U Srbiji je sve više građana koji nisu u stanju da vraćaju kredite. Iako stanje još nije dramatično, mnogi koji su verovali u bolji život život uz pomoć bankarskih pozajmica sada su suočeni sa prodajom njihovih stanova ili kuća pod hipotekom. Zaključak koji su izvukli iz iskustava sa bankama uglavnom je stara poslovica – Dva puta meri, jednom seci.
Ovo je iskustvo porodice iz grada u unutrašnjosti Srbije, koja je od jedne velike banke pre dve godine uzela kredit u evrima kako bi pokrenula privatni posao.
Danas njihovu kuću pod hipotekom, u kojoj još uvek žive, banka prodaje. Kako nam kažu, uz jedinu molbu da im ne pominjemo ime, porodična drama počela je nedavno, kada su shvatili da rate više ne mogu da otplaćuju:
Ovakvih slučajeva ima širom Srbije, što pokazuju i brojni oglasi na web stranicama najvećih banaka, u kojima se nude kuće i stanovi pod hipotekom, automobili pa čak i njive i okućnice.
Stanje nije alarmantno
Da su prošli dani lagodnog života na kredit pokazuje i statistika Kreditnog biroa: sve više je onih koji kasne sa otplatama, pa ih je sada 3,5 odsto, što je oko 120.000 građana u problemu.
Ilustrativna fotografijaVeroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka, rekao nam je da taj pokazatelj bankare ne zabrinjava, iako su građani Srbije ranije urednije vraćali kredite.
„Sada je to nešto pogoršano. Zbog opšte ekonomske situacije, zbog toga što ljudi ostaju bez posla, usled smanjenja plata... Ali još to nije alarmantno“, ocenjuje Dugalić.
Po osnovu kredita, svaki građanin u proseku je zadužen sa 670 evra, što po tvrdnjama stručnjaka ne bi trebalo da predstavlja problem, jer se time Srbija ne svrstava u najzaduženije. Sreća u nesreći je, kako za RSE tvrdi ekonomista Miroslav Zdravković to što, poučena iskustvima okoline, ili jednostavno zbog straha, većina potencijalnih tražilaca kredita mnogo ne veruje bankama.
„Za banke sa zapada mi smo Divlji zapad, jer je ovde godinama unazad potpuno neregulisano bankarsko poslovanje. Sistem i kompletan ambijent kreiran je tako da su banke potpuno zaštićene, da one profitiraju, a da građani kao korisnici kredita nemaju apsolutno nikakvu zaštitu“, navodi Zdravković.
Uprkos objašnjenjima bankara da ovdašnjim klijentima ne mogu da ponude uslove kao na zapadu, neki uzimaju kredite po sistemu „daj šta daš“. Mnogi se ubrzo osveste, ali nemaju vremena čak ni za kajanje, jer im stanovi i kuće pod hipotekom po skraćenom postupku odlaze „na doboš“. Bankara Veroljuba Dugalića pitali smo da li klijenti uopšte znaju u šta se upuštaju.
„Banka uvek daje odgovore na sva pitanja koje klijenti traže... Međutim, problem je u tome što mnogi postavljaju samo jedno pitanje, a to je: ’Kada ću dobiti pare?’ Sve ostale informacije postaju im relevantne tek kada stigne mesečna rata za plaćanje kredita. A onda je poprilično kasno“, kaže Dugalić.
Paziti se "small printa"
Čuvena su i sitna slova na dnu kreditnih ugovora, koje Englezi zovu „small print“ i koja najčešće kriju važna objašnjenja, a koje klijenti često i ne čitaju. Kako se i ekonomisti Miroslavu Zdravkoviću omaklo da upadne u kredite postao je pažljiviji, pa upozorava građane da budu veoma oprezni jer, na primer, neke banke koje nude stambene kredite imaju takozvane bezobalne klauzule.
„Kamatna stopa se menja u skladu sa poslovnom politikom banke. Što znači da vam se iz bilo kog razloga može promeniti kamata. Tako, na primer, pojačana padavina kiša u Grčkoj može da utiče da banka poveća kamatu na kredit koji vam je dala. Svakom je jasno da su to su krajnje nepovoljni uslovi“, objašnjava Zdravković.
Bankari mnogo relaksiranije gledaju na stvari, pa Vladimir Čupić, čelni čovek HYPO Alpe-Adria-Banke Beograd, ima jednostavan recept.
“Svako treba da vodi računa o tome da se ne zadužuje više nego što može da plati”, poručuje Čupić.
Tako je mislila i naša sagovornica iz okoline Beograda, koja je svoju kuću stavila pod hipoteku kako bi rođaku pomogla da uzme kredit. Ali zbog kašnjenja u otplati njena kuća u kojoj živi 50 godina ubrzo je završila na prodaji, ali se pukom srećom naknadno našlo novca za otplatu kredita. Pitali smo je da li bi opet učinila isto.
“Ne nikako, nikada! Jer to je ipak ogroman rizik. To ne bih učinila nikada više, jer je ova naša država takva kakva jeste”, odgovorila je ona.
Iako ovakvih priča ima još mnogo, ekonomisti veruju da u narednim godinama neće doći do većeg zaduženja građana, jer zbog siromaštva i nezaposlenosti mnogi jednostavno ne ispunjavaju uslove za kredit.
U Srbiji je u pripremi novi Zakon o bankama kojim će preciznije biti definisane obaveze banaka i korisnika kredita, i koji bi trebalo da pruži veću sigurnost svim stranama.
Ovo je iskustvo porodice iz grada u unutrašnjosti Srbije, koja je od jedne velike banke pre dve godine uzela kredit u evrima kako bi pokrenula privatni posao.
Danas njihovu kuću pod hipotekom, u kojoj još uvek žive, banka prodaje. Kako nam kažu, uz jedinu molbu da im ne pominjemo ime, porodična drama počela je nedavno, kada su shvatili da rate više ne mogu da otplaćuju:
Ovakvih slučajeva ima širom Srbije, što pokazuju i brojni oglasi na web stranicama najvećih banaka, u kojima se nude kuće i stanovi pod hipotekom, automobili pa čak i njive i okućnice.
Stanje nije alarmantno
Da su prošli dani lagodnog života na kredit pokazuje i statistika Kreditnog biroa: sve više je onih koji kasne sa otplatama, pa ih je sada 3,5 odsto, što je oko 120.000 građana u problemu.
„Sada je to nešto pogoršano. Zbog opšte ekonomske situacije, zbog toga što ljudi ostaju bez posla, usled smanjenja plata... Ali još to nije alarmantno“, ocenjuje Dugalić.
Po osnovu kredita, svaki građanin u proseku je zadužen sa 670 evra, što po tvrdnjama stručnjaka ne bi trebalo da predstavlja problem, jer se time Srbija ne svrstava u najzaduženije. Sreća u nesreći je, kako za RSE tvrdi ekonomista Miroslav Zdravković to što, poučena iskustvima okoline, ili jednostavno zbog straha, većina potencijalnih tražilaca kredita mnogo ne veruje bankama.
„Za banke sa zapada mi smo Divlji zapad, jer je ovde godinama unazad potpuno neregulisano bankarsko poslovanje. Sistem i kompletan ambijent kreiran je tako da su banke potpuno zaštićene, da one profitiraju, a da građani kao korisnici kredita nemaju apsolutno nikakvu zaštitu“, navodi Zdravković.
Miroslav Zdravković: Za banke sa zapada mi smo Divlji zapad, jer je ovde godinama unazad potpuno neregulisano bankarsko poslovanje.
Uprkos objašnjenjima bankara da ovdašnjim klijentima ne mogu da ponude uslove kao na zapadu, neki uzimaju kredite po sistemu „daj šta daš“. Mnogi se ubrzo osveste, ali nemaju vremena čak ni za kajanje, jer im stanovi i kuće pod hipotekom po skraćenom postupku odlaze „na doboš“. Bankara Veroljuba Dugalića pitali smo da li klijenti uopšte znaju u šta se upuštaju.
„Banka uvek daje odgovore na sva pitanja koje klijenti traže... Međutim, problem je u tome što mnogi postavljaju samo jedno pitanje, a to je: ’Kada ću dobiti pare?’ Sve ostale informacije postaju im relevantne tek kada stigne mesečna rata za plaćanje kredita. A onda je poprilično kasno“, kaže Dugalić.
Paziti se "small printa"
Čuvena su i sitna slova na dnu kreditnih ugovora, koje Englezi zovu „small print“ i koja najčešće kriju važna objašnjenja, a koje klijenti često i ne čitaju. Kako se i ekonomisti Miroslavu Zdravkoviću omaklo da upadne u kredite postao je pažljiviji, pa upozorava građane da budu veoma oprezni jer, na primer, neke banke koje nude stambene kredite imaju takozvane bezobalne klauzule.
„Kamatna stopa se menja u skladu sa poslovnom politikom banke. Što znači da vam se iz bilo kog razloga može promeniti kamata. Tako, na primer, pojačana padavina kiša u Grčkoj može da utiče da banka poveća kamatu na kredit koji vam je dala. Svakom je jasno da su to su krajnje nepovoljni uslovi“, objašnjava Zdravković.
Vladimir Čupić: Svako treba da vodi računa o tome da se ne zadužuje više nego što može da plati.
Bankari mnogo relaksiranije gledaju na stvari, pa Vladimir Čupić, čelni čovek HYPO Alpe-Adria-Banke Beograd, ima jednostavan recept.
“Svako treba da vodi računa o tome da se ne zadužuje više nego što može da plati”, poručuje Čupić.
Tako je mislila i naša sagovornica iz okoline Beograda, koja je svoju kuću stavila pod hipoteku kako bi rođaku pomogla da uzme kredit. Ali zbog kašnjenja u otplati njena kuća u kojoj živi 50 godina ubrzo je završila na prodaji, ali se pukom srećom naknadno našlo novca za otplatu kredita. Pitali smo je da li bi opet učinila isto.
“Ne nikako, nikada! Jer to je ipak ogroman rizik. To ne bih učinila nikada više, jer je ova naša država takva kakva jeste”, odgovorila je ona.
Iako ovakvih priča ima još mnogo, ekonomisti veruju da u narednim godinama neće doći do većeg zaduženja građana, jer zbog siromaštva i nezaposlenosti mnogi jednostavno ne ispunjavaju uslove za kredit.
U Srbiji je u pripremi novi Zakon o bankama kojim će preciznije biti definisane obaveze banaka i korisnika kredita, i koji bi trebalo da pruži veću sigurnost svim stranama.