koja koordinira medija tim.

"Glavno zaduženje mi je prenošenje informacija kada stižemo, gde smo i organizacija intervjua. Najveći izazov je stizanje trkača u gradove s obzirom da nekada nismo imali internet pa je bilo dosta jurcanja, ali mislim da smo se sada uhodali i sve mnogo lakše ide".

Milena za RSE kaže da zbog velikog interesovanja, nekada fizički ne mogu svima da izađu u susret svim medijima.

"Iako smo im do neba zahvalni!", dodaje.

Na Instagram profilu "Trkači u blokadi" postavili su link putem kojeg se može uživo pratiti lokacija na kojoj se maratonci nalaze.

'Želimo da nas Evropa čuje'

U Brisel bi, prema planu, trebalo da stignu 12. maja tokom zasedanja Evropskog parlamenta. Pre toga će praviti pauzu u Strazburu, gde planiraju da obiđu institucije.

"Ovo je samo pokazatelj koliko smo daleko spremni da idemo da bi se naš glas čuo. Ne samo naš glas, glas svih ljudi koji žive u ovoj zemlji. Želimo pravnu državu, želimo slobodu medija i to ćemo i da prenesemo u Briselu", rekao je za RSE uoči puta student iz Novog Sada Aleksa Dimitrijević.

Studenti maratonci nastavljaju put svojih kolega koji su u aprilu biciklima prešli 1.400 kilometara do evropskih institucija u Strazburu.

Iako vlast tvrdi da su njihovi zahtevi ispunjeni, akademci to demantuju i nastavljaju blokade i proteste i u Srbiji.

Iza njih su, uz stotine hiljada građana koje mesecima okupljaju na protestima, stali i brojni profesori univerziteta, prosvetni radnici, poljoprivrednici, advokati, glumci.